EU PADA U GRČKOJ

Atina je u „opsadnom stanju”. Desetine hiljada ljudi u Atini i Solunu protestvuju u generalnom štrajku protiv mera vlade Jorgosa Papandreua, kao i pritisaka EU i MMF, koji guraju Grčku u poniženje - ali i u bankrot. Atina je puna transparenata na kojima piše „Otpor” i borbeni poklič iz španskog građanskog rata „No pasaran!” ( Neće proći). Ministri finansija zemalja članica EU nisu uspeli u potpunosti da se dogovore oko mera za pomoć Grčkoj, kojoj preti bankrot.


Protesti u Atini u sredu

Sukobi u PASOK-u

Primećena su i nesalganja unutar samog PASOK-a. Inače, osim protesta na ulicama, grčka vlada se suočava i sa protestima unutar vladajuće partije. Poslanik PASOK-a Jorgos Lijanis je napustio poslaničku grupu u parlamentu, ostavljajući vladajuću većinu na 155 od 300 poslanika.

“Morate biti surovi kao tigar da bi glasali za ovakve mere”, kaže poslanik Lijanis. Istraživanja pokazuju da se za opozicionu Novu demokratiju sada izjašnjava 31 odsto građana - četiri odsto više nego za vladajući PASOK.

Na parlamentarnim izborima 2009. godine za stranku premijera Jorgosa Papandreua glasalo je čak 44 odsto državljana Grčke. Kriza u kojoj se našla Grčka rezultat je korupcije tokom vladavine PASOK-a i Nove demorkatije, u periodu od skoro 20 godina. Do sada nisu razotkriveni vodeći korupcionaši, zelenaši i razni finansijski maheri u strukturi političke i ekonomske moći u Grčkoj, ali i van nje.

Grčki sindikati organizuju svoje proteste ali, za sada, vlada Jorgosa Papandreua je bez kompromisa - na svom “putu” izvlačenja Grčke iz ekonomskog haosa. Dokle će to trajati niko za sada ne zna ali strpljenja je u grčkom društvu sve manje.

Pretnje i ucene

Po pitanju sidbine Grčke, u krugovima EU i MMF sve češće se čuju konstatacije: „Nije pitanje hoće li bankrotirati, nego koliko će se brzo to dogoditi?” Standard and Poor's, jedna od tri najutjecajnije kreditne agencije u svetu, povukala je potez koji bi mogao ubrzati put Grčke prema bankrotu.

Premijer Grčke Jorgos Papandreu smatra da će usvojeni program vlade, koji je prihvaćen od strane MMF-a, EU i ECB-a biti nastavljen, kako bi se izbegla opasnost od nemogućnosti isplaćivanja državnih finansiskih obaveza. Papandreu „ignoriše” protivljenje svojih sunarodnika merama njegove vlade i MMF-a. Na taj način sukob može vrlo brzo ući u „opsadno stanje”, opasno i po vladu Jorgosa Papandreua i po stabilnost Grčke.

Premijer Grčke, očigledno je, ima podršku MMF i EU ali mu manjka nacionalni konsenzus za izvlačenje države iz krize. Država je, jednostavno i bukvalno, na ivici bankrota. Evidentno je da pojedine države EU, pre svega Nemačka, guraju Grčku u programirani bankrot.
Kako se to želi realizovati? Pre svega taj proces je koncipiran kroz rušenje ocene kreditnog rejtinga Grčke na CCC, uz negativna očekivanja koja su već izazvala psihološki potres a onda i vidne turbulencije na tržištu novca. „Swap” na Grčku skočio je za 47 bodova - na rekordnih 1.610 baznih bodova. „Swap poslovi” su, inače, jedan od najznačajnijih finansijskih instrumenata za otklanjanje rizika koji se odnose na fluktuacije kamatnih stopa i deviznih kurseva i za vođenje politike likvidnosti sredstava. „Swap” pripada grupi novih finansijskih instrumenata, koji se nazivaju derivati. Pojava i primena derivata predstavlja najznačajniji element razvoja, koji traje na međunarodnim finansijskim tržištima od početka osamdesetih godina.

Pad kreditnog ugleda

Grčka drži, prema kriterijima agencije Standard and Poors (S&P), titulu zemlje s najnižim kreditnim rejtingom na svetu. Rejting agencija Standard and Poors procenila je da je smanjen bonitet Grčke. Likvidnost ove prezadužene zemlje spuštena je za tri stepena, sa pozicije B na poziciju CCC. Predstavnici S&P obrazlažu smanjivanje rejtinga povećanom mogućnosti da dođe do reprogramiranja grčkog duga.

Grčka vlada je kritikovala S&P ocenu i saopštila da Agencija nije uzela u obzir razgovore koji se vode u okviru Evropske unije i sa Međunarodnim monetarnim fondom. Po oceni agencije Moody's Grčka ne stoji bolje, s obzirom na ocenu Caa1 koju će joj dodeliti 1. jula.

Javni dug Grčke potkraj 2010. narastao je na 143 posto BDP-a, a do kraja polovine prošle godine Grčka je skupila 533 milijarde dolara duga.
Granica podnošljivosti

Grčko društvo teško da može da prihvati drakonske mere sopstvene vlade kao i nepovoljne ocene svetskih kreditnih agencija. Grčka vlada je pod pritiskom MMF i EU primorana da drastičnom štednjom urgentno obezbedi 28 milijardi evra za „krpljenje” budžetskog deficita, a da kroz privatizaciju dodatno „uštedi” dodatnih 50 milijardi evra. Ovakve mere su gotovo neprihvatljive za građane Grčke, posebno zbog toga što se do sada nisu pojavili „spiskovi” odgovornih za razne finansijske mahinacije u samoj Grčkoj ali nisu obelodanjene ni razne malverzacije svetskih finansijskih kompanija prema Grčkoj.

Grčki narod teško da može da prihvati žrtve a da krivci i dalje profitiraju na socijalnom siromašenju grčkih građana.