IMIGRANTSKI “CRNI TALAS” U GRČKOJ

Grčka kriza, pored ekonomske i socijalne komponente, kroz akcije anarhista i terorista može dobiti i „jak odgovor“ imigranata, od kojih su mnogi iz islamskih država i iz Albanije.

Grčka planira da izgradi 12,5 kilometara dugu ogradu na granici sa Turskom ali ovaj predlog nema podršku Evropske komisije koja smatra da je takav pristup “stvar prošlosti”. Najveći broj imigranata u Grčku ulazi u Evrosu. Od oko 130.000, koliko ih je ukupno ušlo u Grčku, oko 40.000 je stiglo kroz Evros.

“U nastojanju da upravljamo prilivom ilegalnih imigranata primenićemo sredstva koja će sprečiti ilegalne ulaske duž 12,5 kilometara duge kopnene granice u Evrosu,” kaže Hristos Papucis, grčki ministar za zaštitu građana.

Ova mera nema podršku u EU i može biti vid dodatnih zaoštravanja odnosa Atine i Brisela ali i na unutrašnjem planu u samoj Grčkoj.

Kako bi se izborila sa rastućim brojem ilegalnih imigranata koji iz Azije i Afrike hrle ka EU preko teritorije Grčke vlada u Atini kao drugo moguće rešenje razmatra predlog o brodovima, „plovećem pritvoru” za strance.

Očigledno je da je vidno ugrožena nacionalna bezbednost Grčke i stabilnost dva ključna grada, Atine i Soluna gde deluje veliki broj imigranta koji se uključuju i u vidove političkih protesta, demonstracija i nasilja. Neki to rade zbog sopstvene pozicije i statusa u Grčkoj a drugi rade za pare, odnosno, potplaćeni su da učestvuju u nemirima.

Hristos Papucis, koji je i ministar javnog reda, ne krije da se „ploveći pritvor” razmatra u sklopu uvođenja strožih mera protiv ilegalnih imigranata. Među tim merama je i izgradnja ograde na delu granice sa Turskom, iako je granica većim delom već minirana, kao i smeštanje pritvorenih migranata, koji očekuju deportaciju, u napuštene kasarne.

Grčka se, zapravo priprema da primeni iskustva EU. Holandija od 2007. godine koristi “ploveći pritvor”, navode izvori međunarodne humanitarne organizacije Amnesti Internešenal.

Vidovi protesta protiv grčkih vlasti već se osećaju. Šestorica Avganistanaca zašili su prošle nedelje svoja usta, pokušavajući da nateraju grčku vladu da im da status izbeglica. Imigranti iz Avganistana su u Atini štrajkovali glađu.

Grčka, po navodima svetskih medija, godišnje odbije više od 99 odsto zahteva za azil. Više desetina Roma sukobilo se 5. januara sa policijom u jednom romskom naselju izvan Atine, nakon što je jedna šestogodišnja devojčica stradala - pošto je slučajno pregazio policijski motor. Romi su na pripadnike policijskih snaga za suzbijanje nereda bacali kamenice i buktinje i zapalili su kontejnere, javio je AP. Američka agencija podseća da je grčka policija 2008. godine ubila jednog maloletnika u centru Atine, što je izazvalo masovne proteste koji su se proširili na druge gradove. Istovremeno, i druge države EU imaju velike probleme sa imigrantima, posebno iz islamskih država. Oko 40 odsto Francuza i Nemaca islam smatra “više nego pretnjom”, rezultati su istraživanja koje je objavljeno u francuskom dnevniku Mond. U Francuskoj 42 odsto ispitanika muslimane pre vidi kao pretnju nego kao “faktor kulturnog bogatstva” što 22 odsto anketiranih smatra da su pripadnici islamske vere. Za 36 odsto njih, muslimani nisu ni jedno ni drugo. U Nemačkoj je taj odnos 40 naspram 24 odsto, dok 36 odsto kaže da muslimani nisu ni pretnja niti faktor kulturnog bogatstva.

Grčka će se u narendim mesecima ozbiljno suočavati sa nekontrolisanim “imigrantskim talasom”, koji iz Turske i drugih država ugrožava ionako nestabilno i nacionalno veoma osetljivo grčko društvo. Ako je Grčka u poziciji da se ne može suprsotaviti pritiscima, ucenama i poniženjima iz EU i MMF, onda je teško očekivati visoku toleranciju prema imigrantima koji čine 10 odsto stanovništva ove države.