Bregezit odložen do 31. oktobra: EU ili politička alhemija

Posle četiri sata razgovora, lideri 28 država EU sinoć su na vanrednom samitu odložili izlazak Velike Britanije iz Unije do 31. oktobra. To znači da će Britanci, uprkos tome što su na referendumu glasali ZA napuštanje EU, krajem maja izaći na izbore za Evropski parlament - kao da su glasali PROTIV.

Ponovo smo svedoci alhemičarske politike Evropske unije koja kao u Orvelovom romanu "za" pretvara u "protiv" , "da" u "ne". Ovu političku alhemiju EU primenjuje od devedesetih, kada je potpisan ugovor iz Mastrihta kojim se tržišna ekonomija proglašava za doktrinarnu obavezu. Umesto da zastupa interese građana, EU je tada "crno na belo" postala agencija za predstavljanje interesa krupne industrije i privatnog bankarskog sektora.

Brisel, 10.04.2019 - izjava za medije britanske premijerke Tereze Mej uoči samita EU povodom zahteva Britanije za odlaganje Bregzita

Političko pozorište u Briselu

Alhemičarska odluka lidera u Briselu podseća na referendum u Švajcarskoj od pre nekoliko godina čiji rezultat nije bio u skladu sa pravilima EU. Pošto Švajcarska nije članica Unije, ali ima pristup evropskom tržištu, Evropski parlament pozvao je zatim švajcarskopg predstavnika da pred jednom komisijom objasni stvari.

Na samom početku, predsedavajući je počeo tipično "briselskim" rečima: "Sastali smo se ovde da bismo razgovarali o rezultatu švajcarskog referenduma i kako da rešimo taj problem".

Švajcarski predstavnik je zatim uzeo reč uzvrativši: "Poštovana gospodo, glas naroda na referendumu nikada nije problem".

Na specijalnom evropskom samitu u Briselu, nije bilo nikoga da ponovi ove reči švajcarskog predstavnika u čijoj zemlji se narod zvanično zove "suveren", a državna politika direktno kontroliše kroz instituciju referenduma.

Naprotiv, pošto je Tereza Mej zatražila kratko odlaganje - čini se kao da nju više niko ništa i nije pitao. Dobila je odlaganje na duži rok, onako kako je to htela Nemačka.

Specijalnom samitu je prethodila više puta izrečena poruka britanskoj premijerki da će joj biti uslišena molba za odlaganje ali samo ako ona ponudi uverljivo obrazloženje. Skoro pa pretnja!

U ovom političkom pozorištu prednjačio je francuski predsednik Makron u ulozi beskompromisnog državnika. Ponavaljao je da se zalaže za samo kratkoročno produženje Bregzita jer "ako Britanci hoće da odu - neka idu". Neki pariski komentatori su ga čak poredili sa Degolom.  

Poređenju nema mesta, ono deluje tragi-komično jer Degol je, kao što znamo, bio protiv ulaska Velike Britanije u Evropsku zajednicu, dok evropski lideri, uključujući i Makrona, sve čine da spreče odlazak Velike Britanije.

Evropski stratezi su kroz pregovore prvo "izboksovali" ugovor koji je neprihvatljiv za britanski parlament jer dovodi u pitanje suverenitet državne teritorije. To je izazvalo podele u Velikoj Britaniji i haos u parlamentu. Premijerka Mej je na kraju morala da traži odlaganje Bregzita na kraći rok. Dobila je odlaganje na duži rok čime su  Britanci primorani da učestvuju na predstojećim evropskim izborima od 23. do 26. maja.  

Brisel polaže nade da će u Velikoj Britaniji doći do novih parlamentarnih izbora zbog toga što je premijerka Mej sada potpuno kompromitovana. Zatim bi trebalo da nova vlada prihvati organizovanje novog referenduma koji bi poništio prethodni.

To je stara, oprobana, briselska alhemija - kada narod "pogrešno" glasa treba ga uz odgovarajuću dozu propagande organizovati da glasa ponovo i ponovo sve dok ne glasa "kako treba". To je bio slučaj sa referendumima u Francuskoj, Holandiji, Irskoj... Bez toga Lisabonski ugovor, koji ima ulogu ustava EU, nikada ne bi ni stupio na snagu.

Brisel, 10.04.2019 - protest protivnika Bregzita u Briselu

Ekonomska pozadina „demokratije od kartona“

Iza svega stoje interesi industrije koja ne samo da želi da odloži izlazak Velike Britanije iz Unije - već želi i da ga spreči ako je ikako moguće. Sve to uprkos činjenici da su Britanci - svidelo se to kome ili ne - na referendumu galsali ZA izlazak.

Evo ekonomskih činjenica: u slučaju izlaska Velike Britanije bez dogovora, Nemačka bi bila najveći gubitnik - njena industrija izgubila bi 8 milijardi evra. Francuska, Holandija i Belgija prošle bi uz gubitak od 3 milijarde evra. Ovo su procene osiguravajuće - kreditnog drištva Euler Hermes bazirane na uvoznim taksama od 4 do 5 odsto kako propisuje Svetska trgovinska organizacija.

„Najviše bi bila pogođena automobilska industrija (378 milijardi evra gubitka u izvozu u ovoj godini), zatim industrija mašina i opereme (324 miliona evra), elektronska industrija (177 miliona evra), aeronautika (160 miliona evra) i industrija napitaka (157 miliona evra)", kaže ista procena.

Takođe, ekonomija država EU može da računa potencijalno na velike gubitke jer bi Velika Britanija mogla da se okrene SAD i ostalim delovima sveta kako bi povećala uvoz.

Pokušavajući da zadrži fasadu demokratije od kartona iza koje postoji isključivo logika tržišta i tržišne vrednosti, Evropska unija ušla je u fazu krajnje dekadencije. Ako želimo da znamo šta nije treba samo da vidimo šta evropski lideri kažu da jeste. Jednom rečju: metoda obrnutog ogledala.

Posle svega, očigledno je da bi bilo korisno ustanoviti zanimanje prevodioca sa evropskog političkog jezika. Tako, na primer, kada belgijski premijer Luj Mišel sinoć kaže da "postoji ovde dimenzija komprimisa na kraći i duži period" možete da računate da to znači da postoji dimenzija "diktata".