GODINA VELIKIH ODRICANJA

Grčka je u novu 2011. godinu ušla sa velikim poskupljenjima, porezima i štrajkovima. Grčka vlada pokušava merama štednje i ekonomskih “sankcija” da realizuje program EU i MMF u cilju izlaska države iz slojevite krize. Medjutim kriza u Grčkoj dobija na intezitetu i dinamici pa i dramitiičnom položaaju većeg dela stanovništva.

Globalna kriza utiče na Grčku a unutrašnja se samo “naslanja “ na globalnu krizu. Evrozona još nije uverila investitore da je njena dužnička pozicija održiva a dalje širenje krize bi moglo naškoditi globalnom ekonomskom oporavku, izjavio je zvaničnik Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) Naojuki Šinohara. On je agenciji Blumberg rekao da je prinos koji traže investitori da bi kupili grčke i irske obveznice i dalje “veoma visok”, uprkos finansijskom spasavanju tih zemalja.

"To znači da skepticizam na tržištima u pogledu održivosti dugova tih zemalja još nije otklonjen", objasnio je Šinohara.

Kriza u evrozoni se širi uprokos ekonomskom oporavku Nemačke i pojedinih država EU. Nova godina donela je prosečnom Grku veliki stres i strah. Vlada Grčke pripremila je novi set propisa koji znatno liberalizuju zabranu pušenja u zatvorenim javnim prostorima, uz poreske doplate za sve koji žele da vrate duvan u svoje lokale. Prema nacrtu zakona, svi lokali koji su veći od 300 kvadratnih metara, a u kojima se toči alkohol, kao i buzuki klubovi, diskoteke, kafići, kladionice, pivnice, treba da plaćaju porez koji će biti odredjen prema površini objekta. Plan je da se prikupljena sredstva na “porez od pušenja”, koja se procenjuju na oko 100 miliona evera godišnje, ulože u poboljšanje stanja u zdravstvu. Ova mera, koja za vladu Grčke predstavlja vid “društvene solidarnosti”, izaziva veliki pritisak na logiku Grka i na njihovu tradiciju uživanja u duvanu u restoranima i kaficima, što je decenijama bilo deo nacionanog “rituala”. Država preti kaznama, zatvaranjem i oduzimanjem lokala u slučajevima prekršaja i zloupotrebe propisa.

Evidentno je da Grčka ekonomija pati od hronične besparice i pada životnog standarda. Velike rasporadaje robe široke potrošnje samo ukazuju na drastičan pad životnog standarda u poslednjih 15 meseci. Koliko vlada Grčke pokušava da “štedi” vidi se i po “Riplijevskoj” ideji ministra pravde Jorgosa Kostanidisa koji smatra da u Grčkoj ima previše zatvorenika i da država ne može da ih izdržava po zatovrima, pa predlaže otkup kazni i na kredit. To se odnosi na kazne zatvora do tri godine. Do sada ova mera je važila za kazne do dve godine. Procena je da dan zatvora u Grčkoj košta do 60 evera.

Novogodišnji štajk transportnih radnika gradskog prevoza doveo je do pretnje vlasti strogim disciplinskim merama zbog ugrožavanja normalnog funkcionisanja gradova, pre svega Atine i Soluna. Ministar transporta Dimitris Repas smatra da vlada neće odustati od “reforme” transportnih kompanija koje su donele gubitke za državu od skoro četirir milijarde evera. Po predlogu vlade, više od 1.500 radnika u saobraćaju treba da budu prebačeni na druga radna mesta lii da ostanu bez posla. Računa se na smanjenje državnih subvencija i povećanje cena prevoza i transporta.

Kriza od početka 2011. godine je donela još jednu “novu realnost”, poskupljenje cena goriva koje je za litar bezolovnog benzina, sa 1,58 na 1,80 evera. Cene goriva utiču na smanjnje grejanja po stanovima u Grčkoj jer je minimalna cena oko 100 evera mesečno.

Grčka je tradicionalno trgovačka i zanatsko uslužna ekonomija koja živi od malih kafića, taverni, restorana i porodičnih firmi. Udar na porodično preduzetništvo poreskom poliitkom, skupoćom, porezima na pušenje ugrožava nacionalnu tradiciju Grčke. To je loš znak za pripremu turističke sezone koja je u prošloj 2010. godini bila znatno slabija nego 2009. godine. Poskupljenje goriva pokrenuće talas cena svih usluga pre svega u turističkoj industriji. Grčku čekaju veliki izazovi i velika iskušenja.