ARAPSKI USTANAK, PETI MESEC: RAĐANJE NOVE UNIJE

Talas protesta koji se proširio na gotovo sve arapske zemlje od januara naovamo, tumači se kao posledica represije totalitarnih režima, loše ekonomske situacije i nezavidnog standarda naroda koji se digao na ustanak. Takozvano „arapsko proleće“ iznedrilo je, međutim, i mogućnost da države (ili bar poneki protest) povedu islamske vođe, da se pozove na uspostavljanje šerijatskog uređenja, da Zapad ponovo otvori sve upamćene i zaboravljene priče o terorizmu, ali i da se potencijalno slomi dominacija sunita u regionu. Tu je svoju šansu video šiitski Teheran, koji godinama deluje preko Hezbolaha u Libanu, na Siriju gleda kao na saveznika, dok uticaj na zemlje Persijskog zaliva bogate naftom, najviše ostvaruje preko većinski šiitskog Bahreina, na čijem čelu je sunitska kraljevska porodica. U Bahreinu, kada su se protesti sa društveno-ekonomskim uzrokom pretvorili u odmeravanje snaga dveju islamskih struja, u martu je intervenisalo Veće zalivskih zemalja (GCC - Gulf Cooperation Council), kako bi „suzbilo uticaj Irana“ i pomoglo bahreinskom kralju sa 1.000 pripadnika bezbednosnih snaga iz Saudijske Arabije i 500 iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE). Takva intervencija snaga druge države dotad je bila ne samo neupamćena, već i nezamisliva.


Logo Veća zalivskih zemalja (GCC)

Odnosi GCC-a i Teherana, kao i značaj Veća koje se veoma založilo za rešavanje situacije u Jemenu i Bahreinu, zaslužuju poseban osvrt, ali ono što je iznenadilo zvaničnike i stručnjake u regionu jeste činjenica da je GCC usred petomesečnih političkih previranja, 10. maja, pozvao Jordan i Maroko da mu se priključe.

Iznenađenje iz Rijada

Veće zalivskih zemalja osnovano je 1981. i čine ga Saudijska Arabija, Kuvajt, Bahrein, Katar, Oman i UAE – šest monarhija koje izlaze na Persijski zaliv. GCC čine države koje važe za najuticajnije među članicama Organizacije izvoznika nafte, političku i ekonomsku moć temelje na svojim bogatim nalazištima a Veće se često poredi sa Evropskom unijom u pogledu strukture i zajedničkih propisa.

Sa jednog od sastanaka GCC-a u Kuvajtu (Reuters)

Jordan i Maroko, sa takođe monarhističkim uređenjima, oberučke su pozdravili i prihvatili poziv iz Rijada. Jordanski kralj Abdulah dva dana kasnije sastao se sa saudijskim ministrom inostranih poslova, princom Saudom Al Faisalom u Amanu, istakavši da će ovaj korak osnažiti „istorijske odnose i zajednički imenilac“ sadašnjih i budućih arapskih država članica. Ambasada Maroka u saudijskoj prestonici saopštila je da „Kraljevina pozdravlja poziv GCC-a“ i raduje se početku konsultacija za pregovore o članstvu.


Marokanski kralj Mohamed (u sredini) sa jordanskim kraljem Abdulahom (levo) i
kraljicom Raniom (desno) - Prijem u palati u Marakešu

List Arab njuz piše da je ranije najavljivao mogućnost da se GCC jednog dana razvije u arapsku političku i ekonomsku uniju „na isti način na koji se šestočlano Evropsko ekonomsko veće razvilo u današnju Uniju sa 27 članica“.

„Ipak, saopštenje posle samita u Rijadu da će Maroku i Jordanu biti dato zeleno svetlo za pregovore o članstvu, potpuno je zateklo javnost. Niko nije mogao da pretpostavi da će to biti na dnevnom redu u ovom trenutku“, piše Arab njuz u jednom od uvodnika.

Geografija nije bitna?

Stručnjaci podsećaju da Jordan i Maroko geografski nemaju nikakve veze sa Zalivom. I dok prva zemlja jedino zajedničko sa šest članica GCC-a ima - 700 kilometara granice sa Saudijskom Arabijom, druga se nalazi „na suprotnom kraju“, odnosno na krajnjem zapadu Afrike. „Pristupanje ovih dveju država moralo bi sledstveno da dovede i do promene naziva Veća“, piše Arab njuz.

Biznismen Nadžib Al Zamil, član Saudijskog šura veća, naveo je brojne sličnosti dveju zemalja, posebno Jordana, sa zalivskim državama, ali podsetio i na njihov faktički položaj, odnosno mogućnost da one pre dobiju „privilegovani status“ nego puno GCC članstvo.

„Jordan je stabilna država i njegovo stanovništvo je najnaprednije po pitanju veština i obrazovanja u poređenju sa drugim arapskim zemljama. Pride, društvena i kulturna tradicija zemlje je maltene identična kao u zalivskim državama. Jordan i severni delovi Saudijske Arabije imaju zajedničke projekte, te bi bilo bolje da se napravi neka nova formula saradnje koja bi ovo uzela u obzir i Jordanu dala izvesni prioritet“, istakao je Al Zamil i dodao da bi učlanjenje Jordana „predstavljalo pogrešnu poruku za druge arapske zemlje“.

GCC je blok država koje se nalaze na zapadnim obalama Zaliva, podsetio je saudijski biznismen, a pošto Jordan nema takav položaj, njegovo pristupanje Veću bila bi „strateška greška“ i sam koncept GCC-a doživeo bi kolaps. U ovom kontekstu, Al Zamil nije smatrao da treba uopšte da komentariše evenutalno puno članstvo afričkog Maroka.


Radnici na naftnim postrojenjima u Saudijskoj Arabiji (AP)

Širenje „arapske vizije“

No, sam poziv GCC-a ipak predstavlja svojevrstan prestiž u regionu. Naročito ako se uzme u obzir da je Jemen na primer, koji bi pre zadovoljio „geografski kriterijum“, podneo zahtev za kandidaturu još 1999. godine. Zvanično, zahtev je i dalje - u fazi razmatranja.

GCC ima zajedničke privilegije i odgovornosti – ekonomske, društvene i političke, koje bi važile i u novim državama članicama. Praktične pogodnosti za običan narod jesu putovanje bez viza u druge članice, mogućnost kupovine nekretnina, investiranje, otvaranje firmi, zapošljavanje i slobodan protok novca i radne snage. Članstvo Maroka i Jordana značilo bi da šest miliona Jordanaca i 32 miliona Marokanca mogu da rade u zemljama GCC-a. „Nameće se pitanje šta bi to učinilo sadašnjim zemljama Zaliva“, pita Arab njuz.

„Treba imati na umu da GCC nije introvertna organizacija koja se prosto brine za sopstvenu bezbednost i razvoj. Ona ima arapsku viziju. To smo mogli da vidimo u nedavnim događanjima u Libiji jer je upravo GCC osudio Gadafijevo nasilje nad tamošnjim narodom i pozvao na zabranu letenja, što je onda dovelo do odluke Arapske lige i intervencije UN. Veće sebe vidi kao pokretača arapskih poteza i kohezije i nastaviće da se proširuje. Jednog dana, biće neizbežno i da Jemen i Irak postanu članice. Danas je fokus na Jordanu i Maroku a drugi će poći njihovim stopama“, piše Arab njuz, navodeći i da mnogi ljubitelji fudbala željno očekuju dozvolu da Jordan i Maroko zaigraju u uglednom zalivskom kupu.


Rukovanje prošle nedelje u Vašingtonu - Jordanski kralj Abdulah i američki predsednik Barak Obama (Reuters)

Strateško tržište

Iako se Jordan graniči sa jednom članicom GCC-a, kao i sa Sirijom, Irakom i Palestinom, „uvek je bio usamljen“, ocenio je ekonomista Džavad Anani iz Amana. Kao član Veća, zemlja će postati deo „velikog ekonomskog bloka“, te više neće trpeti samo negativne posledice zbog događanja u regionu.

Stručnjaci ocenjuju da je buduće članstvo u GCC-u „jedan od najznačajnijih koraka u poslednjih 10 godina“. Ekonomista Mefleh Akel je istakao da se „osećaj optimizma“ mogao videti već prvog dana posle vesti iz Rijada, i to na berzi u Amanu: protok je bio 25,7 miliona jordanskih dinara u odnosu na 11,9 miliona dan ranije.

Slične su reakcije i iz Centralne banke, Ministarstva finansija i MMF-a koji se slažu da je poziv zvaničnom Amanu za kandidaturu vrlo značajan u svetlu situacije u regionu. Jordan može da doprinese širenju uticaja zalivskih zemalja, „naročito sada kada Iran pokušava da se nametne“, kaže Zajan Zavana, bivši savetnik u CB-u, nazvavši poziv iz Rijada „strateškim potezom koji može da doprinese interesima svih arapskih zemalja“. Zalivske zemlje računaju i na otvaranje puta ka međunarodnom tržištu koje će zbog položaja Jordana povezati Zaliv, Evropu i Afriku. Jordan se, s druge strane, nada nižim cenama nafte (koju ova država nema), što bi uticalo na razvoj industrije, lokalne privrede i turizma.

Severni štit protiv terorizma

Jordanski političari ističu da je Kraljevina decenijama bila severni štit zalivskim zemljama, koji je sprečavao ulazak krijumčara narkotika i terorista na njihove teritorije, te i posredno doprineo stabilnosti ovih država. Regiji preti opasnost sa južne strane, odnosno iz Jemena zbog nestabilne političke situacije.

„Jordan je jedna od najstabilnijih i bezbednijih zemalja na Bliskom istoku i ima dobro obučenu vojsku. Ako se priključi GCC-u, učestovaće u održavanju ravnoteže i osnažiti stabilnost zalivskih zemalja koje se suočavaju sa ozbiljnim bezbednosnim izazovima“, ocenio je senator jordanske Vlade Fadil Ali Fheid. On kaže da želja zvaničnog Amana da se uključi u GCC nije nova, ali da nikada ranije nije ozbiljno razmatrana.

Naslovi u arapskoj štampi više su nego pozitivni po pitanju poziva GCC-a. Dnevnik Al Rai je u uvodniku podsetio na „ukorenjene veze“ Jordana i zalivskih zemalja i objavio da „samit GCC ne bi ni bio moguć bez jordanskih diplomatskih poteza“. List je nabrojao i primere jordanskog učešća u razvoju zalivskih zemalja u poslednjih 50 godina. Drugi, kakav je dnevnik Al Ghad, ističu da je prerano zbrajati pozitivne tačke uticaja GCC-a, s obzirom na to da pregovori tek treba da počnu i mogu trajati godinama. List Džordan tajms objavljuje da radnici iz Jordana decenijama borave u zalivskim zemljama i da ih je trenutno više od 350.000. Samo u UAE danas radi više od 200.000 Jordanaca, a otvoreno je i 230 jordanskih firmi.


Vicepremijer Omana Fahd Bin Mahmud Al-Said, emir Kuvajta
Šeiki Sabah al-Ahmad al-Džaber al-Sabah i saudijski kralj Abdulah

Više zajedničkog nego narodi Evrope

Kolumnista Hasan Abu Nimah za Džordan tajms podseća na dosadašnje veze Jordana sa zalivskim zemljama. Za vreme vladavine kralja Huseina, Abdulahovog oca, odnosi posebno sa Saudijskom Arabijom, bili su specifični i vrlo bliski. Kako je u regionu „naserizam“ uzeo maha u drugoj polovini 20. veka, „a takozvane tradicionalne države poput Jordana i Saudijske Arabije došle na udar ’revolucionarnog’ pritiska iz arapskih zemalja u kojima su vojni avanturisti svrgavali režime“, dve zemlje su rame uz rame trpele izazove. Takođe, kada je ranih šezdesetih irački pučki lider Abdul Karim Kasim pretio da će prisvojiti Kuvajt, tvrdeći da je ova država zapravo deo teritorije Iraka, Jordan je uzeo učešće u snagama Arapske lige koje su poslate u odbranu zalivske države. Dalje, naoružani Saudijci su bili stacionirani u Jordanu 1967. kada se Izrael suprotstavio Egiptu, Siriji i Jordanu.

„I sve dok ovaj model ključne i požrtvovane saradnje nije na kratko poljuljan 1991, kada je jordanski stav u pogledu agresije na Irak bio u najmanju ruku kolebljiv, Jordan je dobijao zavidnu finansijsku pomoć od pojedinih zalivskih zemalja“, podseća Abu Nimah.

Intervencija snaga GCC u bahreinskoj prestonici Manami (Reuters)

Ovaj stručnjak navodi da veliki projekat koji čeka zvanični Aman ne treba svoditi na mehaničku razmenu kratkoročnih prekopotrebnih ustupaka, već ga posmatrati kao „potencijalno veliki korak napred ka dugo gajenoj težnji Arapa za potpunom unifikacijom“. Ona bi aktivirala kulturnu i humanu interakciju među ljudima „koji po prirodi pripadaju istoj matičnoj naciji“.

„Ako su arapske zemlje postale svesne značaja zajedništva, trebalo bi da iskoristimo ovu istorijsku priliku. Trebalo bi da se ugledamo na evropski primer kao dobar model za postepeno udruživanje. Evropi je trebalo pola veka da dostigne napredniji nivo Unije kakvoj smo svedoci danas a proces je i dalje daleko od završenog. Mi u arapskom svetu imamo mnogo više zajedničkog nego narodi Evrope“, ističe Hasan Abu Nimah.