Turska odbila plan NATO za Baltik
Pred sam samit pakta, iduće nedelje u Londonu, Ankara odbila potpis planu odbrane “u slučaju ruske agresije”. Predsednik Makron zainteresovan za poziv Kremlja na razgovor o moratorijumu na razmeštaj raketa na tlu Evrope. Stoltenberg izbegao svodni izveštaj skupa, degradirajući samit u okupljanje
(Melsbroek, Belgija, 27.11.2019 - konferencija za novinare generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga i predsednika Boing Internacionala Majkla Artura povodom potpisivanja ugovora o modernizaciji AVAKSA)
Turska odbija NATO plan odbrane za Baltik i Poljsku, “dok alijansa ne ponudi Ankari više političke podrške u njenoj borbi protiv milicije Kurda YPG u severnoj Siriji”, objavio je Rojters u vesti iz Brisela, zahvaćenog groznicom poslednjih priprema za jubilarni sastanak pakta u Britaniji, sredinom naredne nedelje, povodom 70 godina od osnivanja.
Rojters se poziva na svoje “obaveštene izvore”.
“Ankara je naložila svom izaslaniku u NATO da ne potpiše plan, i zauzima čvrstu poziciju na sastancima i u privatnim konverzacijama, tražeći da savez formalno proglasi YPG teroristima”, preneo je Rojtersu takav izvor u Briselu.
Delegacija same Turske nije agenciji bila dostupna za komentar. Ministri te zemlje za odbranu i spoljne poslove nisu odgovorili na zahtev da komentarišu događaj.
“NATO izaslanici zahtevaju formalno odobrenje svih 29 država članica vojnog plana za odbranu Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije, u slučaju ruskog napada. Bez odobrenja Turske, bilo bi teže za NATO da brzo pojača odbranu na Baltiku i u Poljskoj”, naveo je Rojters.
Istanbul, 27.11.2019 - predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan, u Istanbulu na sednicI Komiteta za ekonomsku i trgovinsku saradnju Organizacije islamske konferencije
Plan za slučaj ruskog napada
Plan za države Baltika i Poljsku načinjen je na njihov zahtev, posle ruskog zaposedanja Krima 2014, navela je agencija.
Plan nije u direktnoj vezi sa strategijom Turske u Siriji, “ali pokreće pitanje bezbednosti na svim NATO granicama”.
Na temelju osnivačkog akta te organizacije iz 1949, “napad na jednog saveznika je napad na sve”, i alijansa ima vojne strategije za kolektivnu odbranu širom “svoje teritorije”.
NATO izaslanici se još nadaju kompromisu, “zato što je i Ankari potrebno da lideri odobre poseban, unapređeni vojni plan, precizirajući kako bi NATO u slučaju napada branio Tursku”, izjavili su Rojtersu diplomatski izvori.
Uzimaju istočne Evropljane za taoce
“Diplomatski izvori” agencije, koji su glas propustili u javnost, nisu neutralni, može se zaključiti po pasusima dalje – jer oni imaju i svoj stav u odnosu na tursku poziciju.
“Oni (Turci) uzimaju istočne Evropljane za taoce, blokirajući odobrenje tog vojnog planiranja dok oni ne dobiju ustupke”, citiran je jedan od izvora.
“Drugi izvor, nazvao je ponašanje Turske ‘remetilačkim’, kada NATO nastoji da se pokaže ujedinjenim, posle izjavljenog skepticizma predsednika SAD Donalda Trampa o alijansi i sugerisanja francuskog predsednika Emanuela Makrona da (NATO) proživljava ‘moždanu smrt”, naveo je Rojters.
Sam Rojters, opet, epizodu vidi kao “znak podela između Ankare i Vašingtona, povodom ofanzive Turske u severnoj Siriji protiv YPG milicije”, koju Ankara smatra terorističkom, i povezanom sa kurdskim militantima na tlu Turske.
Sastanak bez zaključaka
Podela između Ankare i Vašingtona, ukoliko je podela, nije jedina koja, nit po nit, raspreda svojevremeno čvrsto upredeno uže jedinstva NATO pakta.
Gest Turske signalizira da iza fasade NATO jubileja u Engleskoj postoji odložena vreća njegovih unutrašnjih nesporazuma, o kojima se tamo neće raspravljati.
Ishabalo se kliše-objašnjenje kojim se insistira na paranoji o opasnosti za Evropu “od ruske agresije”.
Prvo sledeće je, da onda pojedine članice, pokolebane u verovanju u “opasnost”, odbacuju jednoumlje NATO birokratije i zanemaruju disciplinu. Usrdnije nego ranije procenuju svoje pojedinačne državne interese.
Predsednik Donald Tramp, pristupivši celoj stvari preduzetnički, postavio je pitanje cene tog političkog cirkusa. Iz kojih razloga bi trebalo da Amerika i dalje snosi gro troškova “zastarelog NATO”, upitao je Tramp?
Milijardu dolara košta novi glavni stan pakta u Briselu, u kojoj vredne činovničke bube kroje i prekrajaju planove “odbrane u slučaju ruske agresije”!
Jubilarni skup šefova država i vlada sledi u Londonu, sredinom iduće nedelje. Međutim, kontradiktorno, samit je neformalan. Neformalnost je izlaz da se ne potpisuje svodni zaključak – ne postoji saglasnost o sadržaju koji bi se potpisao. Potvrda stanja je nesaglasnost sa Turskom.
Sunrise, 27.11.2019 - predizborni skup predsednika SAD Donalda Trmpa
Opasnost za NATO - njegovi lideri
“Sledeća opasnost za NATO su njegovi lideri”, naslovio je američki Politiko članak o paktu, s tezom da “politički raskorak potkopava vojnički napredak” alijanse. Autor je Pol Tejlor, pišući iz Pariza.
“Postoje dva NATO”, započinje Tejlor. Tu je podmazana vojna mašina, koja planira, trenira i koordinira, i tu je politički savez, koji zavisi od jedinstva i odlučnosti lidera, na obe strane okeana.
S NATO 1, sve je o.k. Budžeti odbrane su u porastu i on svoje radi, planira korake “odvraćanja potencijalne ruske agresije”.
“Drugi, da ga nazovemo NATO 2, je u dubokoj nevolji.” Predsednik Tramp, koji je nazvao NATO “zastarelim”, “voli da izduvava vatru po evropskim vladama” povodom troškova za odbranu, trgovine, klimatskih promena i odbijanja da preuzmu dzihadiste uhvaćene u Siriji...“
Takozvani Kvad, neformalni uži krug četiri sile, Sjedinjenih Država, Britanije, Nemačke i Francuske, koji je dekadama davao oblik zapadnim odlukama, prestao je u Trampovoj eri da funkcioniše, kažu insajderi”, piše Tejlor.
Berlin, 27.11.2019 - kancelarka Angela Merkel na sednici Bundestaga
Saveznici čekaju Tviter
“Saveznički lideri, o predsednikovim odlukama koje se tiču njihove bezbednosti i strateških interesa doznaju posredstvom Tvitera”. Vrlo malo ima koordinacije, kako se videlo kada je naložio povlačenje specijalnih snaga SAD sa severa Sirije, gde su bile uz francuske i britanske komandose.
Haotično povlačenje iz Sirije, motivisalo je predsednika Emanuela Makrona da dijagnosticira “komatozno” stanje NATO i urgira da Evropljani izgrađuju autonomnu odbranu, jer SAD okreću leđa Evropi.
“Oba NATO” dolaze u London.
Generalni sekretar Jens Stoltenberg ne želi da priliku ugrabi zli duh NATO-2. Stoltenberg će obojiti susret deklamovanjem cifara i statistike, pripravljenim da ne inspirišu dalje primedbe Donalda Trampa. Na primer, da je već osigurano sto milijardi dolara dodatnih izdvajanja za odbranu u budžetima Evropljana i Kanade.
“Nevolja za savez je što će statistika i deklaracije slične tim, značiti malo ako NATO izgubi političku volju za konsultovanje i brzo dejstvo u krizi”, piše autor osvrta.
Ko bi od saveznika bio gde
Tejlor je naveo epizodu sa simuliranjem urgentnog odašiljanja visoko-pripravnih snaga, pre dve godine. “Pet dana” se izgubilo u raspravama, intervencija otkazana.
“U stvarnoj krizi, da li bi Nemačka sa averzijom za sukobe zadržavala odlučivanje, da bi konsultovala Bundestag? Da li bi to Rusiji-prijateljski saveznici, kao avanturista Mađarske? Na čijoj bi strani bio autoritarni turski predsednik Taip Erdogan? I da li bi NATO bio pušten da čeka na jedan tvit nepredvidivog predsednika SAD?”
Politička alijansa, koja bi trebalo da podupre vojnu alijansu, zahteva hitnu reparaciju. “A, ipak, u Londonu, većina saveznika i NATO zvaničnika gledaće da prosto izbegnu još jedan sudar s Trampom koji bi oduševio ruskog predsednika Vladimira Putina. “Skup nije uknjižen kao formalni samit, da se mimoiđe potreba za komunikeom i izbegne lom vozova poslednjeg samita, jula 2018, kada je Tramp degradirao saveznike jer ne namiruju ciljeve potrošnje”, zaključio je autor magazina Politiko.
Makron odgovorio Kremlju na pismo
U međuvremenu, još jedna dilema i, bez obzira na Vašington, ponovo na sceni predsednik Francuske Emanuel Makron.
Reč je o pozivu Rusije zemljama NATO da razmotre predlog Moskve o moratorijumu na uzajamno razmeštanje u Evropi nuklearnog oružja (raketa) srednjeg dometa.
Sovjetsko-američki sporazum o zabrani tog oružja istekao je 2. avgusta. SAD nisu pokazale zainteresovanost da se ugovor produži.
Moskva je skrenula pažnju da bi ponovni razmeštaj američkog oružja, kakvo je svojevremeno inspirisalo demonstracije širom kontinenta, moralo da interesuje Evropljane.
Na nuklearnoj kocki je opstanak Evrope.
Pozivajući se na Frankfurter algemajne cajtung, moskovski Komersant navodi da je predsednik Makron “spreman da razmotri ruski predlog”. Nemačko glasilo, javilo je da je Makron o tome obavestio Putina pismom.
Rusko pismo Evropljanima otpravljeno je 18. septembra.
Erdogan, pa Makron, odgovaraju u razmaku od nekoliko dana. Jensu Stoltenbergu, administrativnom upravniku “NATO 1”, potrebno je dobrane koncentracije, da bi uspeo da u Londonu “ne primeti” živo strujanje, naspram urednog knjigovodstva njegovog NATO preduzeća.
