NEMAČKA „GOSPODAR“ EU

U analizi banke "Sakso", koju prenosi ruski portal Finmarket, piše da će “globalna ekonomska kriza biti tako snažna da će prinuditi evropske lidere da se ujedine, zatvore tržišta i okupe na finalnom samitu, kako bi stvorili novu EU i da će rađanje nove EU pratiti, najverovatnije, masovno reprogramiranje duga, nacionalizacija banaka i možda isključenje dve ili više zemalja iz zone evra.“

Istovremeno, premijer Češke Petr Nečas kaže:

"Evrozona sada nema izbora: ili će se raspasti, što niko ne želi, ili će se kretati ka federalnom fiskalnom telu."

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja predstavlja razvijene zemlje, saopštila je da je evrozoni verovatno potrebno bilion evra (1,3 biliona dolara) finansija za spasavanje ugroženih članica ukoliko želi da zaustavi širenje dužničke krize. Da li će EU i evrozona izdržati ovaj težak pritisak i rasplamsavasnje socijalne ali i političke krize u EU koja može biti mnogo teža od same ekonomske krize.


Isečak iz lista Ta nea

Grčka čeka “gaulajtera “?

Grčki list Ta nea piše “Kontinent ponovo zazire od nemačke dominacije". Objavio je i karikaturu kancelarke Angele Merkel koja upravlja Grčkom kao marionetom, pod naslovom "Najn! Najn! Najn!" ("Ne! Ne! Ne!").

Pojavljuju se i u nemačkim listovima upozrenja na izvesnu aroganciju nemačkih političara i bankara prema krizi u evrozoni i posebno Grčkoj. Konzervativni list Velt objavljuje:

"Zemlje u krizi ne mogu biti pretvorene u protektorate. Takav komesar u EU ne bi mogao da postoji, osim ako ne bi dobio ovlašćenja iz okupatorskih zakona". Ugledni Frankfurter algemajne cajtung piše da, uprkos svojoj moći, "Nemačka nije hegemon Evrope".

Izvršni direktor najveće nemačke banke Dojče bank, Jozef Akerman, kaže da se od privatnih kreditora traži da prihvate otpis grčkog duga "od 70 odsto ili više” i dodaje:

„Dogovor Grčke i njenih privatnih kreditora biće postignut veoma skoro, možda već za nekoliko dana ili nedelja. Ekonomski podaci govore da je profit Dojče banke pao u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu za 69 odsto, na 186 miliona evra. Banka je saopštila i da joj je neto prihod u posmatranom periodu smanjen za sedam odsto, na 6,89 milijardi evra. Sektor korporacijskog i investicionog bankarstva Dojče banke je u poslednja tri meseca 2011. ubeležio pad prihoda od 26 odsto, na 3,4 milijarde evra.“

Nemačka je na velikim iskušenjima da bude “motor” EU od autroiteta ili “protektor” i da primenjuje “golu” finansijsku ali i političku silu.

Ideje ekonomiste Janis-a Varoufakis-a

Janis Varoufakis, profesor ekonomske teorije na Univerzitetu u Atini, na svom blogu, povodom reakcija grčkih i nemačkih političara na najavu i odbijanje nemačkog plana uvođenja "prisilne stečajne uprave" u Grčkoj od strane Evropske unije, piše:

„Grčka je postala pretežak teret i, ako se moraju pomiriti s time da nastave bacati svoj novac baš u tu crnu rupu, onda bi isto tako mogli imati pravo glasa po pitanju načina na koji se tim novcem u stvarnosti upravlja. Jednom kad država prihvati logiku masivnih zajmova pod uslovima da sprovodi mere štednje koje produbljavaju insolventnost zemlje što, pak, zahteva nove zajmove, doći će trenutak kada će međunarodni lihvari insistirati na neposrednim izvršnim radnjama. U korporativnom jeziku ovo je poznato kao prisilna stečajna uprava. Grčki političari koji su stavili svoje potpise na različite „bailout" sporazume rastežu pojam lakovernosti buneći se protiv gubitka nacionalnog suvereniteta. Za to je već mesecima prekasno. Što se tiče nemačkih političara, bojim se da sud istorije neće biti blaži. Moja poruka njima je: nametnuli ste Grčkoj i ostatku evropske periferije pogrešnu politiku, sada snosite posledice. Moja zaključna poruka nemačkim političarima: kao običan grčki građanin, razumem vaš zamor svime što je grčko. Ali ako ste tako sigurni da je vaš plan za stabilizaciju Grčke tako dobar (a da je problem njegovo sprovodjenje od strane grčkih vlasti), dobrodošli ste u Atini da preuzmete njegovo sprovodjenje. Ali pod jednim uslovom - ako vam uspe da mere štednje upale usred dužničkog-deflatornog ciklusa, što se mene tiče recite svoju cenu. Na primer, ako unutar godine i nešto dana grčki BDP ponovno počne rasti a nezaposlenost padne ispod 10%, možete uzeti našu električnu mrežu (za kojom Siemens odavno čezne ), naše vodoprivredne firme, bilo koju imovinu koju unapred navedete. Ali, ako ne uspete, morate platiti kaznu: npr. platiti u potpunosti neplaćene grčke dugove trojci. Dakle, šta kažete? Jeste li za?