BANKAR „BOLJI” OD POLITIČARA?
Novi premijer – bankar sa iskustvom - ima podršku većine gradjana ali su i dalje neizvesni dometi prelazne vlade u Grčkoj. Razmatraju se bar tri nepovoljna scenarija razvoja krize, od izlaska Grčke iz evrozone do potpunog bankrota države (foto Fonet: novi premijer govori u parlamentu Grčke)
Evropa se danas suočava sa najgorom krizom posle Drugog svetskog rata.
“Ako evro padne, pašće i Evropa”, jasno saopštava na kongresu svoje Hrišćansko-demokratske unije, nemačka kancelarka Angela Merkel. Po oceni Merkelove “Evro je više od valute. On je simbol evropskog ujedinjenja. On je simbol više od 50 godina slobode i mira. Sada moramo da osiguramo da Evropa iz ove krize izađe jača.“ 
Govor novog grčkog premijera Lukasa Papademosa u Parlamentu Grčke u Atini
Novi premijer prelazne vlade Lukas Papademos je u svom obraćanju naciji i poslanicima bio otovren i iskren. Rekao je da reforme ne može da sprovede sam i da on nije iscelitelj koji bez podrške nacije Grčku može izbaviti iz krize.
„Svestan sam odgovornosti. Ovu misiju ne mogu sprovesti sam. To će biti moguće ako se cela nacija zajedno uhvati u koštac sa problemom“, napominje Papademos. Anekete javnog mnjenja pokazuju da je većina Grka prihvatila premijera Lukasa Papademosa, bankara sa iskustvom, kao svog premijera do vanrednih izbora. Pozitivno mišljenje o novom premijeru ima 55 odsto ispitanika, 18 odsto ga ne podržava a 27 procenata Grka koji su učestvovali u anketi nema nikakvo mišljenje o Papademosu, sudeći po anketi Javnog instituta kojom je obuhvaćeno 1.200 ljudi, objavio je list "Katimerini". Istraživanje je takođe pokazalo da ekstremna desnica ima podršku 37 odsto ispitanih dok 34 odsto ispitanika podržava radikalnu levičarsku partiju Siriza, koja je odbila da uđe u prelaznu vladu jedinstva.
Politička igra Nove demokratije
Po javnom mnjenju, Nova demokratija ima podršku 31 procenta Grka ispitanih u anketi, 30 odsto podržava Komunističku partiju a 22 odsto donedavno vladajuće socijaliste (Pasok) bivšeg premijera Jorgosa Papandreua. Rezultati ankete koju je sproveo Institut Kapa, a objavljena je danas u listu "To Vima", pokazuju da čak 72,9 odsto Grka podržava Papademosa, a 20 odsto njih misli da je to imenovanje bilo greška, preneo je AFP. Oko 60 odsto ispitanika prihvata novu vladu, dok je protiv nje 35 procenata, navodi Institut Kapa.
Nova demokratija i njen lider Antonis Samaras saopštavaju da će podržati prelaznu vladu do izobra ali ne i mere štednje što je na neki način stavljanje premijera Papademosa u vrlo tešku situaciju za povlačenje smelijih poteza koje od njega traži EU i MMF kao i ECB. ”Nećemo glasati ni za kakve nove mere", rekao je Samaras na sastanku članova stranke.
Stavovi Samarasa i Papademosa prilično se razlikuju. Dok Papademos sebe vidi kao šefa koalicione vlade, dotle Samaras u njemu vidi samo “prelaznog igrača” koji nema punu državničku ingerenciju do novih izbora. Papademosu do sredine februara nije ostalo mnogo vremena. Unutar novoformirne vlade sve su uzvesniji stavovi da ova vlada neće trajti samo 100 dana već i duže od šest meseci.
Nova demokratija ne želi da propusti priliku za osvajanje vlasti i kritiku dosadašnje poliitke PASOK-a ali i EU prema Grčkoj, jačajući “patriotsku” i nacionalnu energiju. Istovremeno, Nova demokratija ne može da suverneo vlada Grčkom bez podrške EU i SAD pa mora biti taktičnija u odnosu na obaveze prelazne vlade i njenog premijera Lukasa Papademosa.
Nemačka opcija za Grčku-povratak drahme?
Nemačka kancelarka Angela Merkel na konvenciji Hrišćansko-demokratske unije
(CDU) u Lajpcigu
Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel, pozvali su novog grčkog premijera, Lukasa Papademosa da sprovede reforme na koje je Grčka pristala u zamenu za sledeću tranšu međunarodne pomoći.
"Isplata naredne tranše pomoći ne može se dogoditi ukoliko ne postoji odlučan korak u ovom pravcu", stav je nemačko-francuske državne politike. EU će, zbog svog opstanka, sve učiniti da pomogne Grčkoj ali i dalje pritiska da se izrvšavaju obaveze. Medjutim, u unutar evrozone i EU, pre svega u Nemačkoj, razradjuju se opcije i ostanka i izlaska Grčke iz evrozone. Opcija izlaska, jedan je od scenarija na kojemu radi nemačka vlada, prema pisanju nedeljnika “Der Spiegel”. List takođe prenosi kako stručnjaci ministarstva finansija rade na prvome scenariju, u skladu s kojim bi se stvari odvijale bez velikih poteškoća: izlazak Grčke iz evrozone, nakon početnih turbulencija, bio bi pozitivan za evrozonu jer bi, "bez svoje najslabije karike, lanac zemalja članica evrozone bio čvršći i snažniji".
Drugim, nepovoljnijim scenarijem, nemački stručnjaci predviđaju da bi Italija i Španija mogle postati sledeće zemlje na kojima bi se prelomila kriza finansijskih tržišta.
Postoji i treća opcija koja bi bila najnepovoljnija, kako prenosi Spiegel. Radilo bi se o potpunome bankrotu Grčke. Nemački plan je stabilizacija evrozone u postojećem obliku ili redukovanje evrozone na manji broj država koje bi imale evro kao nacionalnu monetu.
Nemački model razmatra i vraćanje drahme u Grčkoj. Istorija drahme je veoma duga. Drahma je i najstariji evropski novac koji je bio u upotrebi pod tim imenom, jer se koristio u mnogim državama-gradovima Stare Grčke. Reč potiče od imenice „drasomai", što znači „uhvatiti" ili „puna šaka". Pre nego što ju je zamenio evro, najveća banknota bila je od 10.000 drahmi, koja je vredela negde oko 30 evra. Na njenom aversu nalazio se čuveni lekar Georgios Papanikolau, a na reversu - Asklepije, grčki bog zaštitnik lekara i medicine. Na novčanici od 200 drahmi nalazio se i Riga od Fere, revolucionar, pesnik i nacionalni heroj koji je život skončao na vešalima u Beogradu, u Kuli Nebojša ispod Kalemegdana. Za jedan evro moglo se dobiti 340 drahmi pre nego što je Grčka prešla u evrozonu.
