Britanski parlament odbacio dogovor o Bregzitu ali je vlada ipak opstala: Opšta konfuzija u Londonu i Briselu

Kako će Velika Britanija izaći iz EU i kada? Na ovo pitanje sada niko nema odgovor iako je ostalo samo još osam nedelja do datuma kada 29. marta prestaje članstvo Velike Britanije u EU.

Vlada Tereze Mej doživela je istorijski poraz kada je njen dogovor o Bergzitu parlament odbacio u utorak uveče sa 432 glasa "protiv", a samo 202 "za". Ovako težak poraz jedne vlade nije zabeležen u Ujedinjenom kraljevstvu još od 20-tih godina prošlog veka.

Uprkos tome Tereza Mej i njena vlada su se održali jer su joj poslanici sinoć sa razlikom od dvadesetak glasova ipak izglasali poverenje.

Čak 118 poslanika iz vladajuće konzervativne stranke Tereze Mej glasalo je protiv dogovora o Brgezitu koji je ispregovarala sa EU, ali su se prilikom glasanja o poverenju vladi vratili partijskoj diciplini i podržali premijerku.

Tereza Mej ima obavezu da u ponedeljak predstavi svoj "plan B". Ona je sinoć nešto pre ponoći dala izjavu u kojoj kaže da će konsultovati opoziciju kako bi se dogovorili kako da "napreduju".

Napredovati - da ali kako? U opštoj konfuziji koja je zavladala ne samo u Londonu već i u Briselu za sada izgleda da bi jedino rešenje mogla da donese "čarobna palica" koju niko, međutim, nema.

London, 16.01.2019 - debata u britanskom Parlamentu, uoči glasanja o poverenju premijerki Terezi Mej

Strah u EU

EU je sada u strahu od blokade bilo kakvih pregovora i od "neorganizovanog" odlaska Velike Britanije. Posle opstanka vlade Tereze Mej, mnogi su odahnuli jer je to daje tračak nade da bi rešenje moglo da bude u odlaganju Bregzita.

Kao i nemački ministar spoljnih poslova početkom nedelje, i kancelarka Merkel je sinoć potvrdila stav Nemačke da se ostave otvorena vrata za dalje pregovore kako bi se izbegao "neorganizovani Bregzit" bez ikakvog dogovora. "Želeli bismo da šteta (od Bregzita), koje će sigurno biti - bude što manja", rekla je Merkel.

Iako su predsednik Evropske komisije Junker i predsednik Evropskog saveta Tusk, uoči glasanja o Bregzitu poslali pismo Terezi Mej u kome je u skoro nadmenom tonu podsećaju "nisu u mogucnosti da prihvatimo bilo šta što bi moglo da promeni dogovor o izlasku Velike Britanije " - sada su evropski čelnici promenili ton.

Kako bi obeshrabrio druge zemlje da eventualno napuste EU, Brisel je do sada glumio da se nalazi u položaju moćnijeg u pregovorima sa Velikom Britanijom. Sada je, međutim, jasno da Evropska unija strahuje od posleduca "neorganizovanog" Bregzita i ostavlja otvorena vrata za sporazum i novi dogovor, pa i novi referendum.

Junkerov zamenik Timermans rekao je u Evropskom parlamentu, koji ove nedelje plenarno zaseda u Strazburu, da "ne možemo da se vratimo na početak, ali možemo da počenmo ponovo kako bismo izmenili kraj".

London, 16.01.2019 - demonstracije protivnika Bregzita u Londonu

Prvo dogovor među Britancima

Problem je u tome što nema dogovora dok se Britanci sami međusobno ne dogovore.

Premijerka Mej je kao uklještena između oprečnih stavova: ako jednima izađe u susret - drugi će biti protiv nje. Problem je u tome što nijedna od više opcija za koje su se opredelili britanski poslanici - nema većinu.

Ultraliberali glasali su protiv predloženog dogovora o Bregzitu jer žele izlazak bez dogovora - čega se Evropska unija najviše plaši.

Opoziciona Korbinova laburistička stranka priželjkuje novi referendum kako bi se Bregzit oborio.

Protiv dogovora, koji je premijerka Mej predložila, glasali su i oni koji su protiv Bregzita i žele da velika Britanija ostane u EU.

Problem je u tome što nijedna od ovih opcija nema dovoljnu većinu u britanskom parlamentu, a bez većinske podrške nema ni smisla vraćanje Tereze Mej za pregovarački sto sa Evropskom unijom.

Ranija izjava Tereze Mej "bolje nikakv dogovor nego loš dogovor", sada se britanskoj premijerki vraća kao bumerang.

London, 16.01.2019 - britanska premijerka Tereza Mej govori u Parlamentu, povodom Bregzita (Brexit)

Produženje roka ?

Prema ugovoru o funkcionisanju EU, teorijski britanska premijerka može da traži produženje člana 50 kako bi se nastavili pregovori. Na prvi pogled ta opcija je najlogičnija, ali već na drugi pogled jasno je da je ona vrlo komplikovana.

Prema ugovoru o funkcionisanju EU London treba da uputi zahtev za produženje roka za izlzak iz EU, a to onda zatim treba da potvrde jednoglasno sve zemlje članice Unije. Rok za izlazak Velike Britanije iz EU ističe 29. marta. Ako se taj rok produži Britanci će morati da glasaju na izborima za Evropski parlament 26. maja i izaberu svoju delegaciju od 73 poslanika. Mnogi strahjuju da bi u tom slučaju anti-evropski poslanci dobili još više poslaničkih mesta nego sada.

Sve to u kontekstu koji znamo: sva predviđanja govore da bi naredni evropski izbori, i bez Britanaca, mogli da proteknu u znaku pobede evro-skeptika i pre svega nacionalista i krajnje desnice koja ima svoju koncepciju Evrope.

U slučaju da glasaju na evropskim izborima biće potrebno da Britanci predlože svog člana u budućoj Evropskoj komisiji i uzmu učešće o određivanju budućeg šestogodišnjeg budžeta. Ima ideja da se rok za Bregzit produži do datuma prvog zasedanja Evropskog parlamenta u novom sazivu u julu, a da zauzvrat Velika Britanija ne učestvuje u izborima. Za to bi, međutim, bilo potrebno da se menja ugovor o funkcionisanju EU koji je, kao što se zna,  "zaključan". Za svaku promenu mora da se dobije saglasnost  SVIH 27 parlamenata država - članica.

Strasbourg, 16.01.2019 - glavni pregovaraè Evropskog parlamenta za Bregzit (Brexit) Gi Verhofstat na debati o Bregzitu u Evropskom parlamentu u Strazburu (European Parliament): Guy Verhofstadt

Svi na gubitku

Situacija u kojoj su se našle i Velika Britanija i EU deluje bezizlazno. Samo manjina želi izlazak Velike Britanije bez dogovora jer bi to svim stranama nanelo veliku ekonomsku štetu, ali niko ne zna kako to izbeći. Evropski brod se već opasno zaljuljao i bez Bregzita.

U slučaju razlaza bez dogovora, navodno bi skočili telefonski i bankarski  troškovi kao i troškovi uvoza robe iz EU. Na hiljade preduzeća morala bi ponovo da deklarišu robu na carinii i da plaćaju takse. Britanci koji putuju u Evropu morali bi da prođu kroz administrativnu proceduru. Takođe, 29. marta nastao bi haos u brodskom, železničkom i avionskom saobraćaju.

Ima, međutim, ekonomista koji kažu da bi u početku promena donela izvesne teškoće Velikoj Britaniji, ali da bi zatim samo imala koristi od izlaska iz EU.

Što se tiče EU, posle Bregzita njeno stanovništvo činiće 6,1 odsto ukupnog svetskog stanovništva umesto dosadašnjih 7 odsto. Udeo EU na finansijskim tržištima opašće, prosečna kupovna moć takođe. Evropski izvoznici u Veliku Britaniju takođe će biti na gubicima.

Atmosfera opšte konfuzije u Evropskom parlamentu delovala je obeshrabrujuće i za najveće zagovornike Evropske unije koja kao da je upala u zamku sopstvenog ugovora o funkcionisanju sročenog tako da onaj ko jednom uđe u Uniju, zapravo, teško da ikada više može da izađe.

U Evropskom parlamentu u Strazburu, zaključujući raspravu o britanskom odbacivanju ugovora o Bregzitu, Junkerov zamenik Timermans zato se okrenuo poeziji i svoje izlaganje završio citiranjem pesme Rolingstonsa: "Ne možeš uvek da dobiješ ono što želiš, ali ako pokušaš, možda ćeš ipak dobiti ono što ti je potrebno".

Predsedavajuća Parlamenta je reagovala.

"Možda bismo mogli da čujemo i pesmu, to bi nam popravilo raspoloženje", rekla je ona. Niko se nije nasmejao.