Ukrajina protestuje protiv novih poljskih pasoša
Na poljski pasošima, koji su u pripremi, predstavljena je kapela poginulim poljskim vojnicima u Lvovu. Iz sličnih razloga protesti iz Litvanije
(foto, kapelica na groblju u Lavovu u Ukrajini, posvećena poljskim vojnicima poginulim 1918 -1919.)
Ukrajinska vlada je danas oštro protestovala protiv novih poljskih pasoša, u pripremi, na kojima se vidi kapela u zapadno-ukrajinskom Lvovu, podignuta poginulim poljskim vojnicima.
Poljski ambasadaor je zbog toga pozvan danas u ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova koje predstavljanje ovog groblja u svom gradu označava neprijateljskim aktom. Iz sličnih razloga, zbog izgleda novih poljskih pasoša već je protestovala i Litvanija.
Kapela stoji na Lucakovskom groblju u Lvovu gde su sahranjeni poljski vojnici, poginuli u ratu sa ukrajinskim jedinicama 1918-1919. godine. Posle raspada Austro-ugarske monarhije izbio je građanski rat u tadašnjioj Rusiji oko Lvova, izmedju poljskih i ukrajinskih jedinica, posle koga su zapadni regioni današnje Ukrajine, među njima i Lvov, pripali Poljskoj. Posle Drugog svetskog rata Lvov je postao oblasni centar sovjetske Ukrajine, a od 1991. je deo nezavisne ukrajinske države.
Ukrajinske vlasti su posle raspada SSSR-a veoma teško pristale na poljski zahtev za obnovu groblja poljskom vojnicima u Lvovu, koje je u sovjetskoj eri bilo sravnjeno sa zemljom. Dugogodišnje, istorijske razmirice između Poljaka i Ukrajinaca unekoliko su primirene posle poljske podrške prozapadnoj "narandžastoj revoluciji" u Ukrajini 2005. pa je tako i bilo dopušteno obnavljanje ovog groblja. Ukrajincima je, međutim, "prst u oko" natpis koji poginule Poljake u borbi protiv Ukrajinaca označava za "oslobodioce" Lvova.
Slično nezadovoljstvo, prema agencijama, vlada i u litvanskom Vilnusu jer bi u novom poljskom pasošu mogla da stoji i slika tzv Kapije svitanja (Ausros vartai), jednog od najznačajnijih litvanskih spomenika. Ova građevina u gotskom stilu s početka 16. veka je značajan crkveni spomenik koji je 1993. posetio papa (poljskog porekla) Jovan Pavle II. Vilnus, danas glavni grad nezavisne Litvanije, je između dva rata bio deo Poljske, a posle II svetskog rata postao je glavni grad sovjetske repblike Litvanije.
