EU U EKONOMSKOM “LAVIRINTU”
Ako ne bude jedinstva oko rešenja za prezadužene zemlje onda se dovode u pitanje čitav koncept Evropske unije i opstanak evra
EU je pred velikim izazovima, kako da funkcioniše evrozona a da ne ugrozi i članice EU koje nisu u evrozoni. Ako nema tog jedinstva i rešenja onda se dovode u pitanje čitav koncept Evropske unije i opstanak evra. Ako nema jedinstva u EU i evrozoni otvorena je “Pandorina kutija” urušavanja članica evrozone, pre svega Grčke i Italije.
Nezadovoljstvo unutar EU
Članice evrozone nisu postigle “kompromisni” dogovor o smanjenju grčkog državnog duga i jačanju uloge fonda za davanje kredita državama koje su pred bankrotstvom. Nezadovoljstvo unutar EU vodjenjem monetarne politke Unije sve je očiglednje i vidne su razlike u mišljenjima država članica evrozone i onih van evrozone a unutar EU. Istovremeeno, i unutar evrozone su jaki otpori prema otpisu grčkih dugova i jačanju fonda za davanje kredita državama u krizi.
Restrukturiranje dugova Grčke, dokapitalizacija banaka, efektivniji paket spasa: to su temelji za suprotstavljanje Evrope dužničkoj krizi ali za njih još uek nema saglasnosti i moguće je da se na ovim pitanjima produbi kriza poverenja unutar EU .
Svaka država EU štiti sebe
Svaka država EU štiti svoje interese i sve je izraženiji nacionalni stav u odnosu na stav EU. Postavlja se pitanje: "Zbog čega deset država koje ne koriste evro - ne žele da potpišu plan kojim se banke u Evropi primoravaju da podignu udeo u kapitalu u evrima, insistirajući da bude otkazan sastanak ministara finansija EU”. Motivi su jednostavni: svaka članica EU, bila ona u evrozoni ili ne, štiti svoje ekonomske i nacionalne interese i to dovodi u pitanje funkcionisanje EU i dalju sudbinu evrozone i samog evra... U evrozoni tvrde da su države spremne da preuzmu na sebe gubitke od 60 odsto od gubitaka na državnim obveznicama Grčke, ali banke i privatni sektor ne žele da u tome učestvuju dobrovoljno i da podnesu deo tereta. Ukoliko bi banke bile primorane da prihvate gubitke zbog Grčke, to bi moglo da izazove velike poremećaje na tržištu. Smanjenje vrednosti obveznica moglo bi imati dramatičan učinak na grčke banke koje drže gotovo 44 milijardi evra grčkih obveznica, a penzioni fondovi još osam milijardi. Zajedno, drže 15 posto grčkog duga, procjenjenog na više od 350 milijarda evra.
Pariz smatra da od Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFSF) država treba stvoriti jednu banku, znači jednu mašinu za finansiranje država evrozone. Berlin i ECB to izričito odbijaju. Dok je Nemačka spremna na radikalan korak i otpis od 50 do 60 odsto duga, Francuska i privatni poverioci smatraju da je dovoljno 30 odsto. Uskoro će se videti da li je moguć otpis duga Grčkoj od 30 ili 50 odsto?
PASOK predlaže višestrančku vladu?
Premijer Grčke je politički preživeo sa svojim kabinetom ali cena je bila isključivanje iz stranke poslanika i prijatelja koji su glasali protiv mera štednje, čime je njegova većina smanjena na 153 mesta od 300 poslanika. Po prvim, nezvaničnim ali i javno saopštenim stavovima u parlamentu medju poslanicima PASOK-a “tinja” nezadovoljstvo što se ceo teret krize Grčke prebacije na njih. Socijalisti su pozvali premijera da sastavi višestranačku vladu ili da zatraži da ubuduće mere štednje podrži proširena većina od 180 poslanika. Na ovaj način PASOK traži garanciju da ne bude „sam u vatri” teških odluka i mera već da podeli odgovornost sa opozicijom kroz novu rekonstrukciju vlade ili proširenje parlamentarne većine.
