NA METI LOVACA NA GLAVE

Nakon što je NewYourk Times objavio tekst o „najpoznatijem Zvonku na svetu“ (citat, Utisak nedelje) pisanje o tome „šta se zaista kog đavola dešava na onom Severu“ izgubilo je onaj starinski smisao, gde bi trebalo pisati događaje a ne pamflete, gde bi trebalo nekom eventualno zainteresovanom čitaocu ispričati neke detalje, neke događaje, neke možda teško zamislive priče a kakve se često pišu na mestima gde „crni đavo toči prvi konjak“. Shodno čemu i to pisanje ostaje bez svog prvobitnog razloga. Kao i čitanje.

Tajni poslovi na tajnim mestima

Naime, taj mnogobitni i veomavažni list objavio je priču o najvećem kriminalcu, ispostaviće se, Balkana koji, prema onome što taj tekst poručuje, koristi svoju moć ne bi li organizovao Srbe sa Severa da svojim telima, a protiv sile poput KFOR-a i Euleksa, brani njegov patriotski šverc. Njegov saradnik, izvesni Albanac često povezivan sa porodicom Haradnaj i on (Zvonko), prema pisanju NY Times, nalaze se na tajnim mestima gde telefoni nemaju dometa (inače, Kosovo je puno takvih mesta i ona, istina, nisu ni malo tajna nego su mreže tako loše, da otkada je sa Juga proterna srpska telefonija slovenački Ipko – koji služi samo za Kosovo i Makedioniju a ne radi, recimo, u Sloveniji, ili albanski Valja, svako malo ne rade) i na takvim, dakle, tajnim mestima zloglasni Zvonko (čije ime ne sme da se pomene na Severu) i njegov albanski kolega sklapaju svoje mutne i kriminalne poslove. Da.

Nakon tri godine javne tajne da se „šverc“ odvija tako što se kupi gorivo iz Srbije pa se ono, oslobođeno poreza i carine, po nižoj ceni prodaje na Kosovu, sada nam ovaj posao objašnjavaju američki i albanski stručnjaci. Ta naprasno razotkrivena tajna (koja nije nikakva tajna, i o kojoj se u Srbiji pisalo uveliko i naširoko) sada ima da posluži kao argument koji će nas najzad uveriti da se za te i takve ljude, kriminalce sa Severa na vredi boriti. Zašto bismo bili taoci kriminalaca? I zašto bi Srbi sa Severa bili taoci tih severnokosovskih srpskih kriminalaca?

Crnohumorni krimić

Ali, ne bih pisala o parolama. Zanimljiv mi je slučaj osobe koja je provela dva dana na Severu da bi napisala (istražila) ovaj čudnovat slučaj gde jedan kriminalac – Zvonko kao taoce drži sve građane Srbije, nešto desetina hiljada Srba sa Severa i, naravno, albanske građane Republike Kosova. Osoba je došla, naime, hrabro na Sever. Za fiksera izabrala je jednog novinara. Novinar joj je rekao da Zvonko nije na Severu. Osoba se vrzmala u objektu gde je spavala, pokušavala da se raspituje i na kraju se odlučila da prepiše nekakav izveštaj iz Prištine.

Otud je Zvonkov jedini saradnik Haradinajev čovek. Otud se sve dešavalo (u njenoj priči) toliko konspirativno da bi čovek pomislio da je osoba pisala siže za neki crnohumorni krimić (slažem se da Sever kao i celo Kosovo može da posluži kao inspiracija za radnju nekakvog tragikomičnog filma o apsurdu svega, pa i kriminala, posebno kriminala) sa elementima fantastike.

Nekoliko dana nakon što je skandalozni tekst (skandalozan je jer bi taj list trebalo da drži do sebe makar toliko da se ne bruka pišući besmislice o jednom do nedavno nepoznatom čoveku koji bi mogao biti sitni kriminalac kakvih je zaista mnogo na ovim prostorima) objavljen u renomiranoj novini, pozvao me je kolega Albanac iz Prištine sa idejom da nađem nekoga ko bi opet mogao da ga poveže sa nekim a ko bi mu opet upriličio susret sa Zvonkom. Zašto? Da bi se, kao istraživački novinar kakvim valjda smatra i mene, pozabavio slučajem ovog kriminalca sa nadnaravnim sposobnostima da dve države (Srbiju i Kosovo) drži kao svoje taoce i ne dopušta im da se lepo izmire i žive kao svi dobrosusedi. Ne preterujem. Pričali smo tako, poslali jedno drugom mnogo poruka i to druženje prestalo je kada sam kolegi rekla da me sada jako zanima gde bi mogao biti godpodin Curi, ili Ismet Osmani. Čovek je, nije nepoznato, radio s gorivom, ali nije samo to važno. Čovek je vlasnik mnoge nekretnine, trgovinskog objekta i one čudnepostmodernističke instalacije kakve na Kosovu nazivaju pumpama. Čovek je, makar do nedavno, živeo na Severu.

Kome (više) ne treba Sever?

Razgovor se ne nastavlja i razgovor se vodi samo ako je predmet - meta lovaca na glave. Istražuju se opštepoznate stvari ili se pišu notorne budalaštine, sve to nije važno. Važno je pisati o čoveku koji je več optužen, osuđen bez suđenja i za kojega je pitanje dana ili nedelje kada će na neki način nestati, a ne bih da slutim koji bi to način mogao biti. U svom intervjuu za jedan beogradski kanal rekao je, a to je istina, da je pomagao sve (dakle, sve) stranke u Srbiji preko njihovih ispostava na Severu. Pomenuo je SNS, tačnije istakao Pelevića kao čoveka s kojim se najčešće sretao (to se znalo, uostalom) i nije pomenuo kosovsku sivu eminenciju za DSS, kao ni svoje prijatelje iz DS i nekih manjih stranaka uglavnom satelita ovih većih (na Kosovu). Nije „odao“ ratne drugove. I nije više važno koga taj čovek sme ili hoće da pomene, a koga ne može i ne želi. Važno je da je on samo posrednik, on je – kao i ceo Sever koji je tranzit jednog ozbiljnijeg posla, samo lice koje je robu preuzimalo i prosleđivalo dalje.

I on jeste, na taj morbidno crnohumorni način, prava paradigma Severa. Služio nam je (ne meni, ne građanima Srbije sa pokrajinom) da preko njega peremo jedan velik novac. Služio nam je, Sever – pa i Zvonko – da fakturišemo nekakvu robu koja nikada nije ni prišla administrativnoj liniji i tako se oslobađamo i robe (na papiru) i svih dažbina koje ona nosi sa sobom. Sada nam ta perionica para – a to smo napravili od onih kao ugalj crnih brda Severa – više ne treba. I sada nam treba krivac. I krivac može da bude samo onaj kome smo uvalili da radi za nas, za državu. Ne oni od kojih je robu kupovao (prvo, nije je kupovao, sve je na revers, drugo nije istina da su mu glavni poslovni partneri bile neke sulude pumpe u Novom Pazaru), ne država koja je glavni prodavac artikala poput goriva ali ne samo goriva nego i nekih manje legalnih susptanci, ne država dakle. Kriv je taj jedan čovek, i krivo je mesto koje se zove sever Kosova.

Zbog toga je sada čak neukusno demonstrirati informisanost pišući o nekome ko već leži na zemlji, nije više jak, nije ni opasno pisati o njemu, i više od svega toga zajedno neukusno je zaboraviti tom prilikom one glavne momke za taj posao oko Severa i oko goriva i oko svega što danas služi kao argument: zašto da se što pre ratosiljamo Kosova.