ODLAZAK PAPAPANDREUA

Grčki premijer Jorgos Papandreu i lider opozicione Nove demokratije Antonis Samaras postigli su dogovor o formiranju prelazne koalicione vlade na čijem čelu se neće nalaziti Papandreu. Dogovor dvojice lidera, koji su mesecima vodili “politički rat“, postignut je posle razgovora sa predsednikom Grčke Karolasom Papuljasom. Na taj način izbegnuta je opasnost od gradjanskih sukoba u Grčkoj i pooštrenih mera EU prema Grčkoj koje podrazumevaju i obustavu nužno potrebih osam milijardi evra “finansiske infuzije”.

Unutar vrha PASOK-a i poslaničke grupe vladajuće partije pojavile su se “pukotine” izazvane potezima Jorgosa Papandreua koji ugrožavaju poziciju Grčke u evro-zoni ali i stabilnosti u državi.

Venezelos kao poliitčki kompromis sa opozicijom

Ozbiljni kandidat za premijera prelazne koalciuone vlade je Evengelos Venezlos koji je poslanik u grčkom parlamnetu od 1993. godine u svim sazivima a bio je ministar od 1995. do 2004. godine i ponovo u novoj vladi od 2009. godine..Venezelos je profesor pravnog fakulteta na Aristotel univerzitetu u Solunu i tretira se kao “francuski djak” sa vidnim ugledom u Francuskoj ali i u EU. Venezelos je političar od iskustva i kompromisa sa potencijalom da pripremi državu za prevremene izbore i za “normalizaciju” odnosa sa EU.

Osnovna očekivanja od nove, prelazne koalicine vlade biće pojačana dinamika odnosa sa EU i MMF i odredjivanje vremena za raspisivanje prevremenih izbora koje se kreće od nekoliko nedelja do nekoliko meseci. Moguće je da opoziciona Nova demokratija tehnički podrži prelaznu vladu odnosno da joj pruži parlamentarnu većinu do vremena prevremenih izbora.

Posredno, Nova demokratija „bez ispaljenog političkog metka” dobija političku bitku uklanjanjem Jorgosa Paapndreu s vlasti i to pomoću samog PASOK-a, ali i preko moćnih država EU. Na ovaj način umanjuje se i izborna snaga PASOK-a u narednom periodu do izbora. PASOK će izgubiti padom Papandreu kao premiejra koji je i lider partije, ali u izvesnom smislu dobija, jer je Papandreu uspeo da ubedi lidera Nove demokratije u neophodnost formiranja prelazne koalicione vlade. Ankete potvrđuju i prednost Samarasove Nove demokratije (desnica) od deset posto ispred PASOK-a (socijalisti, na vlasti), pri čemu prvi osvajaju 30 posto glasova birača, a drugi 20 posto. Ni taj rezultat neće desnici omogućiti apsolutnu većinu u parlamentu . U novoj vladi bi mogli uzeti učešće predstavnici desno usmerenog pravoslavnog bloka Laos, Demokratske alijanse Dore Bakojani i poslanici Demokratske levice Fotisa Kuvelisa.

Grčka opredeljena za EU i evro

Ankete i politički rat u javnom mnjenju delo su i vladajućeg PASOK i opozicione Nove demokratije koja bi na talasu Papandreuove politike kompromisa sa EU i izbegavanjem otvorenog bankrotstva gradila svoj put ka vlasti. U različitim “igrama” anketa su stavovi koji govore da je Grčka opredeljenja da ostane u evro-zoni i da se formira koaliciona vlada do izbora. Po tim anketama, većina Grka preferira opciju po kojoj bi u idućim mesecima zemljom upravljala vlada nacionalnog jedinstva. Dnevni list "Proto Thema" objavio je rezultate ispitivanja javnog mnenja po kojima 52% Grka podržava Papapandreouov plan. Samo 36% ih želi prevremene izbore.

Grci žele evro. Oko 80 odsto ispitanih želi da zemlja ostane u zoni evra, pokazala su istraživanja čije je rezultate danas objavila grčka štampa. Prema anketi instituta Alko, 52 odsto ispitanika zalaže se za vladu nacionalnog jedinstva. Njih 36 odsto smatra da je izlaz iz političke krize u prevremenim izborima, što traži i desnica. Drugo istraživanje, instituta Mark, pokazuje da je za koalicionu vladu 45 odsto Grka, a za izbore njih 42 odsto. U tom istraživanju 10 odsto anketiranih izrazilo je želju da na vlasti ostane socijalistička vlada. Dva istraživanja, sprovedena početkom sedmice na uzorku od 1.000 ljudi, potvrđuju rekordnu sklonost Grka ka evru, uprkos strogim merama koje su u protekle dve godine nametnuli strani kreditori – njih između 78 i 81 odsto zalaže se za ostanak zemlje u zajedničkoj evropskoj valuti, dok povratak drahmi želi između 11 i 13 odsto.

Nemačke sumnje u Grčku

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je kako smatra da će Evropi biti potrebno deset godina za finansijski oporavak i izlazak iz dužničke krize. Ankete javnog mnjenja u Nemačkoj ne ukazuju na preveliki optimizam oko grčke krize. Po mišljenju većine Nemaca, Grčka neće opstati u evrozoni. Magazin "Focus" objavio je reprezentativnu anketu po kojoj čak 68% građana Savezne Republike Nemačke ne veruje u grčku budućnost unutar evrozone. Manje od trećine ispitanika (27%) smatra da ima još nade u „spasavanje Atine“. Angela Merkel je, izgleda, uspela da “otrezni” grček političke lidere u i da ih prizove “pameti” uz pomoć pretnje da Grčka može da bude ne samo isključena iz evro-zone već i iz EU na period od deset godina.