IZBORI PREČI OD RESECIJE

Grčka prelazna koaliciona vlada predstavila je u parlamentu ambiciozan nacrt budžeta za 2012. koji predviđa deficit od 5,4 odsto BDP i inflaciju od 0,6 odsto. Grčki ministar finansija Evangelos Venizelos plan budžeta za 2012. godinu ocenio je kao ambiciozan s obzirom da je ovogodišnji deficit više od devet odsto BDP, kao i da je inflacija najamnje 2,8 odsto. Vlada računa da će do smanjenja budžetskog deficita doći otpisom 100 milijardi evra (135 milijardi dolara) duga koji je u vlasništvu privatnih kreditora, kao i ušteda koje će ostvariti vlada u okviru Srednjeročnog fiskalnog programa. Plan je da budžetski deficit bude smanjen na 11,427 milijardi evra u 2012, sa 19,683 milijarde evra u ovoj godini. Ovo su veoma optimističke prognoze za kranje pesimističku ocenu političke i ekonomske situaciju u Grčkoj.

Statistička ili životna trka Grka?

Porezi su “državni neprijatelj” Grčke broj jedan. Ipak, Papademosova vlada predvidja da poreski prihod u idućoj godini poraste 7,1 odsto, na 53,301 milijardu evra, sa 49,702 milijarde evra u 2011. Grčki BDP bi u 2012. trebalo da opadne 2,8 odsto, posle slabljenja od 5,5 procenata u 2011, a stopa nezaposlenosti istovremeno da poraste na 17,1 odsto, sa 15,4 odsto u ovoj godini. Po toj statisci, Grčka će biti i dalje u zoni recesije uz otplatu državnog duga za 2012 godinu od 1,1 odsto BDP. Recesija i mere štednje pojačale su nezaposlenost u Grčkoj koja je u usponu. Ove godine taj procenat biće iznad 15 odsto a 2012. godine se očekuje više od 17 odsto

Samarasova politička igra?

Izbori u Grčkoj su značajniji od traženja rešenja za „ravnotežnu“ ekonomsku i fiskalnu politiku Grčke i posledice grčke krize na evrozonu i stabilnost EU. Predstavnici Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda zatražili su pisane garancije tri stranke koje podržavaju novu grčku vladu Lukasa Papademosa da će poštovati prošlomesečni dogovor o finansijskoj pomoći Grčkoj. Lider konzervativne stranke Nova demokratija, Antonis Samaras je odbio da potpiše da će podržati mere štednje koje su predviđene dogovorom o finansijskoj pomoći, već da je dovoljna njegova reč i učešće Nove demokratije u prelaznoj koalicionoj vladi. EU zna da bez potpisa o odgovornosti Nove demokratje za ekonomsko stanje u državi nema ni primene mera EU, MMF i ECB a to je uslov za “finansijsku infuziju” i otpis 50 odsto duga Grčkoj.

Samarasov stav potencijalno izlaže riziku narednu tranšu pomoći Grčkoj vrednu osam milijardi evra koja je toj zemlji neophodna do sredine decembra, radi plaćanja dugova. Neuspeh ispunjenja obaveza značio bi bankrot države. Postavlja se pitanje da li je cilj lidera Nove demokratije - bankrot Grčke da bi s vlasti pala PASOK partija i da bi Nova demorkatija došla na vlast?

Bez političkog jedinstva PASOK i Nove demokratije oko spasavanja države nema ni transparentne akcije naplaćivanja poreza. Poreski dug gradjana i kompanija u Grčkoj iznosi još dodatnih 60 milijardi evra. Političke i ekonomske oligarhije ne brine na koji će se način i kroz koje teškoće odvijati grčka krizi, već zaštita njihovih interesa i kapitala. Nesigurnost ulaganja i štednje uticalo je da su Grci od proleća do leta iz banaka podigli 7,5 milijardi evra ušteđevina. Desničarski lider LAOS partije, Jorgos Karacaferis rekao je da je stav poverilaca "u potpunosti rigidan".

Krugman: Evropa se raspada?

Pesimističke prognoze EU i evrozone potvrdjuje i nobelovac Pol Krugman. On kaže: ”Evropa se raspada, središte Evrope više ne može povezati sve delove.“ Takve apokaliptične izjave nisu više retke. Džordž Soroš smatra da „krizne“ države kave su Grčka, Portugal i Irska treba da se odmah izbace iz evrozone. Jedan od arihtekata EU, Žak Delor smatra da je malo verovatan raspad evrozone.

„Raspad evrozone bio bi preskup i mislim da niko ne želi ulaziti u takav rizik.“ Eberhard Sandschneider u svojoj najnovijoj knjizi pod naslovom „Uspešan pad Evrope“ citira izveštaj tela National Intelligence Council. U tom izveštaju Evropa se više ne spominje kao ključni akter. Do 2025. godine Evropa će „izgubiti svoj uticaj“ pa se čak i velike i najveće članice Unije i evrozone, kao što je Nemačka, više neće spominjati kao vodeći svetski igrači.

Ministar finansija Poljske, koja trenutno presedava EU, kaže: “Ako bi se evrozona raspala, izgubili bismo veliki deo našeg BDP-a. Preti nam opasnost istorijske ekonomske i privredne katastrofe, poput Velike depresije 30-ih godina prošlog veka koja bi mogla dovesti do rata u Evropi“.