GASI SE POŽAR, UZROCI SE NE OTKLANJAJU

Finansijska injekcija evropskim bankama od bar 100 milijardi evra, opraštanje Grcima više od polovine dugova, pojačanje zajedničkog stabilizacionog fonda za rešavanje dužničke krize u drugim zemljama evro-zone i pooštravanje sankcija za nepridržavanja pravila o upravljanju u državi. To su glavni lekovi koje su prošle noći na vanrednom samitu u Briselu usvojili lideri zemalja EU kao hitnu terapiju za posrnulu evropsku privredu i njenu zajedničku valutu evro.

Još pre početka samita svima je bilo jasno da čudotvornog leka nema. S druge strane, odmah po samitu, portparol Evropske komisije Olivier Bailly je saopštio da su predložene mere samo okviri bez konkretnih detalja i brojki. To će naknadno razraditi i precizirati eksperti...

Među ekonimistima i u stručnoj javnosti sve jači su glasovi da ove mere, o kojima se već dosta dugo diskutovalo, neće izlečiti evrozonu.

„Kriza u Evropi je nastala zbog rasipanja novca i života iznad mogućnosti. Time što budemo za Grčku i druge zemlje trošili još više novca nećemo krizu rešiti“, ponavlja sve više ekonomista i biznismena.

Cenjkanje oko krize

Sada već toliko, ni na prvom mestu, nije u pitanju Grčka. Ta zemlja je praktično bankrotirala i sada se, u stvari, radi samo o tome koliko joj dugova oprostiti. Prvobitni sporazum o opraštanju 21 procenta duga, morao je biti promenjen na najmanje polovinu dugova koji će biti oprošteni. Uoči samita Institut za međunarodne finansije, u stvari lobby grupa koja štiti interese velikih banaka, objavio je da privatni investitori - velike banke koja drže većinu grčkih obveznica, nisu spremni da otpišu više od 40 posto grčkog duga. Na redu je izgleda još jedna runda dodatnog, sasvim konkretnog cenjkanja...

Veliku napetost izazivaju kretanja u italijanskoj ekonomiji. Ta zemlja je, posle Grčke, najzaduženija u Evropi. Ipak, zasad Italijani, čini se, i ne razmišljaju o nekim drastičnijim merama štednje...

Za eventualnu pomoć Italiji, Španiji i Portugalu bi mogao poslužiti postojeći Fond koji sada raspolaže sa 440 milijardi evra, ali i dalje se grozničavo raspravlja o njegovom proširenju jer je jasno da ne bi bio dovoljan za slučaj „pada“ Španije, za Italiju da se i ne govori (sada su svi saglasni oko toga da treba Fond da ima bar bilion evra).

Da li je rešenje ekonomsko ili ideološko

Pomoć nudi i Kina koja, kako se saznaje, razmišlja o formiranju specijalnog fonda koji će emitovati obveznice a od tako dobijenih sredstava bi se kupovale obveznice dužničkih zemalja evro-zone.

Skeptički stav prema evropskom planu spasavanja dužničkih zemalja izražavaju i najugledniji analitičari. Prema komentatroru The Financial Timesa, John-u Kay-u, krizu u evro-zoni neće rešiti ni pooštravanja sankcija za kršenje budžetskih pravila.

„Ni Evopska komisija, ni nemačka vlada ne mogu na ulice Atine poslati tenkove“, napisao je jezgrovito on.

Češki predsednik Vaclav Klaus, po vokaciji, inače, profesor ekonomije, specijalista za finansije, naglašava da se u planu radi o sitnicama koje ne mogu rešiti krupne ključne probleme evrozone što će voditi daljem slabljenju zajedničke evropske valute koju on smatra veštačkom i bespotrebnom.

Optimista nije ni bivši šef američkih Federalnih rezervi (FED-američka centralna banka) Allan Greenspan koji upozorava da će fiskalna kriza evropskog Juga dovesti do zaustavljanja tokova roba i usluga sa Severa i potom pada životnog standarda u u razvijenijim regionima.

Prema jednom od najoštrijih čeških krtičara ponašanja EU, Pavelu Kohoutu, koreni krize su u dugogodišnjem rasipanju novca: jednostavno, zemlje Unije su trošile za socijanu državu mnogo više novca nego što su ga imale... Time se rasprava premešta na politički i ideološko teren.