OTPISANO POLA GRČKOG DUGA

Noć odluke za budućnost evrozone i Grčke bila je izmedju srede i četvrtka, 26/27 oktobar. Evropski političari i moćne države, pre svega Nemačka i Francuska, usaglasile su se kako spasiti evrozonu i pomoći Grčkoj. Države izvan evrozone, a članice EU koje su bile protiv donošenja odluka o otpisu grčkog duga, kao i banke popustile su pod pritiskom Nemačke kancelarke Anglele Merekr i francuskog predsednika Sarkozija.

Ne radi se samo o spasavanju ekonomije Grčke već i Italije, Španije i drugh država pogodjenih globalnom krizom. Moćne evropske zemlje su pristale i na dobrovoljni otpis 50 posto potraživanja na grčke obveznice, što je bio najteži deo maratonskog samita čelnika evrozone u poslednjih 10 ili 20 godina.


Brisel - konferencija za novinare grčkog premijera Jorgosa Papandreua
i Evangelosa Venizelosa, ministra finansija posle samita lidera Evropske
unije na kome je postignut sporazum o rešavanju krize evrozone

Nemačka sila broj jedna u Evropi

Postignut je dogovor o povećajnju obima Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFFS) na oko hiljadu milijardi evra. Pored toga, EU će do kraja godine, zajedno sa MMF, pokrenuti proces otpisa grčkog duga od oko 100 milijardi evra. Nemačka, iako je bila najveći kritičar grčke krize i davanja podrške kroz “finasiske infuzije” a ne preko bankrotstva, pokazala je da je okosnica EU i politčka ali i ekonomska snaga EU „broj jedan“. Nemačka i kanceraka Angela Merekr dale su ključni doprinos u akciji spašavanja evrozone i Grčke. Mereklova je dobila podršku parlamenta ali je i oslabilo njen uticaj u biračkom telu Nemačke. Značajni deo javnosti u Nemačkoj je bio za bankrotstvo Grčke sve do napuštanja evrozone. Pobedila je EU i ojačana Nemačka kao prva ekonomska sila Evrope. Briselski “maratonski” samit, posle održavanja u dve etape, završen je a javnosti su se obratili predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej i predsednik Komisije Manuel Barozo.


Angela Merkel

Maratonska bitka Atine

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej je rekao da će dogovor omogućiti da grčki javni dug do 2020. godine padne na 120 posto BDP-a. Današnji grčki dug iznosi 350 milijardi evra, što je 162 posto BDP-a Grčke. Evidentno je da će oporavak Grčke biti dug i težak i da je završena era udobnog života, ne samo u Grčkoj već i u većem delu Evrope i EU. Ovim merama prema Grčkoj dat je impuls nade oko solidarnosti EU u grčkoj krizi, ali to obavezuje na bolne odluke koje će Grčka morati da sprovodi u narednoj deceniji. Ako je gornja granica za EU 60 odsto zaduženosti BDP, onda bi Grčka morala da se bori sa svojom krizom u narednih 20-30 godina dok ne dostigne takav nivo državnog duga.

Grčka nije siromašna. Ona ima veoma bogate gradjane koje treba pravedno oporezovati i pokrenuti realni ekonomski ciklus koji će podsticati investicije u Grčku. Grčka ima poznate i moćne porodice i Onasis i Niarhos koji su deo svetskih bogataša. Bogati treba da pokažu nacionalnu i socijalnu odgovornost, a osiromašeni da dobiju šansu za rad i socijalnu odgovornost. Treba naglasiti kako je Grčka (koja je dugo živela u vojnoj diktaturi) među zemljama sa najvećom koncentracijom kapitala u rukama veoma malog broja tradicionalnih i starih porodica Grčke.

Ograničeni suverenitet Grčke

Atina - televizijsko obraćanje naciji premijera Grčke, posle samita EU u Briselu

Premijer Grčke Jorgos Papandreu je voljom EU politički preživeo ali će morati da bude kontrolor oštrih mera koje neće biti po volji grčkih gradjana. Otpis dugova nije samo solidarnost EU već i mera pritiska na Grčku u vitalnim odlučivanjima u EU. Otpis duga i “finansijske infuzije” od po osam milijardi evra su i mere kontorle ekonomskog i državnog suvereniteta i kontrola državne politike. Dakle, Grčka je vidno izgubila ne samo ekonomski već i državni suverenitet koji je predat u ruke EU i MMF u narednih desetak i više godina.


Atina - susret predsednika Grčke Karolosa Papuljasa i premijera Jorgosa
Papandreua u Atini povodom rezultata samita EU u Briselu

Opozicija teško da može išta više da uradi protiv MMF i EU u Grčkoj. Pozicija opozicije je samo da pritiska vlast oko korupcije i utaje poreza kao i načina investiranja kapitala i pozicije bogatih grčkih gradjana. Premijer Grčke Jorgos Papandreu je dobio podršku SAD, EU i MMF i njegova vlada će opstati i u 2012. godini ali će nužno morati da se rekonstruiše ili da se vlast do izbora ponudi i jednom delu opozicije.