Albanija priskače Berlinu i Angeli Merkel

Nasuprot Alžiru, Egiptu, Libiji, Tunisu, Maroku i Nigeru, državama na severu Afrike i u njenom mediteranskom priobalju koje, po navodima britanskog Gardiana, odbijaju insistiranje Brisela da ih poređa u ogrlicu filtracionih centara van granica EU za migrante-tražioce azila u Uniji – Albanija, na Balkanu, je iznenadni dobrovoljac za tu misiju. Time bi Tirana spasonosno pomogla Angeli Merkel, čije kancelarstvo visi o koncu zbog raskola u desnom krilu koalicije na vlasti (CDU/CSU) baš u vezi s nemačkom politikom imigracije.

Berlin, razume se, ne bi takvu iznenadnu uslugu Albanije Nemačkoj zaboravio, ukoliko se vest o albanskoj predusretljivosti pokaže tačnom, u šta opet nema razloga da se sumnja. Na spremnost Tirane da, kao zemlja-karika na trasi migracije uz Jonsko more, Evropi ponudi “recepcioni centar”, ukazao je u četvrtak minule nedelje Dojče vele, ugledni servis vesti za inostranstvo u vlasništvu nemačke države (“Potential EU-Albanija asylum deal could help keep Germany’s Angela Merkel in power”).

“Albanija je navodno otvorena za domaćinstvo centrima za prihvat pojedinaca koje traže azil u EU”, objavio je DW. “Plan bi mogao pomoći ugroženom kancelaru na vlasti Angeli Merkel i umiriti njenog tvrdokornog ministra unutrašnjih dela”, ocenio je nemački DW.

Dve nedelje za “evropsko rešenje”

“Tvrdokorni ministar” je Horst Zihofer, lider bavarske CSU i eksponent njenih interesa prema CDU, politički saborac u vladinom krilu desno od centra, koji je zapretio vraćanjem “migranata-azilanata” s nemačke državne granice.

Imigraciona politika je politička “kost u grlu” u Bavarskoj, gde Zihoferova partija može zbog “Merkel-imigracione politike”, oktobra meseca na izborima, izgubiti svoje tradicionalno uporište u korist desničarske Alternative za Nemačku (Vidi BM, “Imigracija, Zihofer i Merkel”).

Angela Merkel ne odobrava ministrovu već najavljenu odluku – nego je za primenu procedure usaglašene sa ostalim Evropljanima.

Iluzorno je očekivati da se evropski sporazum o migraciji može dosegnuti za dve nedelje – ali dve nedelje vremena je to što je Zihofer “darovao” Angeli Merkel, da dosegne dogovor Evropljana na kome se bez uspeha radi tri godine a onda, ministar će postupiti po svome. Demonstriraće da se ne smatra obavezanim onim što je stav predsednice vlade kojoj pripada.

Spor ministra i kancelara zaoštrio se kao nikada. Magazin Špigl piše u petak o tome pa kaže da se Angela Merkel “primiče kraju vladavine”, govoreći kako je politički pejzaž Nemačke suočen s radikalnom pretumbacijom.

“Angela Merkel mogla bi izgubiti posao i tradicionalno centralno-desno partnerstvo moglo bi brzo da se okonča”, objavio je Špigl.

Prsten isturene zaštite

Ono jedno jedino zrno saglasnosti Evrope o “tražiocima azila” migrantima je želja svih odreda da se talas migracije zadrži što dalje od EU.

Italijani ne žele da Italija bude “izbeglički logor” Evrope, deklarisala je tek izabrana vlada u Rimu.

Grčkoj je takvog “logora” preko guše.

Austrija nije ni dopustila da ga ima, “ni na pet minuta”, a grupa Višegrad (Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka) upravo je, ko zna koji put po redu, ponovila da ne želi prihvat imigracije u Evropu.

U stavu “što dalje”, reč je preliminarnoj usaglašenosti vodećih političara EU i Brisela o uspostavljanju i organizaciji jednog prstena “centara za prihvat” migranata u Evropu - napolju, bezbedno daleko od samih granica tvrđave država članica Unije, tako da pretendenti na azil uopšte i ne dospeju na evropsku branjenu teritoriju.

Službenici imperije blagostanja, EU-graničari, službovali bi, otvarali dosijea, pregledali papire i eventualno, saglasno potrebama za živim radom, dopuštali dostup u branjeni prostor samo pojedinima, dok bi se ostalima – ukazivalo prstom na put nazad. U pravcu pakla iz kojeg probaju da beže.

Fenomen “Džungle”, divlje nastanbe tih odbijenih, svojevremeno u Kaleu, u Francuskoj, upečatljivo dočarava kakva bi sve logorišta, a istovremeno i regrutni centri terorističkih organizacija, spontano nikli odmah naspram ovih isturenih “portirnica” Evrope.

I, najverovatnije, strah od tog nagomilavanja vapijućih a odbijenih i jeste motiv Magreba koji Briselu odbija predlog o “EU recepcijama”, čak i uprkos finansijskim nadoknadama koje se podrazumevaju, jer Evropa bi otvorila novčanik za neki bakšiš.

Šta radi za Albaniju

Na Balkanu, međutim, uvek ima neki balkanski račun, te i Tirana procenjuje da je u politički kritičnom trenutku Nemačke bolja stavka pružiti ruku Berlinu, nego “teoretisati” sa strahovima. A taj deo Balkana, od Albanije, Crne Gore, BiH, Makedonije i Srbije, i jeste van granica EU. Uslov “van granica” smatra se, znači, ispunjenim.

Službeni govornik Beča izjavio je za Dojče vele da “pregovori o takvim centrima (...) sa Albanijom i drugim zemljama” jesu u toku.

DW ne kaže s još kojim “drugim zemljama”. Mada je, navodi DW, “Endri Fuga, koji savetuje albanskog premijera Edi Ramu i predvodi vladin odsek za komunikacije, porekao da su se takvi pregovori vodili”.

Ispod međunaslova u tekstu “Šta radi za Albaniju”, Dojče vele objašnjava kako je zemlja “situirana duž balkanske migracione rute i na Mediteranu, gde izbija najveći broj potražilaca azila”.

“Luka Drač ima kapacitet da registruje i udomi veliki broj pojedinaca koji pokušavaju da pređu more i potom su otpraćeni u Albaniju brodovima Fronteksa, EU pogranične službe”, navodi DW.

Prednosti sa stanovišta EU

U Albaniji, oni koji nemaju azil mogu biti repatrirani, dok oni kojima se to pravo odobri, mogu odatle biti distribuirani članicama EU.

Sa stanovišta Evrope, zemlja ima nekoliko prednosti. Nije članica bloka, što znači na nju se ne primenjuje pravilo otvorenih granica Šengen zone. Dalje, nije ni strana u EU Dablin-sporazumu kojim se daju instrukcije procesu u vezi sa azilom. A, opet, članica je NATO pakta i u njoj je upravo uspostavljen antiteroristički NATO centar. Osim toga, severna Albanija je vrlo brdovita, te je i prirodna granica teritorije EU, nabrojao je Dojče vele.

DW navodi da “Albanija već ima iskustvo u smeštanju i staranju o izbeglicama” i pominje “skoro milion Kosovara, tokom Balkanskih ratova tokom 1998. i 1999.” Posle naleta izbeglica u Evropu 2015, Albanija je “značajno povećala kapacitet preuzimanja migranata”, a do ovog časa “ti centri za prijem uveliko su nezauzeti”.

Pregovori se vode

DW navodi da je resorno nadležni ministar Albanije u četvrtak bio u Berlinu i da su se njegovi nemački razgovori ticali iskrsle mogućnosti.

“Kako bi Merkel profitirala iz dila?”, glasi međunaslov pod kojim DW navodi da je ministar Horst Zihofer, dakle jedna strana u nemačkom unutarvladinom političkom sporu – “podržao ideju prijemnih centara van teritorije EU”, u razgovoru s kancelarom Austrije Sebastijanom Kurcom.

Dakle, “mogućni dil sa Albanijom mogao bi doprineti da se smanje tenzije između nemačkog kancelara Angele Merkel i Zihofera”, kaže DW. “Mogao bi odgovarati zahtevu ministra unutrašnjih poslova da se azil-aplikacije popunjavaju van EU, a da ipak ostanu pod nadzorom EU.”

Njegova konzervativna partija mogla bi da iz toga profitira na predstojećim bavarskim izborima, suprotstavljajući se lokalnom uticaju AfD. A bilo bi koristi i za Albaniju jer, otvarajući centre, učinila bi uslugu najkonzervativnijim snagama unutar bloka koje su ranije bile skeptične u odnosu na pristupne inicijative, iscrpljuje svoju informaciju o Nemačkoj, migrantima i Albaniji, nemački Dojče vele.