GRČKA IZMEDJU BANKROTSTVA I DUŽNIČKOG ROPSTVA

Da li MMF i EU spasavaju Grčku bankrotstva – pitanje je sad?

Grčka je na prekretnici koja glasi: bankrot ili dužničko ropstvo i mere MMF i pritisak EU. Bankrot se može već sada objaviti ali to ne dozvoljava EU zbog zaštite evrozone i sprečavanja širenja “grčkog scenarija” u tkivu EU. U razgovorima MMF, EU i vlade Grčke defnisane su medjusobne obaveze a o detaljima tih “bolnih mera” gradjani Grčke su obavešteni ali ne do kraja. Ministri finansija evrozone odobrili su finansijsku pomoć Grčkoj od 110 milijardi evra u naredne tri godine. Od 110 milijardi evra, kako se navodi, 80 milijardi će izdvojiti zemlje evrozone a ostatak Međunarodni monetarni fond.

Premijer Grčke Jorgos Papandreu je pred članovima njegovg kabineta rekao :

”Svi Grci razumeju važnost ovog momenta i mi kolektivno osećamo težinu ove istorijske odgovornosti kako Grčke porodice ne bi snosile posledice bankrotstva".

Prethodno je, pre zaključivanja dogovora sa MMF i EU, poslanicima parlamenta u Atini rekao: "Mere koje moramo da preduzmemo su ekonomske mere, a potrebne su da bismo zaštitili svoju zemlju. Potrebne su nam za opstanak i za budućnosti - da bismo mogli da stanemo čvrsto na svoje noge. To što radimo je i patriotska odgovornost, bez obzira na političku cenu jer je ona ništa u poređenju sa cenom koju bi naša zemlja platila ako ne bi uradila ništa... ako se ne bi borila, i ako ne bi donela nijednu hrabru odluku".

Poslanička većina PASOK prihvatila je program premijera ali još uvek nedostaje nacionalni konsenzus bez koga nema izlaska iz krize. Najnovije ankete pokazuju da je 61 odsto Grka protiv vladinih mera da pomoć zatraži od EU i MMF jer to podrazumeva veoma bolne ekonomske i socijalne mere koje nisu do kraja ni saopštene gradjanima Grčke. Vladajuća partija PASOK saopštav: ”Prinudjeni smo da vodimo bitku za nas opstanak…Učinićemo sve što je neophodno da sačuvamo zemlju.”

Koje su obaveze Grčke u planu MMF i EU? Premijer Grčke već je nagovestio da će se te mere odnositi na plate i penzije državnih službenika koji već sad mogu da računaju na ukidanje 13 i 14 plate. Grčka vlada, takođe, namerava da poveća potrošačke poreze i da preduzme duboke mere štednje u budžetima za odbranu i zdravstvo. Grčkoj je potrebna istina o stanu ali i istraga o krivcima za stanje u državi kao i istina šta očekuje zemlju u narednim mesecima i godinama u odnosu na dinamiku krize i obaveze prema MMF i EU. Državi je potrebno do 19. maja oko devet milijardi evra da podmiri prvu tranšu kredita.

Grčkoj u naredne tri godine treba ukupno 135 milijardi evra! Pošto Grčka teško može u narednih nekoliko godina da dobija povoljne kredite, podrška MMF je „slamka spasa“ koja za prosečnog Grka deluje kao vid poniženja ali i ekonomskog ropstva.

Upozorenja iz EU su evidentna i glase: „Finansijska pomoć Grčkoj mora biti upućena što je pre moguće. Svakim danom koji gubimo, situacija se pogoršava. A to ima dodatne posledice na EU, ali i šire.“

Grčka je zatražila aktiviranje paketa pomoći od 60 milijardi dolara, koji su ranije odobrili EU i Međunarodni monetarni fond, a očekuje prvu tranšu pomoći, vrednu 45 milijardi dolara.

Unutar EU postoje različiti pristupi “grčkom slučaju”. Tobi Vajt iz agencije IHS Global insajt upozorava da ”Grčki domino počinje da se kreće. Kriza izazvana problemima sa dugovima Grčke preliva se na Španiju i Portugal. Strahuje se da bi slično moglo da se desi i sa regionom gde posluju grčke kompanije i banke”.

Pre svega se otvara pitanje posledica koje mogu biti po globalnu ekonomiju država Balkana gde deluju Grčke banke. Agencija za rejting kreditne sposobnosti država, "Standard and Poor's” napominje da su indeksi berzi u Njujorku, Londonu, Parizu i Frankfurtu, pali za više od dva odsto i da je kreditni rejting spušten na BBB, što je nivo koji je u neformalnom govoru na berzama poznat kao "džank" ili smeće. To govori da su obveznice grčke vlade visokorizične i da je neizvesno da li će ih vlada Grčke isplatiti po ugovorenim uslovima i rokovima.

Predsednik MMF Stros-Kan poručuje „Grčki narod ne treba da se boji MMF-a, mi smo tu da im pomognemo”. Nemačka koja treba da bude najveći “sponzor” Grčke ispred EU u izlasku iz krize, po anketi medju svojih gradjana, ima kritičan stav podrške i pomoći Grčkoj. Prema ispitivanju koje je obavio ''Infratest dimap'', 57 odsto anketiranih odbija da Nemačka, zajedno s drugim državama Evropske unije, bude solidarna prema Grčkoj.

Predsednik Češke Vaclav Klaus kaže za Frankfurter algemajne cajtung: „Da nije evra, Grčka bi devalvacijom svoje valute mogla da izađe na kraj sa krizom ali to više nije moguće. Zato sada i postoji samo jedno rešenje, a to je transfer novca poreskih obveznika drugih zemalja evro-zone“. Nemačka ima, kao najača država EU, obavezu da stabilizuje evro i zato će pomoći vladi u Atini nevoljno. Italija i Austrija pozvale su svoje partnere u Evropskoj uniji da ne odlažu pružanje finansijske pomoći Grčkoj. Unutar Grčke ne postoji većinsko poverenje u vladu Papandreua, jer nema suštinskog konsenzusa. Jedan od autentičnih stavova Grka je mišljenje jednog profesora koji kaže: ”Bio sam na sastanku lokalne zajednice i primetio koliko su ljudi besni. Nisu više sigurni da vlada može zemlju da izvuče iz ove krize, pa čak ni uz pomoć EU i MMF. Po mojim djacima i njihovim roditeljima vidim da se plaše da će im neko oduzeti sve ono za šta su radili poslednjih 20, 30 godina i da će ponovo zapasti u siromaštvo u kakvom su nekada bili."

Mere vlade koje nemaju nacionalnu podršku mogu dovesti ido “Madjarskog scenarija”. Prema rezultatima jedne ankete koji su objavljeni u Atini, dve trećine Grka misli da je socijalistička vlada Jorgosa Papandreua suviše sporo ili pogrešno reagovala na dužničku krizu zemlje. Birači u Mađarskoj su nedavno većinom glasali protiv svoje socijalističke vlade pošto je ova pokušala da sprovede bolne mere štednje koje je naložio MMF. Na vlast je došla desnica Viktora Orbana. Sličan scenario mogao bi da bude i u Grčkoj ako se mere vlade Jorgosa Papndreua ne pokažu kao praktične ali pre svega ako se ne objasne do kraja gradjanima Grčke u narednih 6 meseci. U isto vreme neko ko je kriv za težinu krize mora da bude definisan i procesuiran jer narod traži neku vrstu “pravde”. Neko mora da bude odgovran za postupak koji je doveo do 400 milijardi evra unutrašnjeg duga. Jasno je da će svakom prosečnom Grku teret “sanacionih mera” kroz poreze smanjiti budžet od 100 do nekoliko stotina evra mesečno što je veliki atak na socijalnu stabilnost Grka. Posebno što takvo “finansijsko disciplinovanje” može trajati i do deset godina. PASOK i Nova demokratija kao i sindikati moraju zajedno da se dogovre o “izlaznoj strategiji”. Bankrot ili mere MMF i EU su na stolu. Ako se ne usaglase stavovi, Grčkoj prete novi izbori do kraja godine ali oni neće rešiti problem “400 miliajrdi evera” niti otkloniti “poniženost” Grka. Talas nezadovoljstva može postati kao “virus” i da traje u ciklusima mesecima sa ulaskom u agoniju.