NEPRIKOSNOVENI LIDER „VLADKO“
Politički kraj Vladimira Mečijara - “slovačkog Miloševićä“
Parlamentarni izbori u Slovačkoj, održani ovog vikenda, označili su verovatni politički kraj 67-godišnjeg Vladimira Mečijara, ličnosti koja je obeležila noviju političku istoriju zemlje, Njegov Pokret za demokratrsku Slovačku (HZDS) sa dobijenih 4,3 posto glasova ostao je ispod izbornog cenzusa a time i poslanika u parlamentu, skoro dve decenije pošto je osnovan i otkad je veći deo proteklog vremena bio na vlasti.
Mečijar je imao ključnu ulogu u formiranju slovačkog opredeljenja za samostalnu državu i kao slovački premijer pregovarao je sa tadašnjim češkim premijerom Vaclavom Klausom i dogovorio podelu Čehoslovačke, koja je izvedena na miran i civilizovan način. Zato ga mnogi smatraju „ocem samostalne Slovačke“, bio je 90-ih, ne samo tri puta premijer, nego i daleko najpopularniji politički lider...
Njegova sklonost ka autoritarizmu i populizmu je, medjutim, gurala zemlju u izolaciju i zaostajanje za drugima u procesima evro-atlantske integracije. „Vladko“, kako su ga zvali domaći novinari, a strani „slovački Sloba“ (Milošević), pokušavao je i da koketira i „preti“ sa otklonom ove zemlje, u kojoj je geografski centar Europe, ka Moskvi - često se navodi jedna nepotvrdjena izjava Mečijara, koju on, nikada nije demantovao – „ako nas neće na Zapadu, idemo na Istok“. Sve to je dovelo da je Slovačka imala znatna zaostajanja u ekonomskom razvoju i tranziciji, i još teže deficite u ostvarivanju i poštovanju demokratskih principa i ljudskih prava koja su se počela prevazilazi tek 1998. Tada je, takodje, Mečijarov HZDS pobijedio na izborima ali su se sve ostale parlamentarne stranke udružile i stvorile vladu, kako se u šali govorilo, levo-desnog centra i zemlja počela hvatati korak u integracijama. Zakasnila je za ulazak u NATO za Češkom, Madjarskom i Poljskom, ali je stigla zajedničko uključivanje u EU 2004. Te 1998. Mečijar se oprostio od aktivne politike i u tv-obraćanju narodu zaplakao i otpevao jednu tužnu pesmu za rastanak...
Vratio se već posle nešto više od godine pa je HZDS pobedio i na izborima 2002. ali je opet ostao bez vlasti - niko s „Vladkom“ nije hteo u koaliciju. Vladu je tada formirala koalicija desnog centra koja je bila programski homogenija i uspela da za kratko vreme izvede verovatno najradikalnije i najuspešnije ekonomske i socijalne reforme u regionu i pokrene razvoj koji je sa stopama rasta na granici od 10 posto prednjačio 2005-2008. u celoj EU. U medjuvremenu izumirala je biračka baza Mečijara, koju su činili stariji, slabije obrazovani, on ih je i sam razočaravao sa sticanjem bogastva čije poreklo nije mogao rasvetliti.
Na izborima 2006. HZDS je već pao ispod 10 posto a pobednik, sadašnji premijer, šef socijademokrata, Robert Fico, uzeo ga je u koaliciju, zajedno s nacionalistima jer niko drugi nije hteo. Posle prekjučerašnjih izbora Mečijar odlazi definitivno u političku penziju, ali ni Fico koji je uverljivo pobedio, verovatno neće vladati jer ni s njim niko neće u koaliciju... Nešto tu izgleda poznato - mnogi zato predvidjaju i Ficu, koga smatraju modernijom, light verzijom Mečijara, sličnu političku sudbinu.
