MADJARI UOČI PREDSEDAVANJA U EU
Evropska funkcija našeg severnog suseda pod senkom oštrih kritika na ponašnje premijera Orbana i njegove vlade.
Donošenje novih medijskih zakona u Madjarskoj, koje je izazvalo talas kritika u nizu članskih zemalja i u centrali EU, bacilo je u drugi plan predstojeće predsedavanje ove zemlje u Uniji, tokom prvog polugodja iduće godine. Upozorava se sa svih strana da bi Madjarska u vreme kada je na čelu Unije morala dostojnije reprezentovati evropske vrednosti demokratije i slobode.
Brisel - arhivska fotografija Viktora Orbana, premijera Mađarske koja od
prvog januara 2011. preuzima šestomesečno predsedavanje Evropskom unijom (EU)
Nemački šef diplomacije Guido Westerwelle je stvar shvatio toliko ozbiljno da je prekinuo odmor i pozvao svog madjarskig kolegu Janos-a Martonyi-a da bi se s njim, kako javljaju agencije, „pozabavio mogućim promenama u medijskim zakonima“. Drugim rečima, korekcijom promena koje je, u smeru ograničavanja slobode štampe, načinila vlada Viktora Orbana, oslanjajući se na dvotrećinsku većinu u Parlamentu kakvu nema nijedna vlada u Evropi.
Madjari izbjegavaju da ulaze u polemike i retko odgovaraju na najoštrije kritike. Nisu odgovorili čak ni francuskom evro-poslaniku Daniel-u Cohn-Bendith-u koji je, u svom poznatom bespoštednom stilu kritike svega postojećog, rekao da se Madjari vraćaju na komunističku diktaturu i kontrolu medija.
Naši severni susedi se trude da demonstriraju optimizam i aktivizam, iako se kritike proširuju i ne tiču samo medijskih zakona - sve više je onih u Evropi koji počinju da uporedjuju Orbana s pokojnim austrijskim populistom i naciopnalistom Jorg-em Haider-om...
U Brisel su Madjari poslali nedavno novu, mladu ekipu diplomata koji, medjutim, kako se tvdi u kuloarima Unije, „ne umeju voditi ni sastanke eksperata, ambasadora i ministara, a sada treba da predsedavaju“. „Na tu koridu šaljemo mladi tim“, potvrdio je Martonyi ovih dana. „U toj koridi, ipak, nećemo biti bikovi nego toreadori“, dodao je bombastično.
Uprkos nametljivom optimizmu, sve više je razloga za pesmizam u vezi madjarskog predsedavanja. Na prvom mestu, činjenica je da je Madjarska i dalje u teškoj ekonomskoj krizi tako da je pitanje koliko se zaista može posvetiti problemima Unije. Izostalo je primanje Rumunije i Bugarske u šengenski prostor, predvidjeno za mart jer su Francuska i Nemačka to blokirale, smatrajući da bi moglo biti ozbiljna pretnja bezbednosti drugih zemalja EU. Iz Budimpešte je pompezno najavljivano pokretanje romskog pitanja i negovo podizanje na evropski nivo ali je pitanje koliko to kredibilno i ozbiljno može biti primljeno posle serije nedemokratskih i populističkih poteza Orbanove vlade. Kao prioritet svog predsedavanja Budimpešta je uzela i završetak pristupnih pregovora EU s Hrvatskom za šta, bar zasad, nemá nikakvih indicija da bi mogao biti doveden u pitanje.
