KUŠNER LAGAO I NAPLAĆIVAO?

Bernard Kušner - korumpiran, prevarant, spreman da za relativno male sume novca učini usluge i najodvratnijim diktaturama? Da je ovo napisao neki srpski novinar verovatno bi, kao bivši predstavnik UN na Kosovu, Bernar Kušner mogao da odmahne rukom zbog "glasina". Stvar je daleko komplikovanija za sadašnjeg ministra spoljnih poslova Francuske - knjigu o njemu naslovljenu "Svet prema K", koja se juče pojavila u knjižarama, napisao je Pjer Pean jedan od najuglednijih francuskih novinara. Pean opisuje Kušnera kao "lakeja američkih neokonzervativaca" i kao "prevaranta" koji je iskoristio politički uticaj da obezbedi unosne ugovore od siromašnih afričkih zemalja, navode francuski mediji.

Pean posebno poglavlje posvećuje raspadu Jugoslavije i ulozi koju je Kušner imao za širenje “lažne slike” o ratu u Bosni, u kome su Srbi imali ulogu “zlih nacista”, a Bošnjaci “isključivo žrtava”. Pean pominje i da je Kušner godinama govorio o “koncentracionim logorima” koje drže Srbi iako je znao, kako je kasnije i sâm priznao, da su to bili zatvorenički logori koje “ma kako uslovi u njima bili teški nije mogao da izjednači sa nacističkim logorima smrti”.

Pean opisuje, pozivajući se na dokumenta koja poseduje ili je u njih imao uvid, kako je Kušner u potrazi za zaradom u ulozi konsultanta izmedju 2002. i 2007. godine pisao pozitivne izveštaje o burmanskoj diktaturi za račun firme "Total". Ovaj petrolejski gigant je, plativši Kušneru za izveštaj, želeo da se "opere" od optužbi da investira u ozloglašeni totalitarni režim u Burmi.

Pean je prvi novinar koji se usudio da primeti da je Kušner zloupotrebio svoju funkciju ministra spoljnih poslova jer je njegova žena, poznata novinarka Kristin Okrent, imenovana na čelo frankofonskog TV kanala koji direktno i finansijski zavisi od ministarstva spoljnih poslova, što predstavlja tipično ukrštanje interesa. Kušner je na udaru žestokih kritika i "zbog političkih stavova u krvavim krizama u Ruandi, na Balkanu, na Bliskom istoku i u Darfuru". Dve firme Kušnerovih bliskih saradnika, kako se navodi, naplatile su Gabonu i Kongu ukupno 4,6 miliona evra za izveštaje koje je napisao bivši ministar zdravlja o reformi njihovog sistema zdravstvene zaštite. Novac je isplaćivan u više navrata i Pean tvrdi da je deo novca uplaćen nakon što je Kušner imenovan za ministra spoljnih poslova 18. maja 2007. Pean tvrdi da je jedan od Kušnerovih saradnika Erik Danon, menadžer konsultantske kuće "Imedija" i tadašnji francuski ambasador u Monaku, ostao u kontaktu sa Gabonom do septembra 2007. zbog isplate novca.

Kada je državni sekretar za frankofoniju Žan Mari Bokel prošle godine, ne znajući za Kušnerov deo konsultantske karijere u Africi, u jednom govoru kritikovao gabonski i kongoanski režim zbog korupcije, Kušner ga je odmah smenio. Po Peanu morao je to da uradi jer su šefovi ovih država telefonirali i tražili Bokelovu ostavku uz pretnju da će sve što znaju objaviti. Nisu li platili kako je dogovoreno?

Pean još navodi pozivajući se na obavešteni izvor da je predsednik Sarkozi prošle godine dobio dosije sa svim podacima o Kušnerovim "poslovima". Sarkozi, kao lider desnice, smatraju analitičari, nije mnogo nesrećan zbog skandala koji se najavljuje jer sa istinom o Kušneru ruši se i poslednja ikona francuske levice. Kušner je naime bio član Socijalističke partije, ali je po izboru Sarkozija "preleteo" u desnu vladu. Kušner je objavio demanti optužbi na sajtu svog ministarstva služeći se uopštenim "administrativnim jezikom", što nije njegov običaj.

Iako je juče popodne uveravao francuski parlament da je Peanova knjiga prepuna laži i da on nikada nije izvlačio materijalnu korist iz onoga što je prikazivao kao borba za humanitarni ideal, Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova Francuske, nije uverio javnost. Najveći problem Kušnera u ovom trenutku je što svi od njega očekuju da podnese tužbu protiv novinara koji ga teško tereti da je obmanjivao Francuze, a on to još nije uradio. Zbog čega?, pitaju se čak i oni koji su mu skloni uznemireni činjenicom da su se kompromitujuće fakture pojavile na Internetu.

Kako je Pjer Pean, poznat kao ozbiljan novinar, dospeo do računa o isplatama usluga Kušneru ili “konsalting firmama” koje su iznajmljivale Kušnerove usluge? Odgovor koji je juče objavio deo francuske štampe glasi: Pean je imao izvore medju saradnicima Kušnera. Samo tako je mogao da sazna da je prošle godine ceo dosije o “konsalting –poslovima” Kušnera dospeo do predsednika Sarkozija. Ne treba zaboraviti da ga Sarkozi od tog trenutka drži u “šaci”, kao ni činjenicu da je Sarkozi desničar u čiju je desnu vladu sa socijalističke levice prošle godine preleteo Kušner dobivši ministarsko mesto. Mnogi sada spekulišu da bi Sarkozi možda želeo da se otarasi Kušnera jer je suviše popularan. Omogućavajući da se objave kompromitujuća dokumenta Sarkozi jednim postiže dve stvari: prvo, ruši “poslednju ikonu” francusku levice, kako mnogi nazivaju Kušnera, dugo najpopularnijeg francuskog političara; drugo: obezbedjuje pad saradnika koji je popularniji od njega.

Kušner je osnivač Lekara bez granica (sedamdesetih godina) i prvi šef Misije UN na Kosovu. U francuskoj štampi u vreme njegovog mandata na Kosovu pojavile su se informacije da je Kušner članu svoje porodice omogućio da dobije "mobilnu telefoniju" na Kosovu zbog čega je Kosovo imalo pozivni broj Monaka i najskuplji impuls u Evropi. U intervjuu ovom izveštaču 2004. godine Kušner je uopšteno demantovao ove navode rekavši samo "Znate sami šta se sve o meni priča".