E MOJ KAČKE...
Zašto si uhapšen? Da li je u pitanju širenje panike, podsticanje autocenzure, opstruiranje bilo kakve ozbiljne akcije protiv ozbiljnog kriminala. Ili je neko, u magnovenju blistave marketinške ideje shvatio kako može učiniti smešnim nekog drugog?
Pišem ovaj tekst, a nisam novinar. Ipak, smatram da imam pravo na njega jer, čitam novine, znam Kačketa i živim u Srbiji.
Upoznala sam Kačketa davno, osamdesetih godina prošlog veka, kad je bio jedan u nizu novinara koji je pisao o privredno-političkom slučaju, koji je pretio da uništi grupu mladog sveta koji se oko nečega trudio. Tada sam shvatila da vam novine mogu pomoći da sačuvate živu glavu, ako imate posla sa poštenim novinarima. I pametnim.
A Kačke to jeste. Reč koju bih najpre upotrebila je – čestit. Čudna je to reč, retko se danas koristi. Dođu takva vremena kada se izgubi neka vrsta ljudi, ponašanja i reči. Ono malo primeraka što preostane izaziva toplinu i grižu savesti. Pomažu da se preživi.
Uh, počela sam da mu glancam bistu. Pametan je, obrazovan i pošten. Prijatelj svima. Potpuno neočekivano patrijarhalan, u najboljem smislu te reči. Sklon da budalasto preuzima krivicu na sebe. Kao i svaki novinar, sedi po kafanama, kasni...
E sad, zašto je taj i takav Kačke danas važan? Zato što su ga uhapsili. Nije važna optužba, već hapšenje. U ludoj zemlji u kojoj svako od nas već godinama živi u nedostatku dokaza, nije problem biti optužen. Ali da bi vas uhapsili tako pompezno, zadržali u pritvoru, da ne biste pretili svedocima kojih se više i ne sećate – za to mora postojati jači razlog od „napakovane“ ili realne krivice.
Taj me razlog muči gotovo isto koliko i Kačketov boravak na državnoj hrani. Licitira se svim i svačim – od osvete za ulogu u medijskoj borbi pre Oktobra, do izazivanja stanja šoka u novinarskim krugovima. Ništa ne deluje logično.
Mediji su disciplinovani najefikasnije moguće – prodajom. Hoće li se nešto objaviti ili ne, pitaju se vlasnici a ne gloduri. Osim porodičnih tragedija, sve ostalo što pročitate u novinama ili vidite na TV - ili „nekome odgovara“ ili „neko nekome radi o glavi“. Dvorske spletke i borba za neku buduću vlast. Uticaj dalekih ili nešto bližih centara moći.
Oktobar su svi zaboravili. Mi koji smo se okupljali oko „Dačićeve bandere“ (jedna svetiljka ispred bioskopa Jadran) trudimo se da speremo gorak ukus u ustima izmanipulisanih ljudi. Spremni smo da prihvatimo da smo bili instrumentalizovani, jer je lakše priznati naivnost nego saučesništvo. Oni za čiju vlast smo se eksponirali sada su sa onima protiv čije vlasti smo bili. I, ako je već iskrenost na dnevnom redu, ne smatram da je ministar policije taj koji je izdao nalog. Inteligentan je on političar. Što ne znači da nije odgovoran.
U Srbiji se sve sazna. Saznaće se i ko je imao moć i bahatost da naredi. I u čije ime. Ono što će možda ostati znanje malobrojnih potpuno upućenih je razlog. Mi ostali ćemo nagađjati da li je u pitanju širenje panike, podsticanje autocenzure, opstruiranje bilo kakve ozbiljne akcije protiv ozbiljnog kriminala. Ili je neko, u magnovenju blistave marketinške ideje, shvatio kako može učiniti smešnim nekog drugog.
Nama, međutim, stvari ne izgledaju nimalo smešne. Slučaj novinara Kačarevića više nije vest ni za koga. Gde su ti pametni i pošteni koji svojim pisanjem mogu čoveku da spasu živu glavu? Spavaju mirno, kao da ne znaju da se u kabinetima nikad ne spava. Kao da ne znaju koliko su puni energije sitni ljudi sa krupnim ovlašćenjima, oni koji su kapitalizovali svoje učešće u revoluciji. E moj Kačke... Kad bolje razmislim, mnogo si glup.
