Asadova bitka za Idlib

Građanski rat u Siriji primakao se kraju i u Damask, u kojem je, pomognut od Rusije ostao na vlasti Bašar el-Asad, vratio se mir.

“Dobrodošli u pobedničku Siriju”, stoji na tabli na sirijskoj strani graničnog prelaza iz Libana u Siriju – naveo je, pišući s lica mesta Asošijetid pres, prenet u britanskom Gardianu.

Poruka o “pobedničkoj Siriji” je najsažetiji rezime ishoda zapadnog poduhvata protiv Asada.

Pokušaj zapadnih sila da se Asadu uredi sudbina libijskog Moamera Gadafija koštao je pola miliona poginulih. Deset miliona ljudi broji stanovništvo raseljeno ratom, polovina populacije.

Idlib, ko šta kontroliše

Osećaj da je kraj rata blizu

Sirijska pobeda ima uočljiv pečat na Damasku, proizilazi iz navoda AP. Kontrolne tačke s preprekama koje su godinama usporavale saobraćaj, nestale su. Između grada i njegovih gusto nastanjenih predgrađa, u jednom trenutku u rukama pobunjenika, uspostavljene su veze.

Mnogo bivših stanovnika se vratilo kućama.

“Postoji novi osećaj nade da je kraj građanskog rata dugog sedam godina blizu”.

Na centralnom trgu, ne mnogo daleko od mesta gde su pre samo nekoliko meseci padale granate, familije i grupe tinejdžera “uzimaju selfi-e”.., opisuje Asošijetid pres. Očekuje se da se obnove trgovina i sirijski izvoz u arapske zemlje.

Sada se može voziti celim pravcem, od jordanske granice na jugu do centralne Hama provincije, jednim od najvažnijih auto-puteva koji je godinama presecan od pobunjenika. Govori se da će železnica od Damaska do Alepa obnoviti operacije do kraja godine.., dopunjuje sliku Sirije Asošijetid pres.

Sirija, ko šta kontroliše

Ruske vežbe u Mediteranu

Sirijski režim povratio je nazad veći deo teritorije zemlje pocepane ratom i iznudio kapitulaciju pobunjeničkih grupa, koje su ratu davale impuls, navodi AP. Asadovoj armiji ostalo je još samo jedno – Idlib.

Grad i provincija Idlib su poslednji džep teritorije u koji su se, bežeći pred uigranim snagama pobednika, sklonili teroristi Al nusre i drugi. I poslednji nerazrešeni čvor spoljnih interesa u Siriji.

Smeštajni centar u sirijskoj severnoj oblasti Idlib, u selu Kafar Lousin, za Sirijce koji su pobegli od vojnih udara u istočnoj Hami, podignut od strane turske agencije za pomoć izbeglicama

Svetska štampa navodi da se vreme do udara malja sirijske armije po Idlibu od subote ovog vikenda ne odmerava više nedeljama, nego danima i možda satima.

Za Damask je izazovno da iskoristi impuls naraslog vojnog poleta i likvidira poslednje uporište tzv. naoružane opozicije. Osim toga, utisak štampe proizveden je i dolaskom u Mediteran delova ruske flote – radi pomorskih vežbi, objavila je Moskva.

Vežbe su počele u subotu i trajaće do subote 8. septembra.

Vežbe će uključiti 26 ratnih brodova ruske Severne, Baltičke, Crnomorske flote i Kaspijske flotile, dve podmornice i 34 aviona raznorodne namene, uključujući stratešku avijaciju i pomorske vazduhoplove, preneo je ruski Sputnjik izjavu faktora ruskog resora odbrane. Pomenuti su avioni TU160, TU142, Il38 i SU30SM.

Sirijski grad Atimah, u provinciji Idlib uz granicu sa Turskom, snimljeno u oktobru prošle godine

Razmahivanje “hemijskim oružjem”

Ruski resor diplomatije demantovao je da su “pomorske vežbe u ikakvoj vezi sa sirijskim Idlibom”, navodeći da su “planirane unapred”, ali u javnosti, taj demanti je zanemaren.

Široko je zasnovan utisak da je reč baš o suprotnom, i da su ruske pomorske snage nadomak Sirije, zbog pretnji SAD, Britanije i Francuske da će bombardovati pozicije vladinih snaga Sirije – ukoliko ove, pri napadu na Idlib, upotrebe hemijsko oružje, prenela su zapadna glasila.

Povodom hemijskog oružja, Moskva se latila kampanje ukazivanja na, navodno, već postojeće pripreme za inscenaciju tobože Asadovog pribegavanja primeni zabranjenog oružja – nudeći “dokaze” da se takva inscenacija sprema u saradnji s grupama terorista u Idlibu.

Cilj je, navodno, da se svetskoj javnosti isturi izgovor za već spremljen udar raketama zapadnih sila po sirijskim vladinim snagama.

Uz poziv na emisiju američke CNN, moskovska Rasijskaja gazeta objavila je da su ciljevi za američki udar po Siriji već odabrani, i da je spisak na stolu u Beloj kući. Potrebno je da predsednik SAD samo naloži postupak Pentagonu.

Ruski Sputnjik imenovao je američke pomorske jedinice u blizini sirijskog teatra vojnih operacija. Pomenut je razarač Sulivans sa 56 krstarećih raketa, “od pre nekoliko dana u vodama Persijskog zaliva”, ali i lađe i podmornice u Sredozemnom moru. Jedna podmornica SAD upravo je prošle kroz tesnac Gibraltara. Itd.

Demonstranti u Idlibu podržavaju raspoređivanje turskih vojnika uz granicu u Siriji, držeći turske i sirijske zastave (Sirija, 14. oktobra 2017. godine)

Saterani u prostor bez izlaza

Vojni pokreti pomorskih snaga Rusije, SAD, Britanije i Francuske inspirisani su jednim istim razlogom – očekivanjem sirijskog udara na Idlib.

Idlib nije interesantan samo Bašaru el Asadu, navodi svetska štampa.

Svaki to stanje dočarava na sopstveni način. Gardianov dopisnik sa Bliskog istoka, Martin Čulov, opisuje u subotu Idlib kao poslednje utočište pobunujenika koje se sprema za presudni boj. Ali na kocki nisu samo životi nekoliko hiljada ili deset hiljada (procene su razne) Asadovih naoružanih oponenata – već su u pitanju životi i više od tri i po miliona civila. Oni su se povlačili prema enklavi na severozapadu različitim ponuđenim “koridorima”, ostavljenim da građanstvo koje ne prihvata Asada i beži iz Alepa, Hame, Homsa... stigne u Idlib. U opsađeni prostor bez izlaza.

Ono što ih sada brine je “kuda će odatle kada Rusi počnu napad”, citirao je Gardian jednu od tih osoba. Turska, jedini sused severno, zatvorila je granicu. Ne prima dalje kolone imigranata. Takve okolnosti podstiču strah od još jedne humanitarne katastrofe velikih razmera.

Ko se sve raspoređuje tu naokolo, oko Idliba?

Čulov kaže, “ruske snage koje naslućuju pobedu u jednom od poslednjih delova Sirije, izvan kontrole režima”. Zatim, Turska, koja “je poslala jedan oklopljeni konvoj duboko u Siriju”. Onda, “milicije oslonjene na Iran, koje su se mobilisale na jugu”. Pa sirijska armija, “prekaljena u borbama i podržana od saveznika”.

“Svi imaju po neki udeo” u ratu koji pothranjuje moćnu geopolitiku što je uzdrmala “temelje Sirije i u stanju je da  završi preoblikovanjem granica zemlje”, zaključuje Čulov.

Oklopna vozila turskih oružanih snaga patrolirala u severnom sirijskom gradu Manbij (13. avgust 2018.)

Prekid serije “arapskih proleća”

Tu, geopolitičku dimenziju predstojećeg ratnog ogledanja ima u vidu i Fjodor Lukjanov, ruski cenjeni stručnjak za međunarodne odnose, koji u Rasijskoj gazeti piše o “završnoj vojno-političkoj rundi”.

Bitka za Idlib “obećava komplikacije unutrašnjeg ali i međunarodnog karaktera”. I to je objašnjivo, “zato što će završetak te operacije označiti važnu prekretnicu svetskog razvoja”.

Od toga kako će se rasplesti situacija oko Idliba u mnogome će zavisiti sposobnost spoljnih igrača da utiču na budućnost Sirije, kaže Lukjanov.

Odstranjivanje klana Asada iz vlasti pokazalo bi da nema više prethodnog političkog ustrojstva Bliskog istoka i da ga neće ni biti.

“Posle Iraka, Tunisa, Egipta i Libije (sa sličnim autoritarnim modelima ukorenjenim u periodu dekolonizacije i bljeska nacionalističkih raspoloženja) Sirija bi podvukla završnu crtu.”

Zapadne zemlje koje su podržavale “arapsko proleće” rukovodile su se dogmama o demokratiji. Potom su prosto plutale po ideološkom toku sa pojačanom željom da zaustave Rusiju, komentariše Lukjanov. S porazom Asadovih oponenata uz pomoć Rusije to je prekinuto. Moskva je želela da deklasira “libijski metod”.