NUKLEARKE SVADJAJU EVROPU

Japanska nuklearna kriza izbacila je budućnost atomske energije na vrh gorućih političkih tema u Evropskoj uniji. Razni su i različiti interesi, stavovi...U startu se odmah pokazalo da su Česi najgorljiviji zastupnici energije iz atoma, u čemu im, eventualno, mogu konkurisati samo Francuzi.

Češki premijer Petr Nečas juče je, za razliku od mere nemačke vlade koja je odmah zaustavila rad sedam najstarijih nuklearki, izjavio da nema nikakvih bojazni za bezbednost čeških nukelarki Dukovany (4 X 440 MW) i Temelin (2 X 1.000MW). A predsednik republike Vaclav Klaus je, u svom poznatom oštrom stilu, označio zalaganja za ograničavanje nuklearne eneregije, kao „oportunistički populizam“ i dodao da „ako neko ima na domaćoj političkoj sceni neke teškoće ne bi trebalo da ih rešava takvim izjavama“. To se, naravno, čita kao aluzija na ponašanje vlade u Berlinu koja je nedavno donela odluku da se produži vek trajanja nuklearki ali ih sada, posle tužbi kod Ustavnog suda i onog što se dogadja u Japanu, zaustavlja i znatno pre nego što je bilo predvidjeno... Smatra se da je to učinjeno zato što je, kako je poznato, u Nemačkoj više od 60 posto gradjana protiv nuklearki i što dogadjanja oko japanskih nuklearki izazivaju histeriju u mnogim sredinama u Evropi.

Stav Nemačke podržali su Švajcarci i Austrijanci ali su se negativno prema tome postavili Francuzi, Italijani, Poljaci i Slovenci. Francuski premijer Francois Fillon je rekao da se sada kontroliše bezbednost svih nuklearki u Francuskoj ali je apsudno odricati se energije iz nuklearki koje pokrivaju skoro 80 posto potrošnje u toj zemlji. Italijanski elektroenergetski gigant Enel je ponovo potvrdio planove renesanse nuklearne energije u Italiji a poljske vlasti su saopštile da ne odustaju o gradnje dve velike nuklearne centrale sa ukupnim kapacitetom od 6.000 megavata.

Bitanski ministar Chris Huhne označio je poteze nemačke vlade kao „ishitrene“. „Mi ćemo sa svojim odlukama sačekati trenutak kada budemo za to imati sva fakta na raspolaganju", dodao je on.

No, i zemlje koje podržavaju razvoj nuklearne energetike su izrazile saglasnost sa dodatnim proverama bezbednostii postojećih i nastojanjima da se poboljša bezbednost novih nuklearki. U vezi s tim veliko uzbudjenje izazvao je evrokomsear, Nemac, Gunther Oettinger, izjavom da možda neke od 143 nuklearki, koliko ih ukupno ima u EU, neće zadovoljiti na bezbednosnoj proveri. To je, kao što se moglo očekivati, najviše pogodilo Francusku, evropsku i svetsku velesilu u nuklearnoj energetici, pa je državni sekretar za energetiku Eric Besson izjavio da je šokiran rečima komesara Oettingera.

„Ako je monsieur commissaire imao od ranije tako važne informacije, neshvatljivo je da ih nije odmah izneo“, rekao je Besson.

Tabor nuklearnih skeptika sada predvodi nemačka kancelarka Angela Merkele, koja se ovih dana navrat-nanos odrekla produžavanja rada nuklearki, što je vlada nedavno i formalno usvojila. Prioritet su za vladu koja mora računati s tim što misli većina Nemaca, obnovljivi izvori a stručnjaci su već izračunali da će zaustavljanje rada nuklearki, pre isteka njihove životnosti, zemlju koštati fantastsičnih 233 milijarde evra. Najveći nemački energetski koncern E.ON najavio je da će tužiti vladu zbog ovakvog obrta...

Iz japanske nuklarke Fukišima, oštećene u nedavnom zenljotresu, ponovo izbija dim. I dalje se se nastoji da se iz vazduha, vodenim topovima iz helikoptera, ohladi reakotr. U medjuvremenu sve više je japanskih stručnjaka za ideju da se, kao što je uradjeno poslije katastrofe u Černorbilu aprila 1986, za Fukišimu napravi betonski sarkofag koji će konzervisati i izolovati reaktor od spoljnog sveta.