KRSTAŠKI RAT SARKOZIJA PROTIV FRANCUSKIH MUSLIMANA
Klod Gean, novi ministar unutrašnjih poslova, izjavio je na radiju da se Francuzi, zbog preterane imigracije, ne osećaju kao da su svojoj zemlji. Šantal Brinel, poslanica UMP stranke otišla je korak dalje, izjavivši pred kamerama da bi arapske imigrante trebalo strpati u brodove i poslati ih tamo odakle su došli
"UMP je zlo za muslimane", izjavio je, sredinom marta, Abderaman Daman, savetnik predsednika Francuske za društvenu raznovrsnost i nekadašnji nacionalni sekretar za imigraciju UMP stranke. On je optužio Kopea, generalnog sekretara vladajuće partije, i "šaku neonacista" oko njega, za upotrebu rasne i verske mržnje radi opravdavanja neuspeha vladajuće strukture. Istovremeno, on je pozvao sve muslimane da izadju iz UMP stranke. Daman, jedan od ključnih ljudi u Sarkozijevoj predsedničkoj kampanji 2007. godine, bio je otpušten istog trenutka.
Nikola Sarkozi i Abderaman Daman pre početka Sarkozijevog krstaškog rata
Povod za paniku i prelazak sa klasične desnice na ultradesničarski populizam UMP stranke, prouzrokovan je dvema političkim sondažama, s kraja februara i početka marta, koje su ukazale na spremnost Francuza da glasaju za Marin Le Pen, a brojke su je stavile kao pobednicu u duelu sa kandidatom Sarkozijem. Uspaničeni kandidat i njegove trupe, bez previše razmišljanja, promenili su taktiku. Zastrašeni novom popularnošću Nacionalnog fronta, na čije čelo je umesto zastarelog i prevazidjenog Žan-Marija došla njegova modernija kći Marin, Sarkozi, njegovi ministri i vrh vladajuće partije, organizovali su, za početak aprila, debatu o laicizmu francuske republike koja ukazuje na islam kao na destruktivan element francuske tradicije. Njihove besmislene rasprave trebale su da traže zabranu upotrebe arapskog jezika na molitvama u džamijama, zabranu molitvi na otvorenim prostorima, zabranu nošenja hidžaba na ulicama…
Marin Le Pen, nova zvezda francuskog populističkog neba
Dalil Bubaker, rektor pariske Velike džamije, zatražio je da se debata o laicizmu i islamu ne održi, smatrajući da Francuzi muslimanske veroispovesti ne mogu da budu žrtveni jarac jedne krizne situacije. Njegovom glasu su se pridružili i mnogi drugi muslimani umerene orijentacije, ali i mnogi nemuslimani. Kao odgovor, vlada je radikalizovala svoje stavove, te je Klod Gean, novi ministar unutrašnjih poslova, izjavio na radiju da se Francuzi, zbog preterane imigracije, ne osećaju kao da su svojoj zemlji. Šantal Brinel, poslanica UMP stranke, podržala je ultradesničarske stavove svojih kolega i otišla korak dalje, izjavivši pred kamerama da bi arapske imigrante trebalo strpati u brodove i poslati ih tamo odakle su došli.
Pokušavajući da opravda sopstvene neuspehe, da prestraši glasače radikalnim stavovima i da ih tako pridobije za sebe, Sarkozi je ušao u hotimičnu fašizaciju predsedničke funkcije. Loša analiza francuskih prilika, nemanje političke vizije i želja za trenutnim uspehom, odvela ga je ka još jednoj taktičkoj grešci koja može da se pokaže kao fatalna u okviru strategije predsedničke trke.
Naime, Marin Le Pen nema rastući uspeh zbog kritikovanja imigracije, nego zbog lukavijeg pristupa. Otkada je na čelu Nacionalnog fronta, u njenoj političkoj debati prisutni su najatraktivniji elementi koje tradicionalno upotrebljavaju levica i desnica u zavodjenju glasača. Naglašavajući, s jedne strane, imigraciju i unutrašnju sigurnost, ona lovi na teritoriji desnice, dok sa druge strane, kritikujući ekonomsku krizu i smanjivanje državnog učešća u životu običnih ljudi, ona preuzima vrednosti levice. Za razliku od nje, desnica nikada ne ulazi u kritičke diskusije o ekonomskoj situaciji i državnom učešću u životu gradjana, dok levica nikada ne ispoljava kritički stav prema imigraciji i unutrašnjoj bezbednosti.
O lukavosti Marin Le Pen posvedočili su nam i kantonalni izbori u Francuskoj, na kojima se Nacionalni front pojavio kao važan igrač, bolji od UMP-a, iako je za kandidate postavio anonimne ličnosti bez ikakvog političkog iskustva. Medjutim, bolujući od hronične političke kratkovidosti, Nikola Sarkozi je svojim saradnicima objasnio da ga kantonalni izbori ne zanimaju, nego da očekuje više od bombardovanja Libije. Zaslepljen željom da na dužnosti predsednika ostane još jedan mandat, Sarkozi je zaboravio da se glasači više zanimaju za izborna obećanja o bolje plaćenim poslovima, nego za slavljenje preciznosti francuskih aviona bombardera.
