GRCKA: KOMPROMIS ILI IZBORI?
Treba očekivati da će EU, MMF ali i SAD tražiti političko jedinstvo u Grčkoj i neku vrstu nacionalnog kompromisa
Najbolji politički izlaz iz teške situcije u Grčkoj je vlada nacionalnog spasa-jedinstva umesto prevremenih izbora. Očigledno je da se teško može postići kompromis oko “rekonstrukcije” vlade gde bi ušla i opozicija, pre svega Nova demokratija. Premijer Jorgos Papandreu je rekao: "Formiraću novu vladu i onda odmah tražiti glasanje o poverenju u parlamentu", posle neuspešnog telefonskog razgovorora sa liderom Nove demokratije Samarasom. Samaras je zahtevao da premijer podnese ostavku i da budu ponovo vođeni pregovori o uslovima paketa pomoći za prevazilaženje dužničke krize.
Neredi u Atini u sredu, posle demontracija protiv mera vlade
Borba dve partije
Politiku PASOK opisuje premijer Papandreu: “Nastaviću istim kursom. To je put dužnosti, zajedno sa članovima parlamentarne grupe PASOK-a i grčkim narodom".
Lider Nove demokratije Samaras očekivao je da Jorgos Papandreu podnese ostavku kako je to i sam najavio, ali pod pritiskom PASOK i krugova u EU i MMF, Papandreu to nije uradio. Politički vodja Nove demokratije Samaras nije prihvatio kurs Jorgosa Papandreu zbog kojeg su izbile masovne demonstracije u Grčkoj, već je rekao:
“Sada je jasno da jedino grčki narod može doneti rešenje", smatrajući da su nužni premremeni izbori i novo sagledavanje dužničke krize u Grčkoj i obaveza prema EU i MMF.
Sada se suštinski vodi politčka borba dve moćne partije u Grčkoj, pre svega za vlast a manje za stabilnost Grčke i ekonomski položaj gradjana Grčke. Očigledno je da se na poliitčkoj sceni Grčke ne razume u pravom smislu reči težina krize u kojoj se država nalazi niti se ukazuje na krivce za poliitkui koja je dovela do ove situacije. Podjednako su odgovorni i PASOK i Nova demokratija za dubinu ekonomske i socijalne krize grčkog društva. Dok su lideri dve uticajne partije “prepucavali” kako da se izidje iz “šah-mat” pozicije dotle su demonstranti bacali "Molotovljeve koktele" prema zgradi grčkog parlamenta dok je policija uzvraćala suzavcem.Tokom sukoba, uz učešće više destina hiljada demonstranata i policajaca, “blokirana” je država i zapretio haos a povređeno je više destina ljudi uključujući pripadnike policije.
Politički haos
Vlada može zatražiti glasanje o poverenju u parlamentu pismenim ili usmenim zahtevom premijera, a rasprava o predlogu traje tri dana. Poverenje vladi je izglasano ukoliko dobije podršku apsolutne većine prisutnih poslanika, kojih treba da bude najmanje dve petine (120).
Vlada Jorgosa Papandreua novim budžetom traži da se podrže mere koje su dogovorene sa EU i MMF - ukupna ušteda od 22 milijarde evra za period 2012-15. Smanjenje plata u javnom sektoru samo u 2011. treba da donese 800 miliona evra. Od smanjenja socijalne pomoći ove godine Grčka očekuje uštedu od milijardu evra. Borbom protiv utaje poreza vlada računa na dodatnih 878 miliona evra u 2013.
Privatizacijom bi do 2015. trebalo da bude obezbeđeno 50 milijardi evra.Takav koncept ne odgovara većini gradjana Grčke niti Novoj demokratiji a drugog koncepta za sada nema.
"Vlada će morati da preuzme odgovornost i plati političku cenu, makar to dovelo do prevremenih izbora ili će doći do propasti", smatra Jorgos Kirstos, urednik lista "Siti pres" i besplatnog nedeljnika "Socijalista". Bez usvajnja novog budžeta po preporukama EU i MMF nema ni “paketa” finansiske podrške MMF. Ukoliko se nastavi haotično stanje u Grčkoj sledi “velika debata” u EU i traženje alternativnog puta podrške EU i MMF Grčkoj.
Ukoliko se mnogo pritiska Grčka dolazi do političkog i socijalnog “pucanja” odnosno “nacionalne implozije” koja onda stvara “eksploziju” unutar EU.
Bankrot nije rešenje?
Bankrot Grčke naneo bi veliku štetu EU. Bankrotu Grčke se, kao najgoroj mogućoj opciji, otvoreno protivi Žan-Klod Triše, predsednik Evropske centralne banke (ECB) ali i njegov već imenovan naslednik Mario Dragi. Prema Dragiju, grčki bankrot bi mogao da pokrene lančanu reakciju ali mu ni opcija restrukturiranja duga nije prihvatljiva. Grčka bi trebalo da bude smatrana solventnom i trebalo bi od nje tražiti da servisira dugove. Restrukturiranje bi trebalo da bude samo poslednja opcija kada postane jasno da zemlja dužnik ne može da otplati dugove.
Ovo su različita tumačenja ekonomske situacije u Grčkoj. Takva situacija nije nepoznata kao praksa u svetskim ekonomskim i medjunarodnim odnosima. Ono što je specifično je činjenica da je Grčka pod talasom unutrašnje krize ali i globalne krize ekonomije i finansija, “povukla nogu” unutar EU sa “domino teorijom”, pretnjom širenja krize ka nizu država EU. Postavlja se suštinsko pitanje da li će to EU uspeti da prevazidje bez rascepa i podela unutar Unije. Treba očekivati da će EU, MMF ali i SAD tražiti političko jedinstvo u Grčkoj i neku vrstu nacionalnog kompromisa. Istovremeno treba očekivati i promenu strategije unutar EU i MMF prema Grčkoj.
