Jubilej najvećeg proširenja u istoriji Evropske unije

M. Lazarević

Prvog maja 2004. u EU je ušlo osam zemalja srednje i istočne Evrope - Češka, Slovačka, Poljska, Mađarska, Slovenija, Litvanija, Letonija i Estonija. Svima njima je to, kako se komentariše ovim povodom i u Briselu i ovih osam zemalja, nesumnjivo donelo velike prednosti i koristi
(Vatromet i laserske predstave osvetlili su nebo nad Evropom povodom proširenja EU maja 2004, kao na fotografiji snimljenoj tada u Breslavu u Poljskoj)

Bilo je to najveće, a sada se može slobodno reći, i najuspešnije proširenje u istoriji Evropske unije.

Svih novih osam članica Unije, kako se ističe u analizi briselog ekonomskog tink-tanka „Brojgel“ (Bruegel), ostvarili su tokom proteklih 15 godina mnogo bolje ekonomske i društvene rezltate u razvoju nego u prethodnom periodu. Istini za volju, ove postkomunističke zemlje nisu uspele da ekonomski sustignu "stare" članice, što se očekivalo, ali su im se značajno približile u nivou ekonomske razvijenosti.

Šansu velikog jedinstvenog tržišta sa slobodnim kretanjem robe, kapitala i radne snage i briselske fondove namenjene ubrzanom razvoju manje razvijenih država i regiona, najbolje su iskoristile ekonomije Slovenije, Češke i Slovačke koje su za to bile i najbolje pripremljene i imale bolje startne pozicije. Da nije bilo velike svetske finansijske krize 2008-2009, kako se primećuje ovim povodom, ove tri zemlje bi svakako sada, bile po nivou razvijenosti iznad proseka Unije. Bez sumnje, i sada je tome najbliža bivša jugoslovenska republika Slovenija.

Izmedju 2004. i 2017. bruto društveni proizvod Češke, prema podacima „Brojgela“, porastao je u stalnim cenama za 37 posto, u Mađarskoj za 23, u Poljskoj i Slovačkoj za 67 odnosno 62 posto. Važnu, ako ne i ključnu ulogu u tome, odigrale se strane investicije. Češka je, na primer, samo 2004. privukla skoro deset milijardi evra stranog kapitala i u periodu do 2009. ostvarivala stopu rasta BDP od sedam-osam posto. Odmah za njom, u ubrzani razvoj na osnovu stranih investicija uključile su se, najpre,  Slovačka, koja je imala čak i dve godine s dvocifrenim stopama rasta, i Mađarska. Potom je u ubrzani razvoj stupila i Poljska koja je, inače, bila najnerazvijenija i imala visoki udeo poljoprivrednog stanovništva i zato je, uz znatnije dotacije iz fondova EU, najviše i napredovala u odnosu na svoju startnu poziciju. Pre 15 godina Češka je bila na oko 55 posto proseka Unije po razvijenosti, sada je na nešto iznad 80 posto, Slovačka je bila na 50 posto sada je blizu 80, Mađarska je napredovala sa 45 na 65 posto, a Poljska sa 35 na 70 posto.

Česi, inače, najpraktičniji u svemu, pogledali su na ovaj period i sa aspekta koliko su novca dobili, a koliko dali u budžet EU. U plusu su za oko 30 milijardi evra, odnosno po glavi oko 20 hiljada evra.

Koristi su, naravno, obostrane. Ovih dana je neke češke "patriote" neprijatno iznenadila cifra od 12 milijardi evra koliko je stranim vlasnicima čeških firmi, uglavnom, iz drugih zemalja Unije, isplaćeno dividendi za prošlu godinu. 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...