ČVRSTORUKAŠKE KULISE VLASTI OVDAŠNJE

Onoga trenutka kada sam saznao za besmisleno hapšenje Slavoljuba Kačarevića shvatio sam jednu vrlo važnu stvar - sloboda je kao vazduh koji udišemo i postajemo je svesni tek kada nam je ukinu. Zamislite da nam se oduzme mogućnost da saznajemo o stvarima koje utiču na naše živote, o greškama vlade koja vlada našom državom, o stvarima koje se događaju van našeg vidokruga. Zamislite da umesto informacije dobijamo jednu jedinstvenu verziju, zvaničnu, korisnu samo manjini - koja vlada državom. Zamislite da je ta informacija sluga krupnog kapitala. Dobili ste sistem koji je kritikovao pisac i novinar George Orwell u svom romanu 1984. Laž je istina, propagiralo je Ministarstvo Istine, državna institucija čiji je cilj da „ispravlja“ podatke iz prošlosti, da bi se složile sa dnevnim potrebama Velikog Brata.
Uskraćen za informaciju i pod svakodnevnim udarom propagande, građanin, ne samo u Srbiji, nego i u bilo kojoj zemlji sveta, gubi kritički duh. Oslabljen, on se pokorava režimu. U tom slučaju sloboda štampe se nalazi u teškim prilikama. U više od polovine zemalja ona je prokažena, zaboravljena i zabranjena. Belgijski filozof Raul Vaneigem piše da „slobodu štampe vreba trgovački duh, koji je predsedavao na njenom rođenju“.
Ne radi se, međutim, o izjednačavanju opasnosti, koje prete pluralizmu u demokratskim društvima i nasilja koje trpe pojedinci, zbog protesta protiv čvrstorukaških režima. Sve vrste uskraćivanje slobode štampi trebale bi da budu osuđene, a najviše one koje su ugrađene u samo srce sistema.
Vlast, ne samo u Srbiji, nego i u bilo kojoj zemlji sveta, ne uspeva uvek da se uzdrži od ukidanja slobode štampe – hapšenje novinara zbog objavljenih elemenata, hapšenje novinara radi otkrivanja izvora informacija, hapšenje novinara da bi se zastrašili svi ostali, hapšenje novinara da bi se teatralizovalo nasilje. Međutim, država nije jedini neprijatelj slobode štampe. Tu su i organizovani kriminal i krupan kapital. Snaga koju imaju mas-mediji učinila je da je informacija postala od strateške važnosti za vladajuće strukture, kako u ideološkom, tako i u ekonomskom pogledu.
Kaže se da jedan novinski članak ili TV prilog može da promeni ili uništi nečiji život. O objavljivanju te vrsti informacija odlučuju urednici. Mediji, u svom pisanju, moraju da štite fizička i pravna lica od vređanja i kleveta. Takođe, štampa je u obavezi da poštuje pretpostavku da je osoba nevina, iako je protiv nje pokrenut sudski postupak, sve dok se ne dokaže da je kriva. Da li vlasti, ne samo u Srbiji, nego i u drugim zemljama sveta, poštuje iste principe koje zahtevaju da poštuju novinari?
„Skoro svi zakoni i pravila doneta u zadnjih 25 godina, samo su povećali ograničenja koja utiču na slobodu štame,“ napisao je pre desetak godina Jean-Marie Colombani, direktor uglednog pariskog dnevnika Le Monde. Pritisak industrijskih magnata, koji poseduju najvažnija glasila, ograničava mogućnost novinara da kažu istinu. Prirodno, od svog rođenja štampa se bori za sopstvenu slobodu i daje otpor različitim oblicima cenzure i manipulacije, u svim zemljama sveta, pa i u Srbiji. Za razliku od demokratskih i pravnih zemalja, sloboda štampe u Srbiji izgleda kao pozorišna kulisa, koja prikriva autoritativne i čvrstorukaške tendencije.