KAKO JE KATAR POSTAO GLAVNI PREGOVARAČ U REGIONU

Premijer Katara posebno se izdvojio u naporima da se Savet bezbednosti UN ubedi da preduzme brzu akciju koja bi navodno zaustavila nasilje u Siriji i primorala šefa države Bašara al-Asada da podnese ostavku. Šeik Hamad bin Jasim Al Thani je predstavio inicijativu Arapske lige u Njujorku u prošli utorak, rekavši da je „mašina za ubijanje u Siriji i dalje u pogonu“.


Premijer Katara na Savetu bezbednosti UN u Njujorku

Malena zalivska država jedna je od glavnih inicijatora plana da se Asad svrgne s vlasti. Zemlja koja ima jedva 230.000 stanovnika i treće po veličini rezerve gasa u svetu, pozicionirala se na Bliskom istoku kao jedna od uticajnijih, i poslednjih godina se pojavljuje kao posrednik i pregovarač u svim gorućim pitanjima regiona: između Amerike i talibana, Irana i Saudijaca, Hamasa i Izraela. Posredovala je i u prošlonedeljnim razgovorima, prvim posle 12 godina, izmedju vođe Hamasa sa jordanskim kraljem. Poznato je da je Katar finansijski i oružano podržavao pobunjenike u Libiji, uključio se u nemire u Jemenu, Bahreinu, Sudanu i Libanu, a zvanični Damask ovu državu optužuje i da naoružava „terorističke grupe“ koje nedeljama haraju po Siriji. Katarski emir bio je i prvi koji je na američkoj televiziji pozvao na stranu intervenciju protiv Asada, i to dok su posmatrači Arapske lige još bili na sirijskom tlu, pokušavajući da nađu način da se zaustavi kriza. Ambasador Sirije pri UN Bašar Al-Džafari čak je u Njujorku pitao da li je Katar „član NATO-a ili Arapske lige“.

Analitičar sa Američkog instituta u Bejrutu Kamal Vazni kaže da će Katar sada uraditi isto što i u Libiji, ističući da je to „velika greška“.

„Klonite se američkog plana, jer će to samo doneti poraz. Klonite se politike koja potpiruje ratove. Vratite nam stari Katar koji volimo“, poručio je Vazni.

Dugogodišnji dopisnik britanskog Independenta sa Bliskog istoka Robert Fisk kaže za lokalne medije da mu se čini da se Katar trudi da postane „neprocenjivi pregovarač za sve“.

„Koliko god da je Katar majušan, ova pozicija mu omogućava da se pita za odnose Izraela i Hamasa, talibana i SAD, Saudijaca i ostatka arapkih zemalja, a to mu daje moć“, kaže Fisk.

Pristrasnost vladine Al Džazire

Televizijska stanica Al Džazira se obično ne bavi događajima u Kataru, iako je Doha finansira, ali je tokom prošle nedelje pustila kratak prilog o „velikoj ekonomskoj i sve široj diplomatskoj moći“ ove države. Nakon kritike jednog od sagovornika koji je istakao da katarska spoljna politika u slučaju Sirije preduzima loše poteze, voditelj je prilog završio rekavši da Katar „zbog svog uspeha, čak i među susedima u Zalivu – izaziva nepoverenje i zavist“.

Američki stručnjak za bliskoistočna pitanja Kristofer M. Blanšar uradio je studiju o Kataru, u kojoj je naveo da ova mala država „balansira na više polja“.

„Lideri su pozdravili političke promene u Tunisu, Egiptu, Libiji i Jemenu, dok su ponudili pomoć tradicionalnim rivalima – vladajućoj Al Khalifa kraljevskoj porodici u Bahreinu. Dok pojedini glasovi iz regiona otvoreno odbacuju njegovu agresivnu politiku, agilnost vlasti i moć vladine stanice Al Džazira učinile su Katar ’glavnim igračem’ tokom arapskog proleća... Aktivisti su neretko kritikovali ovu stanicu zbog tona i ograničenog izveštavanja o političkim debatama i nemirima u Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, za razliku od entuzijastičkog izveštavanja o događanjima u Egiptu, Libiji, Tunisu i Jemenu“, navodi Blanšar.

Njujork tajms je nedavno objavio da je Katar primer šta može jedna država da postigne uz „gotovo najveće rezerve gasa; najuticajniju novinsku mrežu u regionu Al Džaziru; paletu kontakata, od kojih su mnogi islamističkog opredeljenja; politikom apsolutne monarhije u rukama jednog čoveka, emira Hamada bin Khalife Al Thanija – osnivača Al Džazire“. Katar takođe pokušava, naveo je list, da obezbedi svoj uticaj nasuprot Saudijcima i Iranu, kao dvema najvećim silama u regionu, i zaštiti svoj suverenitet i prirodna nalazišta gasa.

Simptomatično je da Al Džazira do pre nekoliko dana nije imala dopisnika iz Siriji, već je tamošnje događaje pokrivao reporter iz jordanskog Amana a puštani su snimci sa mobilnih telefona lokalnih aktivista. Paralelno sa početkom zasedanja Saveta bezbednosti UN u Njujorku o rezoluciji Arapske lige o Siriji, TV stanica je „pronašla način“ (posle više od 10 meseci nemira u ovoj zemlji) da „ubaci“ svog reportera u grad Homs, odakle svakodnevno stižu alarmantne vesti o novim žrtvama i slike „požrtvovanih boraca protiv represivnog režima“ naoružanih do zuba. Prva i udarna vest u svakom info bloku na ovom katarskom kanalu, od pre desetak dana jeste upravo „hitnost da međunarodna zajednica reaguje zbog nastavka krvoprolića“. Neretko se može čuti i da Rusija „blokira napore Arapske lige“ u UN. Treba navesti da od maja 2011. Arapskom ligom predsedava katarski predstavnik.


Al Thani (levo) sa Bašarom al-Asadom (desno), posle sastanka prošle godine
 u Damasku sa turskim premijerom Erdoganom (u sredini)

Naglo zahlađenje prema Damasku...

Ubrzo nakon što su počeli protesti u Siriji u martu 2011, premijer Katara Al Thani je u aprilu došao u Damask da bi, kako su preneli državni mediji, „podržao Siriju u svetlu događaja koji prete da podriju stabilnost i bezbednost zemlje“. Međutim, odnosi su vrlo brzo toliko izgubili na snazi da je u julu Katar povukao ambasadora iz Damaska i prekinuo svaki diplomatski kontakt. Al Džazira je primetno „ažurirala“ izveštavanje o protestima u Siriji, demantujući navode Damaska da je bunt u stvari odraz „islamističke zavere, koju podržavaju strane države“. TV kanali u Damasku optuživali su Katar za širenje nereda, prikazavši u jednom momentu i džakove droge sa logom Al Džazire, dovodeći tako u pitanje i investicije od šest milijardi dolara. Iz Dohe su se čule pretnje da bi zemlja mogla da se obrati međunarodnom sudu i tuži Siriju a novine su objavljivale da sirijski kanali svakodnevno posvećuju sate i sate „blaćenju Katara“.

Naime, šeik Jusuf al-Karadavi, popularni religijski učenjak i član Muslimanskog bratstva, rodom iz Egipta a koji živi u Kataru od 1961, godinama ima svoj „tok-šou“ na Al Džaziri. U emisiji krajem marta obznanio je svoju punu podršku „sirijskoj revoluciji“, kritikujući „represivni režim“ i pozivajući se na „istorijsku i političku vezu“ Egipta i Sirije. U Damasku se na ovo gledalo kao na poziv na ustanak u ime vere. Pride, mediji na Bliskom istoku navode da proteste u Siriji delimično vodi ogranak Bratstva, zabranjen u zemlji, čiji se predstavnici redovno sastaju sa opozicijom i planiraju „posleasadovsku“ Siriju.

Kako Iran ne prestaje da podržava Damask i Asada, a Doha je u obavezi da održava bar bazične odnose sa Teheranom pošto dele najveće polje gasa, Katar sve više radi na dobroj saradnji sa Saudijcima. Dok Iran navodno šalje stručnjake za obučavanje i milijarde dolara keša da bi pomogao Asadu da uguši revolt, biznismeni iz Rijada su gostovali u Dohi, raspravljajući o eventualnoj saudijsko-katarskoj banci i zajedničkoj industrijskoj zoni. Saudijci su Al Džaziri prošle godine dozvolili da otvori kancelariju u Rijadu. U toku su i pregovori o saradnji i organizovanju FIFA svetskog kupa koji treba da se održi u Dohi 2022.

...I primirje sa Saudijcima

Saudijska Arabija i Katar imali su prilično bliske odnose do septembra 1992, kada je Doha optužila saudijske snage da su napale njenu pograničnu stanicu al-Khofus, ubile dvojicu graničara a druge zarobile. Katar je već u oktobru te godine suspendovao sporazum o granicama sa Saudijcima iz 1965. i privremeno povukao kontignent svojih vojnika iz saudijske baze Veća zalivske saradnje „Štit Zaliva“. Rijad je 2002. povukao ambasadora iz Dohe, nakon kontroverznog priloga na Al Džaziri. Dve zemlje su dolazile u sukob i oko multimilionskog projekta o katarskom snabdevanju Kuvajta gasom. Projekat je bio odlagan pet godina, od 2001, kada ga je Katar predložio a Rijad odbio.

Tokom čitave decenije zategnutih odnosa, Katar se okrenuo Siriji. Hamad al-Thani i Bašar al-Asad redovno su posećivali jedan drugog, Doha je ulagala u Asadovu zemlju. Na ove države se, pored Irana i organizacija poput Hezbolaha i Hamasa, gledalo kao na regionalnu kontratežu prozapadnoj osi Egipta, Jordana, Saudijaca i Emirata. Zanimljivo je i da su Rijad i Kairo odbili da prisustvuju samitu u Dohi u januaru 2009, koji su podržali Damask i Hamas. Umesto toga, organizovali su drugi samit u Rijadu – samo jedan dan ranije.

Međutim, posle posete Rijadu premijera i emira Katara u septembru 2007, saudijski monarh je došao na samit Veća zalivske saradnje u Dohi tri meseca kasnije. Početkom 2008. godine saudijski princ Sultan je tri puta bio u Kataru, što su bile prve posete posle 2002. Odnosi su se značajno poboljšali i nakon što je u maju 2010, prema zahtevu saudijskog kralja Abdulaha, katarski emir pomilovao brojne Saudijce koji su bili optuženi da su učestvovali u pokušaju puča 1996. u Dohi, koji je predvodio svrgnuti otac šeika Hamada.

Milioni za libijske pobunjenike

Dve države su ipak dolazile u sporadične sukobe, i to oko Sirije i „arapskog proleća“ uopšte. Državne novine Tešrin u Damasku pobunile su se 2008. protiv, kako je objavljeno, „pokušaja Katara da reši političku krizu u Libanu“, koji tradicionalno potpada pod saudijsko-sirijsku „ingerenciju“. Drugom prilikom, godinu dana kasnije, kuvajtske novine Al Rai citirale su katarskog zvaničnika da je Damask odbio pomoć Dohe po pitanju libanske krize, i to „šurujući s Saudijcima“. S druge strane, dok je Katar otvoreno podržao demonstrante u Egiptu, Rijad je iskazivao podršku Hosniju Mubaraku do samog kraja. Takođe, uprkos hladnim odnosima Libije i Saudijske Arabije, posle navodnog atentata 2003. na krunidbenog princa Abdulaha, Saudijci nijednom nisu pozvali Moamera Gadafija da preda vlast. Katar, ne samo što je tražio da pokojni pukovnik bude svrgnut, već se i direktno uključio u događanja u Libiji i stavio na stranu pobunjenika.

Katar je, naime, bio prva arapska zemlja koja je u martu priznala libijske pobunjenike i stavila na raspolaganje šest aviona partnerima sa Zapada, što je dalo Sjedinjenim Državama i evropskim saveznicima pokriće za intervenciju koja je dotad uglavnom izazivala sumnjičave reakcije.

Blanšar navodi da je Katar pružio značajnu humanitarnu i materijalnu pomoć borcima protiv Gadafija, uključujući i dopremanje nafte. Prvi sastanak Kontakt grupe za Libiju, koju su činili zvaničnici iz SAD, UN, EU, Afričke unije i drugih zemalja, upriličen je upravo u Dohi u aprilu 2011. Na drugom sastanku početkom maja u Rimu, Katar se obavezao da da između 400 i 500 miliona dolara kako bi pomogao privremeni mehanizam Prelaznog nacionalnog veća u Tripoliju.

Veze sa Muslimanskim bratstvom

„Jusuf Karadavi Katar naziva svojim domom. Kao i Ali Salabi, poznati libijski islamist. Khaled Mešaal, vođa Hamasa, tu živi... Pojedini tvrde da šeik Hamad, koji je u krvavom puču zbacio svog oca sa prestola 1995, ima afinitet prema islamskim predstavnicima čija imena odzvanjaju zalivskim zemljama mnogo više nego naizgled sekularna figura kakav je sirijski predsednik Bašar al-Asad“, objavio je Njujork tajms.

Održavanje veza sa islamistima pokazalo se kao produktivno za Katar. Iako u državi postoje dve američke baze sa više od 13.000 zaposlenih, u Libanu su recimo Hezbolahove pristalice dočekale emira kao heroja prošle godine, jer je pružio pomoć za ponovnu izgradnju gradova koje su Izraelci srušili 2006. godine. Za razliku od Saudijaca i Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katar održava bliske veze sa Muslimanskim bratstvom i njegovim ograncima u Libiji, Siriji i Egiptu, kao i sa Rašidom al-Ghanučijem, islamistom iz Tunisa, za koga se govori da će postati jedna od ključnih političkih ličnosti u toj zemlji.

U Dohi kancelarija - talibana

U zemlji u kojoj se danas nalazi najveća američka vazdušna baza u regionu, uskoro bi trebalo da bude otvorena i zvanična kancelarija - talibana. Talibani su u saopštenju od 3. januara ove godine, naveli da uz postignuti dogovor da se „smeste“ u Dohi i traže da njihovi zatvorenici u Gvantanamu budu oslobođeni. Iz Avganistana i od zapadnih mirovnih posrednika u decembru se moglo čuti da ne bi bilo loše da se talibanima da „adresa“, koja će obezbediti lakši kontakt i mogućnost pregovora sa Zapadom, kao i da bi Katar bio dobar izbor kako bi se smanjio uticaj Pakistana na talibane.

Talibani se nisu izjasnili da su odmah spremni na bilo kakve pregovore, ali se ova njihova najava tumači kao korak ka takvom eventualnom scenariju. Avganistan, koji je glavna meta talibana, u prvi mah se pobunio protiv ove ideje, smatrajući da bi kancelarija trebalo da bude u Kabulu. Ako je to već nemoguće, onda u nekoj islamskoj zemlji poput Saudijske Arabije ili Turske. Što se tiče Katara, ova zemlja nema ni ambasadu u Avganistanu. Ipak, kritičari navode da je Doha „zaslužila“ poziciju pregovarača, s obzirom na to da se pokazala kao „dobar“ posrednik (bar kada su zapadni interesi u pitanju) u Darfuru, Libanu i u odnosima sa libijskim Prelaznim većem. Talibani bi, sa svoje strane, mogli da dobiju materijalnu i ideološku podršku moćnih salafi-šeika u Kataru, te i u drugim zemljama Zaliva, ocenio je Basir Tahsin, glavni urednik portala Afghanistan Emroz.