GRČKA IZMEĐU FINANSIJSKE INFUZIJE I SOCIJALNE TRANSFUZIJE
U Grčkoj se otvoreno postavlja pitanje kako da građani veruju u vladu, parlament i druge institucije ako gube poverenje i u vlast i opoziciju
Grčka je dobila „infuziju“ od MMF i EU ali, istovremeno, ta finansijska pomoć podrazumeva da grčko društvo treba da bude kolektivni „davalac“ finansijske transfuzije kroz prodaju državne imovine i rigorozne mere štednje. Grčko Ministarstvo finansija je obelodanilo da su okončani pregovori sa Evropskom unijom, Evropskom centralnom bankom (ECB) i Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o finansijskoj situaciji u toj prezaduženoj zemlji. U pregovorima je predviđeno i ograničeno učešće vlasnika grčkih obveznica, iz redova privatnog sektora, čega nije bilo u prvom paketu, navodi anonimni izvor.
Turizam i štrajk
MMF i EU su privremeno „pokrile” grčki ekonomski „slom” ali i otvorili prostor da se zaradi nekoliko milijardi evera u ovogodošnjoj turističkoj sezoni. Pitanje je da li će to vlada Jorgosa Papandreua umeti i uspeti da iskoristi. Jer, sindikati najavljuju generalni štrajk (zakazan za 15. juni) koji će otvoriti ključna pitanja odnosa sindikata i građna prema vladi i političkim i državnim institucijama.
Grčka je obećala da će pribaviti 50 milijardi evra putem sprovođenja ambicioznog programa privatizacije do 2015. godine, uključujući prodaju regionalnih aerodroma i državnih kompanija, kao i korišćenje državnog zemljišta i objekata koji stoje uglavnom prazni još od Olimpijskih igara u Atini 2004. godine. Predstavnici Evropske centralne banke smatraju da se dug od 330 milijardi evera može „stornirati” prodajom državne imovine, koja se procenjuje na 300 milijardi evra.
Rasprodaja državne imovine
„Grčka može, po procenama MMF i EU, postati „solventna” ako proda deo te imovine“, zaključuju bankari.
Premijer Grčke Jorgos Papandreu je pristao na nove stroge mere štednje. Uz to, Grčka Nemcima prodaje udeo u telekomunikacionoj kompaniji OTE. Grčka je postigla sporazum o prodaji 10 odsto državnog udela u domaćoj telekomunikacionoj kompaniji Helenik telekom (OTE) nemačkom Dojče telekomu, čime je počela da sprovodi ambiciozni program privatizacije radi smanjenja svog ogromnog duga. Vlada će do kraja godine prodajom udela u OTE-u dobiti oko 400 miliona evra. Papandreu želi da proda i preostalih šest odsto udela, ali je malo verovatno da će Dojče telekom pristati da ih kupi - sem ukoliko vlada u Atini ne pristane da ukine propise o radu koji, praktično, ne dozvoljavaju otpuštanje zaposlenih u OTE-u.
Ovaj plan je svojevrsna „ucena” MMF i EU. Ipak, ovaj plan predstavlja i politički program vlade Jorogosa Papandreua.
Otpor "varvarskim merama"
Zbog usvajanja ovog plana grčka vlada trpi veliki pritisak sindikata. Braneći se, Papandreu insistira na tome da neće sprovoditi širi program prodaje nekretnina, već da planira da novac pribavi od lizinga projekata. Ovo će se teško sprovesti jer lizing projekti zahtevaju određene finansijske garancije i motive za ulaganje, kupovinu i investiranje.
Mere vlade izazvale su i gnev građana koji su organizovali niz protesta. Vodeća sindikalna udruženja, koja imaju oko dva miliona članova, ove sedmice najavila su za 15. jun generalni štrajk koji će, prema njihovim „obećanjima“, paralisati zemlju.
Sindikati se protive novim merama vlade, nazivajući ih „varvarske i antisocijalne mere“. Sindikalne organizacije traže drugačiju ekonomsku politiku, sa socijalnim i razvojnim merama, koja će sačuvati posao i ojačati ekonomska i socijalna prava radnika. Jer, do sada nije bilo takve politike vlade Jorogosa Papandreua, prema sindikatima i „žrtvama” krize.
Zbog dinamike krize u Grčkoj građani su izgubli ili ubrzano gube poverenje u politički sistem, pokazuju rezultati ankete objavljeni u medijima. Prema anketi, tri četvrtine ispitanika ne odobrava način na koji je vlada Jorgosa Papandreua rešavala krizu, ali ni način na koji je reagovala opozicija. U Grčkoj se otvoreno postavlja pitanje kako da građani veruju u vladu, parlament i druge institucije ako gube poverenje i u vlast i opoziciju. Ni jedna od političkih opcija ne prezima punu odgovornost i izbegavaju da objave spisak i mena ljudi koji su se vidno obogatili na siromašenju grčkog društva. Problem je što bi to pokazalo i one delove političke oligarhije, iz obe ključne partije (PASOK i Nova demoratija), koji su učestvovali u aferama, korupciji i siromašenju i pljački nacionalnog kapitala i imovine Grčke.
