GRČKOJ POTREBNO NOVO LIDERSTVO

Grčkom vladaju, ili su vladale, tri porodične dinastije - Papandreu, Micotakis Karamanlis. Sve one su dale pečat modernoj grčkoj demokratiji posle 1946. godine i svrgavanja vojne hunte 1974. godine. Istovremeno, sve tri porodice su „korak po korak“ uvlačile Grčku u današnju situaciju tešku više od 350 milijardi evra duga. Očigledno je da su Grčkoj potrebna nova lica i novi ljud za „novo doba“, oslobodjeni „dinastičkih“ zasluga i hipoteka. Jednostavno, Grčkoj su potrebni novi lideri i generacija koja će biti spremna da se u dužem periodu suoči sa krizom koja će u različitim formama trajati sledećih godinam. Borba ove tri porodice za vlast samo će biti nastavak politike novog zaduživanja i gubitka nacionalne suverenosti. Grčkoj su potrebni lideri koji imaju snage da izvuku Grčku iz nerada, korupcije i samoponiženja. Ove tri porodice to očigledno više nisu u stanju da urade.

Da su Grčkoj potrebni hrabri menadžeri i vešti trgovci pokazuje i oglas ministarstva finansija koje traži savetnike za procenu kapitala i načina prodaje oko deset regionalnih luka i aerodroma, grčke pošte, kasina Parnes blizu Atine, koncesija za licence za kasina, rudnika metala u Larku, rudnika zlata u Halkidikiju i Trakiji na severoistoku zemlje, kao i za državnu železničku kompaniju Trianose. Privatizacioni savetnici moraju da budu, pre svega, patriote a ne zelenaši i prodavci nacionalnih resursa u bescenje. Dug od preko 350 milijardi evra, više od 150 odsto bruto domaćeg proizvoda velika je hipoteka za opstanak grčkog duštva. Kreditori ili “protektori” Grčke – Evropska unija i Međunarodni monetarni fond - primorali su je da proda neke od državnih firmi i banka od 2013. godine. Takođe je predviđeno da država počne da prodaje svoje nekretnine od 2015. godine.

Globalna krize i budućnost Grčke ?

Nemačka osiguravajuća kuća Alijanc predložila je da privatni investitori otpišu 25 do 30 odsto grčkog. Finansijski direktor Alijanca, Paul Ahlajtner kaže:

"Recimo, Grčka bi mogla da ponudi stare obveznice sa nominalnom vrednošću 100 evra u zamenu za nove, vredne 70. Na taj način Grčka bi postigla dobrovoljno smanjenje duga od de fakto 30 odsto, istovremeno produžujući rok dospeća“. Tako bi se dug smanjio za 50 milijardi. U isto vreme, kancelarka Angela Merkel naglašava da trenutno nije zainteresovana za reprogramiranje grčkih dugova. Merkeleova je zatražila da deo tereta snose i privatni poverioci. Merkel napomine važnost dve teme u krizi u Grčkoj – Grčka mora da sprovede reforme i privatni poverioci moraju ubuduće učestvovati u rešavanju problema.

Istovremneo, Merkelova traži da Evropa-EU dobije bonitetnu agenciju za stanje finansija i bankarstva EU.

Američki dolar, najpoznatija i dominantna valuta, ima još 14 godina života nakon čega će uslediti njegov pad, tako barem prognoziraju stručnjaci Svetske banke u najnovijoj studiji. Dolaru preti jačanje evra i kineskog juana a do 2025. godine u potpunosti će izgubiti svoju dominantnost. Ove opcije su moguće ukolio se sanira kriza u evrozoni koja preti urušavanjem EU.

Državni dug SAD ne sme preći granicu od 14,3 hiljada milijardi dolara.

"To bi bila apsolutna katastrofa", kaže Jacob Kirkegaard iz Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju. Posledica bi bila privredna kriza, mnogo gora od one iz 2008/2009. godine.

Kraj političkih “dinastija”?

"SAD nisu bankrotirale, mi nismo Grčka", kaže Kirkegaard, nego je u pitanju nešto drugo: „Politički sistem u SAD nije sposoban ili nije voljan osigurati novac neophodan za način upravljanja (državom) koji želimo."

Isto ovo pitanje o sposobnosti političke oligarhije važi za Grčku i porodično dinastički način upravljanja državom i narodom. Jens Vajdman, predsednik nemačke centralne banke, Bundesbanke, kaže da za Bild am zontag da Grčka troši mnogo više nego što stvara, a budžet je u velikom minusu, i dodaje:

„Sve dok se tu ništa ne promeni ni oprost dela duga ne donosi stvarno poboljšanje“.

Nova direktorka MMF-a Christine Lagarde poručila je da još nisu stvoreni uslovi za razgovor o uslovima za drugu sanaciju Grčke. Grčka je preduzela značajne mere kako bi smanjila obračunski manjak, ali to još nije dovoljno, napomenula je direktorka MMF i upozorila da treba napraviti više od toga. U izveštaju MMF upozoreno da su čak i jake evropske ekonomije, kao što su Nemačka i Francuska, u opasnosti od prenošenja krize iz posrnulih zemalja - Grčke, Irske, Portugalije, Italije i Španije.

"Kašnjenje u otklanjanju krize bi moglo da skupo košta evrozonu i globalnu ekonomiju", upozorio je MMF.