Crvena opomena Brisela Varšavi

Zateglo se uže između Zapada Evrope, Berlina i Pariza zaklonjenih iza Brisela, i Varšave – nespremne da prihvati da je “briselska” ona starija.

Zapelo je u stvari nadređenosti ( ili podređenosti ) prava politici, što je po zapadnom ustrojstvu i merilima kamen-međaš u razlikovanju “demokratskih” od “nedemokratskih” vlasti. U tom smislu i prva među tzv. evropskim vrednostima, a “vrednosti” su u temelju na kome počiva i gradi se Evropska unija.

Poljska, predstavljena vladom Partije zakona i pravde Jaroslava Kaćinskog, zastupa da je “nacionalno” starije od “evropskog”, te i u polju “vrednosti”, pa je u tom kontekstu prvenstveno zanimaju poljske, a tek potom i evropske “vrednosti”.

Kako je reč o smeru i putevima, a ne o nekakvom simpozijumu teoretičara pravnih nauka – preokrenuta hijerarhija PZP u sferi “vrednosti” izražena je zakonodavstvom koje se tiče poljskih sudova. Uspostavljena je mogućnost da tekuća izvršna vlast kontroliše sudove, uključujući i ustavni, najviši, koji uz sve drugo ima poslednju reč u potvrdi rezultata izbora.

Tokom dve godine, Brisel nije žalio truda da vladi Poljske skrene pažnju da Evropa ne odobrava put kojim se kreće Varšava. Nije u prigovorima “centrale” bilo reči samo o tome. Vlada Beate Šidlo, premijerke koju je u rokadi ličnosti na toj funkciji nedavno zamenio Mateuš Moravecki, prekorevana je zbog navodno selektivnog držanja vlasti prema štampi, zbog zabrane abortusa, a onda, možda i najglasnije, kada je odbila da sledi primer Nemačke i primi imigrante sa Bliskog istoka. Čak i u razmerama jedne od Brisela određene kvote.

“Nuklearna opcija” EU

Bolni čir na korpusu odnosa dve strane, imun na terapiju blagih prekora evropske “starije braće”, perforirao je minule nedelje, kada je Brisel odlučio da aktivira član 7. u pravilima EU, koji dopušta da se Poljskoj na kraju postupka čak izreknu i sankcije, objasnila je zapadna štampa.

Štampa i njeni sagovornici požurili su da takvu mogućnost nazovu “nuklearnom opcijom” – jer, za 60 godina trajanja, Unija nikada još nije bila u iskušenju da jednoj članici zajednice, izrekne kazne. A kazne su, lišavanje kažnjenoga prava na glas u forumima EU i suspenzija pomoći u razvojnim i ostalim fondovima.

Evropska komisija upozorila je na “jasan rizik ozbiljnog kršenja zakona u Poljskoj”, uprkos dvogodišnjem trudu da se to izbegne “konstruktivnim dijalogom”. Poljske sudske reforme “znače da je sudstvo zemlje sada pod političkom kontrolom vladajuće većine”.

“U otsustvu jurisdikcijske nezavisnosti, iskrsla su ozbiljna pitanja o efektivnoj primeni ( u Poljskoj ) zakona EU”, citirao je iz saopštenja na Tviteru nemački Dojče vele.

Posredstvom 13 donetih zakona tokom dve godine, vladajuća PZP je stvorila situaciju u kojoj država “može sistematski da se meša u sastav, ovlašćenja, administraciju i funkcionisanje” sudstva, obrazložio je potpredsednik Komisije Frans Timermans. Timermans je Varšavu optužio da je ignorisala “tri upozorenja EU egzekutive”, ali bez efekta. “...Samo je zakon to što nas može zaštiti od ogoljene političke sile, zakon je to na kraju, što čuva na okupu Evropsku uniju”, citiran je Timermans.

Berlin i Pariz ohrabruju Brisel

Pre EU Komisije i Timermansa, povodom spora sa Poljskom oglasila se Nemačka – kancelar Angela Merkel.

“Ukoliko dođe do odluke mi ćemo je podržati”, izjavio je govornik kancelara, citirao je Dojče vele. Berlin je ohrabrio Komisiju da pokrene postupak protiv Varšave. Pre toga je “bilo nagoveštaja da će Francuska da podrži potez”, naveo je DW.

Postoji rok od tri meseca, ostavljen Varšavi, da tačku po tačku otkloni povod za kazneni postupak Brisela. A i istovetno dug rok,  članicama Unije da se izjasne da li se slažu s preporukom EK da se primeni član 7.

Potrebno je da odluku EK podrži dve trećine članica EU.

Ako je reč o prvom, eventualnoj odluci vlade Moraveckog da spusti rogove i posluša zahtev, već sada se može sumnjati u to da će ona poslušati. Ne samo zbog toga što bi Moravecki sledio drugi put u odnosu na Beatu Šidlo, ista je to politika. Tvrd orah je predvodnik, i uz brata blizanca predsednika Leha Kaćinskog poginulog u avionskoj nesreći, suosnivač PZP Jaroslav Kaćinski.

Kredo Kaćinskih

Kredo Kaćinskih je – Evropa da, ali ne na štetu nacionalne politike, interesa i identiteta Poljske. Poljska nije usamljena, deo je šireg identiteta Centralne Evrope, delimično različitog u odnosu na Zapad, i pozicija Brisela bi moralo da bude usklađivanje, nikako diktiranje pravila zajednice. Prilikom obraćanja parlamentu u svojstvu novoimenovanog premijera, Mateuš Moravecki je citirao šta je o Poljskoj i Evropi govorio Leh Kaćinski:

“Predsednik Leh Kaćinski je smatrao da je Poljskoj izvor snage Istočna Evropa. Samo Poljska sa sopstvenom regionalnom politikom u savezu sa SAD, otvorena za sve zemlje centralne Evrope, može biti uticajan član Evropske unije i faktor u međunarodnim odnosima”, citirala je Moraveckog Rasijskaja gazeta.

Prikladno zavetu, upravo inaugurisani premijer je izjavio da bi Poljska trebalo da sebi postavi ambiciozne ciljeve, kao što su članstvo u G20, uloga jednog od glavnih arhitekata EU, stubova NATO i lidera u prostoru između tri mora, Baltičkog, Crnog mora i Jadranskog, prenela je RG.

“Ključno polje našeg delovanja je svakako Evropa”, izjavio je Moravecki, pominjući kako je u EU sada potraga za “novim putevima” . “Mi ne želimo Evropsku uniju sa dve brzine, ne želimo podelu i ostavljanja tamo nekog iza, ne saglašavamo se na razgraničenje Evrope na te koji su bolji i te koji su lošiji. Ali u Evrosavezu nekome sve češće daju prednost, i ne onom koji je slabiji nego onome jačem. To je pogrešno. Mila Evropo! Poljski komadić svakako idealno odgovara evropskoj slagalici, ali ne treba ga uguravati naopakom stranom ili ga nasilu zabijati”, citirao je ruski list novog predsednika vlade Poljske.

Uz Ameriku i Britaniju

Koncept oslonca Poljske na centralnu Evropu, NATO, SAD i trojanskog konja Amerike u Evropi - Britaniju, vrlo brzo je verifikovan gestovima odobravanja na onoj i na ovoj strani Atlantika.

Dolazeći u Evropu, Donald Tramp je prvo posetio Varšavu. U četvrtak, tek što je Timermans u Briselu zagrmio, premijer Tereza se obrela u Varšavi, kao propoljski nastrojen “posrednik” u sporu Poljske i Unije. Nije propovedala poslušnost Briselu. “Ova ustavna pitanja normalno su, i moralo bi da prvenstveno budu stvar zemalja kojih se tiču”, rekla je stojeći uz Moraveckog. I dodala, prilično neutralno: “Širom Evrope, mi imamo kolektivnu veru u vladavinu zakona”, citirao je Dojče vele.    

Tramp je kući poneo poljski ček, u zamenu za gomilu sofisticiranog, Poljacima prodatog oružja. Britanka takođe, jer bežeći od delikatnosti glasnog analiziranja unionizma Brisela, i jednima i drugima i trećima je “bolje leglo” da se slože o vojnim “opasnostima od Rusije”. Na tom terenu, Poljska je u prvom planu. Varšava se već potvrdila kao pokretač, učesnik i stub akcije prebacivanja armija NATO na istok, bliže granici s Rusijom.

Uz Trampa, u luku Poljske na Baltiku stigao je i prvi transport američkog tečnog gasa, dvostruko skupljeg ali američkog. I tog, za vladu PZP velikog dana, u Varšavi su se okupili i čelnici “država između tri mora”, uvažavajući poljsko liderstvo.

Mađarska će blokirati

Sudar Brisela i Varšave povodom “vrednosti” nije, rekalo bi se prema okolnostima, tek još jedna dopuna u kolekciji političke kozmetike. Radi se o različitim vizijama Evrope i Evropske unije. Mogućno je da će se to videti malo jasnije tokom tri meseca debate o pribegavanju “nuklearnoj opciji” čl.7. Jer, Poljska nije usamljena u centru i na istoku kontinenta. Već istog dana, Varšavi se u odbrani njene pozicije pridružila Budimpešta, premijer Viktor Orban. Mađarska se takođe zalaže za starešinstvo “nacionalnog” u odnosu na briselsko “evropsko”.

Mađarska će blokirati “kaznenu akciju EU prema Poljskoj”, objavljeno je u petak. “...Ako neko napada Poljsku, napada sve u centralnoj Evropi”, izjavio je Viktor Orban.

“Moramo učiniti da EU shvati da je bez svrhe da čak i počne postupak protiv Poljske jer nema izgleda da ga ostvari – jer će tu biti Mađarska i obrazovati nesavladivu barijeru”, rekao je Viktor Orban. Govorio je mađarskom nacionalnom radiju. U interesu mađarske nacije je da se solidariše sa Poljacima i da stavi na znanje da im se ne može nametnuti nikakva kazna, preneo je DW.

Orban “vidi jaku Poljsku kao vitalnu komponentu centralno-evropskog tela unutar Evropske unije i blokiraće prema tome bilo koju akciju da se suspenduju glasačka prava Poljske u EU”, objavio je nemački Dojče vele.

Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka su akteri tzv. Višegrad grupe, svojevrsne regionalne integracije unutar šire evropske zajednice, i njihova stanovišta u značajnoj meri teže izražavaju bliskost jednog s drugim.

Na primer, sve četiri zemlje su se udružile u zajedničkom otporu propisanim kvotama za prijem imigranata, i sve do jedne drže do sopstvenih društvenih “vrednosti”.

Osim Poljske, na pravcu rastućeg pritiska Brisela je i Mađarska. U obema postoje “pro-briselske” partijske alternative partijama koje vladaju, ali te alternative, makar i svesrdno pomagane od Zapada kao “demokratske” i “anti-nacionalističke” zaostaju u odnosu na vladajuće po podršci u biračkom telu.

Poljska Građanska platforma, političko gnezdo bivšeg predsednika vlade a sada visokog funkcionera EU Donalda Tuska, ima 17 odsto pristalica, PZP – 40 odsto. Dva puta više. Mada je opozicija svaki čas u protestima i uživa lobi-podršku Brisela.

Faktor “keša iz Brisela”

Kakvi su u okvirima naznačene “slagalice” izgledi Brisela?

“Poljska će se duriti” sve dok keš iz Brisela dotiče Varšavi – izneo je svoje mišljenje o krizi Remi Adekoja, bivši politički urednik varšavskog Biznis Žurnala, oglasivši se povodom cele afere u britanskom Gardianu.

Između 2007. i 2013. Poljska je primilila “približno 60 milijardi funuti evropskih razvojnih fondova”, navodi ovaj autor. “Dodajte tome 76 milijardi funti naznačenih u tekućem budzetskom okviru 2014.-20, i videće se da će Poljska primiti sumu koja značajno prevazilazi vrednost Maršalovog plana posle Drugog svetskog rata za celu Zapadnu Evropu”, piše Adekoja. ( Vrednosti su izražene britanskom valutom verovatno zbog britanskih čitalaca, P. P. )

“Sve dok taj keš bude doticao, čak će i političari koji su u Poljskoj najviše protiv Brisela želeti da zemlju zadrže unutar EU. Jedina stvar koja bi Partiju zakona i pravde zaista zabrinula bila bi uverljiva pretnja da će se ti fondovi zadržati ili bar značajno odložiti jer bi to ugrozilo planove potrošnje.”

Sadašnja vlada je bez presedana štedra u socijalnim davanjima. Ne škrtari u objašnjenjima da je taj visoki standard pomoći građanima njena zasluga.

Sluhu građana prija poziv na dostojanstvo i nezavisnost Poljske. Imaju utisak da je sudbina Poljske u rukama Poljaka. Vladajuća partija uživa iz tih razloga podršku 40 odsto građana, Građanska platforma – 17 odsto. Građanska platforma obeležena je etiketom da je “partija izdajnika koji šuruju s Briselom, protiv poljskih interesa”. Ali, da se Poljaci nađu u prilici da shvate da manje novca stiže u zemlju “zbog politike Zakona i pravde”, “sav taj nacionalni ponos brzo bi se mogao pretvoriti u gnev prema vladajućoj partiji, zbog toga što nije bila malo više pragmatična s Briselom”, argumentuje poljski autor.

Međutim, to je samo jedno od mišljenja a debata ( ili svađa ) tek počinje.