NEMAČKA “VRUĆE-HLADNO” STRATEGIJA?

Nemačka i Francuska državna politika prema Grčkoj primenjuju strategiju „vruće hladno„ ili već poznatu koncepciju „štapa i šargarepe“ odonosno nagrade i kazne. Nagrada za Grčku su dalje finansiske infuzije uz rigoroznu i bespogovornu državnu politiku i poštovanje strogih pravila i dogovora sa MMF i EU. Štap je pretnja bankrotstvom i povratkom Grčke na drahmu. Takva politika je do sada prvi put vidjena u EU i predstavljaće „novi obrazac“ u medjunarodnim političkim i ekonomskim odnosima. Pretnje ne govore o jačini EU i Nemačke već o vidnim slabostima ali i nastojanju nametanja volje jer je Nemačka najveći finansijer grčkih dugova.

Mereklova kao Bizmark

Ocene o statusu Grčke u evrozoni se daju svakodnevno i kreću se od umerenog optimizma do teškog pesimizma. Rešenja za Grčku nema niti za evrozonu, ali postoji “opipavanje u mraku”. Tako, na primer, kancelarka Nemačke Angela Merkel sa zebnjom je upozorila da bi izlazak Grčke iz zone evra imao nepredvidive posledice.

Merkelova kaže: “Ja neću učestvovati u pokušajima da se Grčka istisne iz evrozone.“

Ukoliko se ne pronadje rešenje u pregovorima grčke vlade i “trojke” sprema se rezervni “nemački plan” koji bi morao da bude usvojen u nemačkom Bundestagu i on se odnosi na brzu pomoć Grčkoj, odnosno reč je o kreditu od 100 milijardi evra kao i o garancijama oko 30 milijardi za privatne poverioce koji bi, za slučaj otpisa duga Grčkoj, trebalo da dobiju nove, dugoročne obveznice.

Ova godina je važna za Merkelovu i njenu partiju. Na unutrašnjem planu ima izvesnu podršku, ali na medjunarodnom, u krizi unutar EU, Merkelova se ponaša po Bizmarkovom modelu vladavine, uz mešavinu konzervativne politike upotrebe sile i pritiska.

Na ivici ambisa

Grčka državna politika se kreće na “ivici“ državnog ambisa i ekonomskog haosa koji bi mogao dap ostane “džoker” karta za dublju krizu EU i evrozone. Stižu upozorenja da ako Grčka ne uspe da spreči državni stečaj, taj pritisak i sindrom može da se prenese na Portugaliju ali i Španiju a verovatno i Italiju. To je onda krah EU i evrozone u postojećem obliku i možda formiranje nove Unije, odnosno nove poliitčke i ekonomske karte Evrope posle 55 godina postojanja EU.

Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos kaže da se pregovri kreću “po ivici žileta”. Izvestan dogovor je u načelu postignut za otpis 50 odsto nominalne vrednosti grčkih obveznica, i više od 70 odsto tržišne, a grčke banke biće rekapitalizovane. Izvesnim merama o dodatnom otpuštanju zaposlenih u javnom sektoru, smanjenju plata i penzija i ukidanju 13. i 14. “plate”, oštro se protive sindikati. Dva moćna sindikata GSEE-a (700.000 članova) i Adedyja (350.000 članova) spremni su za šire proteste. Politčke partije koje čine vladu Lukasa Papademosa nemaju još jasnu odluku da li će da podrže mere EU.MMF i ECB ili će prihvatiti opasnu igru koja vodi u bankroststvo i napuštaanje evrozone. Na opštoj krizi nema politčkih izbora niti izbornih programa. Partije koje budu hrabre prihvatiće obe opcije a ostale će taktizirati i pokazati političku neodgovonost. Gradjani Grčke o svojoj vladi i poliitčarima kažu, “Svi su oni isti. Samo gledaju svoj interes. Nije ni čudo što ne mogu da donesu nikakvu odluku”.

Vreme je za krupne i hrabre odluke.