EU PRETILA GRČKOJ IZBACIVANJEM

Vlada PASOK podržala je svog premijera Jorgosa Papandreu da se raspiše referendum početkom decembra oko položaja Grčke prema EU i MMF i taj predlog trebalo je da ide na odobrenje u parlamentu. Premijer nije rekao šta hoće sa referendumom i koje će pitanje biti postavljeno građanima Grčke. Papandreu je čekao podršku parlamenta, pre svega svojih poslanika iz PASOK-a za ostanak na vlasti i za referendum. Da je parlament izglasao poverenje vladi, mogao bi da se održi referendum koji je veoma neizvestan po Grčku, ekonomske i političke tokove unutar EU i evro-zone, ali i sa stanovišta političkih i građanski konflkata.

Izjava medijima grčkog premijera Jorgosa Papndreua tokom samita G20 u Kanu,
kada još nije bila poznata sudbina njegove inicijative za održavanje referenduma

Politički udar iz Grčke

Papandreu nema punu podršku ni u svojoj partiji PASOK, pa se postavlja pitanje na koji način bi bio podržan predlog o referendumu i opstanku vlade. Ovaj potez premijera Papandreua oko referenduma, bez najave, odmah po završetku briselskog samita koji je jedva uspeo da postigne dogovor oko finansijske podrške Grčkoj i otpisu 50 odsto duga, dolazi kao vid “političkog udara” vrha vlasti Grčke. Taj “državni udar” ide prema EU ali i samoj poziciji Grčke u evro-zoni. Zabrinjava i činjenica što je premijer Grčke “miran” i bez velikog uzbuđivanja pokrenuo pitanje referenduma. Ponovio je da radi u najboljem interesu Grčke i da njegova odluka nije usmerena protiv evropskih partnera. Napao je opoziciju zbog “apsolutnog nedostatka odgovornosti i svesti o ozbiljnosti trenutka”, a ponajviše zbog “uvođenja diverzije u najviše instutucije grčke države”. Pojam “diverzija” može da znači i pokušaj svrgavanja Papandreua sa vlasti - kako iz njegove partije tako i negodovanjem armijskog vrha njegovom politikom.

Strah od vojnog udara

Upravo zbog toga Jorgos Papandreu je smenio vojni vrh koji je imao primedbi na premijerov predlog oko referenduma kao i vidno smanjenje troškova za oružane snage što ugrožava borbenu gotovost i socijalni položaj vojnika i oficira. Posredno, Papandreu je smenio vojni vrh kako bi izbegao opciju vojne pobune, odnosno vojnog udara kakve su bile pojedine medijske i obaveštajne procene u državama EU i SAD. Smena u vojnom vrhu ukazuje da premijer Grčke nema dovoljno poverenja u postoječi vojni establišement i obrnuto.

Ovaj signal promena u vojnom vrhu možda je i najava pada vlade samog Jorgosa Papandreu ili ulazak u”politički avanturizam” premijera i njegovog kabineta da je dobio podršku poslanika. Bez podrške poslanika nebi bilo ni referenduma već bi sledili novi izbori uz sprovođenja mera MMF i EU do formiranja nove vlade.

Premijer Grčke, navodno, osluškuje glas grčkog naroda kako na protestima tako i u istraživanjima javnog mnenja. Izvesne ankete ukazuju da je 60 odsto ispitanika negativno ocenilo poslednje odluke evropskih zvaničnika na samitu EU u Briselu. U istom istraživanju, 75 procenata građana izjasnilo se i za izlazak iz evro-zone. Da li su ove nezvanične i neproverljive procene raspoloženja bile povod da premijer Papandreu predoloži veoma rizičan referendum - brzo će se videti. Ili je možda Papandreu verovao u punu ispravnost inicijative i opciju da će dobiti podršku naroda i “neke” uticajne države?

Oštri tonovi EU, Nemačke i Francuske

Politka Jorgosa Papandreu i njegovog kabineta izazvala je oštre i preteće tonove iz EU i evrozone. Grčka sve više gubi kredibilitet unutar evro-zone i raste opasnost da evro-zona zapreti Grčkoj “izbacivanjem”.

Stav najmoćnijih država EU, pre svega Nemačke i Francuske, može se sažeti u izjavi francuskog predsednika Nikole Sarkozija koji je rekao:

"Naši grčki prijatelji moraju da odluče da li žele da nastave putovanje sa nama". Tiražni nemački list “ Bild” prenosi poruke Nemačke i Francuske državne politike u kojima se kaže da Grčka neće dobiti ni cent pomoći dok se ne izjasni o tome da li želi da ostane u evrozoni. List dodaje:

“Propala grčka ekonomija može da inficira celu evrozonu. Raspisivanje referenduma u ovom trenutku je potpuni apsurd. To je kao kada bi pacijenta koji se nalazi u karantinu pitali hoće li da ostane u bolnici ili da ide u tavernu".

Politički analitičari i komentatori u Grčkoj su šokirani predlogom Papandreua oko referenduma. Jedan od njih, Jorgos Cogopulos, kaže da je ključ za ishod referenduma u referendumskom pitanju.

Starateljstvo ili izlazak?

"Do sada premijer nije rekao šta će biti glavna svrha referenduma. Dakle, ako Vlada traži od građana da se odluče da li žele da Grčka ostane u evrozoni ili da se vrati drahmi, onda sve ankete pokazuju da će odgovor biti da ostane u evrozoni. Međutim, ako se pitanje bazira na sporazumu od prošle srede, onda očekujemo negativnu odluku”, ocenjuje Cogopulos.

Grčki referendumski sindrom mogao bi da se prenese i u druge države Unije i evro-zone što bi značilo put u raspad EU i krah evera. Pojedine članice 27 zemalja EU van zone evra, kao što je Velika Britanija, već su stigle do glasanja u parlamentu o raspisivanju referenduma za napuštanje Unije. Stabilnije države koje su u zoni evra, kao što je Holandija, predlažu da se “problematične” zemlje stave pod “starateljstvo”. Zemlje koje nisu spremne da postanu štićenici, mogu da izaberu opciju izlaska iz evrozone - napisao je holandski premijer Mark Rute.

Velike igre su u Grčkoj i oko Grčke kao i u EU i oko EU. Sve govori o visokom stepenu konfuzije koja može da aktivira do sada najveću krizu u Evropii i EU od Drugog svetskog rata.