PAPANDREU ODUSTAO OD REFERENDUMA

Premijer Grčke Jorgos Papndreu, pod pritiskom kancelarke Nemačke, Angele Merker i predsednika Francuske, Nikole Sarkozija odustao je od referenduma planiranog za decembar. Velike su štete na svetskim, a pre svega evropskim berzama izazvane Papandreuovim “avanturističkim” predlogom. Očigledno je da je Papandreu želeo da izvrši pritisak i na unutrašnjem planu prema opoziciji - Novoj demokratiji da prihvati deo odgovornosti i da se uskoro formira vlada nacionalnog jedinstva. Istovremeno Papandreu je ovom “šok opcijom” uzdrmao i EU i evro-zonu što je dovelo do otvorenih pretnji EU prema Grčkoj i njenom premijeru. Grčka vlada je istovremeno dovela u opasnost suverenost i Grčke i EU, igrajući politički „ruski rulet”.

Venizelos zamena za Papandreua?

Obraćajući se u parlamentu Grčke, Papandreu je rekao:

”Duboko verujem u demokratiju, u vrednosti svojstvene demokratiji, tako da kad sam najavljivao raspisivanje referenduma… naši partneri su hteli da to bude odrađeno mehanički… ako ne možemo da odgovorimo na ono što smo se obavezali unutar evrozone, onda treba da otvorimo sve karte".

Očigledno je grčki premijer napravio “stratešku grešku” oko reerenduma koja može biti veoma skupo plaćena. Ministar finansija Grčke Evangelos Venizelos rekao je potom da Grčka mora jasno da kaže da referendum neće biti održan. On je, inače, jedan od četvorice ministara koji se protive raspisivanju referenduma i koji su zatražili ostavku premijera Papandreua. Postoje opcije da EU pa i PASOK podrže ministra finansija Evangelosa Venizelosa za kandidata za privremenog premijera vlade – uz podršku Nove demokratije, do prevrmeneih izbora, uz poštovanje dogovora sa MMF i EU.

Parlament Grčke prilikom jučerašnjeg obraćanja premijera Papandreua

“Šok opcija”

Papandreu je bitno umanjio svoj autoritet što pre ili kasnije dovodi do pada njegove vlade i silaska s vlasti. Politički gledano, najava referenduma kao “šok opcija” je u rangu “državnog udara odozgo”, odnosno od premijera, i nije u duhu parlamentarne demokratije već autoritarne i lične volje šefa vlade. Posebno što ova “šok opcija” nije prodiskutovana i usaglašena unutar PASOK niti sa opozicijom. Premijer Papandreu je ovom “šok opcijom” uzdrmao Grčku i EU. Ova opcija je forma pritiska ka EU i opoziciji u Grčkoj uz veliike opasnosti za dalji gubitak poverenja EU u Grčku. Grčka će u dužem periodu imati posledice od avanturističkog istupa premijera i njegove “šok opcije”.

Opasne igre premijera

Po nekim informacijama, premijer Papandreu je navodno već bio u pregovorima da osnuje koalicionu vladu kojoj bi se pridružio nekadašnji šef Centralne banke Grčke, Lukas Papademos. Grčki premijer je, uz bolne kompromise unutar stranke, uspeo da se približi formiranju koalicione vlade koja bi sprovela sporazum sa EU. Po tom scenariju, odmah potom bi bili raspisani vanredni parlamentarni izbori.

Papandreu je napravio korak nazad i odustao od referenduma.

S druge strane Antonis Samaras (lider Nove demokratije) se složio da podrži sporazum o pomoći koji je za Grčku veoma povoljan. I on je time takođe načinio ustupak. Lider najveće opozicione stranke, Samaras je pozvao na stvaranje privremene vlade, čiji bi zadatak bio spasavanje dogovora sa EU.

„Tražim da se formira privremena, prelazna vlada sa isključivim mandatom da odmah održi izbore, a da sadašnji parlament ratifikuje dogovor o pomoći“, navodi u saopštenju Samaras.

I pojedini poslanici su tražili prevremene izbore ili formiranje vlade nacionalnog spasa. Opozicija još uvek nije dala “zeleno svetlo” za vladu nacionalnog jedinstva, a podrška parlamenta vladi nije suština problema u Grčkoj. Papandreu je “šok opcijom” po nečijem savetu ozbiljno doveo u pitanje budućnost Grčke u EU i odnosa unutar EU kao i stava prema Grčkoj. Vlada Jorgosa Papandreua - posle kompromitacije oko referenduma i štete koja je napravljena na unutrašnjem planu i prema EU ali i smene vojnog vrha - nema još dug mandat. Papandreu će tražiti formiranje vlade nacionalnog jedinstva ali je pitanje da li će opozicija ali i PASOK pristati da Papandreu bude privremeni predsednik te vlade do raspisivanja izbora.