KORUPCIJA I UTAJA POREZA U GRČKOJ

Grčka kriza „inicirana“ je i od od unutrašnje korupcije i utaje poreza i od spoljnih pritisaka MMF i EU. Izmedju ova dva procesa koji ugržavaju budućnost Grčke nalaze se osiromašeni gradjani ali i oni bogati koji ne osećaju za sada težinu krize koja će u Grčkoj trajti više godina.

Raspored tereta krize

Teret krize, po ocenama sinidkata ali i najšire javnosti, mora da se podnese „ravnopravno“. Najveća nepravda je nemoć države prema poreskim beguncima. Dok državni činovnici, penzioneri i zaposleni u privatnim firmama ne mogu da izbegnu plaćanje poreza, mnoge druge profesionalne grupe, kao na primer slobodni saradnici, to mogu. Tu spadaju i obični ljudi, na primer vlasnici malih firmi koji se, kada je reč o porezu, kreću po sivoj zoni.

“Politika sive zone” nije nepoznata u Grčkoj. Primera radi, nemački general Nojbaher, u II svetskom ratu zadužen za snadbevanje nemačke sa jugoistoka Evrope, uspostavio je valutnu ravnotežu izmedju drahme i nemačke rajhsmarke. Tako je postigao ekonomsku ravnotežu grčkog tržišta čime je “neutralisao” crnu berzu i otvorilo tržište. Nemački general Nojbaher je, poznavajući Grčku i mentalitet grčkog naroda, uspeo da još pre više od pola veka izbalansira crno tržište odnosno ondašnju “sivu ekonomiju”.

Porez –nacionalni zadatak

“Borba protiv utaje poreza pre svega je pitanje političke volje”, kaže Janis Sturnaras, profesor ekonomije na atinskom univerzitetu. „Proverom poreskih prijava i podataka u bankama poreznici bi već danas mogli da nađu utajivače poreza, samo kada bi hteli. Osim toga, 70 odsto onih koji su u slobodnim profesijama ne plaća porez”.

Procena je da će ove godine poreski obveznici utajiti oko 30 milijardi evra a to je više novca nego što je grčka vlada planirala da uštedi u proteklih dvanaest meseci.

Podaci pokazuju da je u prvim mesecima 2011. godine poreska policija odredila, za 2010. Godnu, kazne u visini od 2,5 milijarde evra, što je znatno više nego 2009. godine kada je ukupna vrednost kazni bila 1,7 milijardi evra. Cilj službe je, kako navode, da do kraja godine bude prikupljeno oko pet milijardi evra od kazni za neplaćanje poreza.

“Plaćanje poreza u Grčkoj izbegavaju gotovo svi - od vlasnika hotela, barova i restorana, jahti i luksuznih vozila, skupih kuća sa bazenima do običnih građana”, kaže šef službe SDOE Joanis Kapeleris.

Korupcija – nacionalna epidemija

Očigledno je vlast u poslednjih 20 godina tolerisala državnu korupciju a onda i koruptivni faktor u privatnom sektoru, pre svega kod malih preduzimača i u uslužnoj delatnosti.

Transparensi je procenio štetu od „sitne" korupcije na oko 800 miliona evra (1,08 milijardi dolara) u 2010. godini, što je povećanje za 39 miliona evra u odnosu na 2008. godinu.

Tokom 2009 godine urađena je studija Transparensi internešenel koja pokazuje da je 26 odsto od 6.000 domaćinstava obuhvaćenih istraživanjem reklo da je dalo "male koverte", kako ih Grci zovu, sa tim što je 20 odsto otišlo javnom sektoru. Učesnici u istraživanju rekli su da su političke stranke, poreske vlasti, mediji, pravosuđe i zdravstveni zvaničnici najkorumpiraniji.

Do sada vlast nije iznela podatke o najvećim utajivačima poreza,”peračima” novca, raznim zelenašima ali i stranim kompanijama koje su zaradjivale na grčkoj finansiskoj nevolji. Očigledno je da nema kompromisa i konsenzusa obe vodeće partije u Grčkoj o korupciji i utaji poreza već samo o medjusobnoj borbi za vlast.