ANARHIZAM I TERORIZAM PRETE EU?

Ekonomska kriza grčke države otvorila je prostor za kritičare i protivnike kapitalizma - sve do formiranja antrikapitalističkih pokreta ili anarhističkih organizacija. Anarhističke organizacije po pravilu se levičarske ali ima i onih sa desnim, nacionalnim konotacijama, koje insistiraju na etničkoj “čistoći” jedne države i načinu sticanja bogatstva dela kapitalističke oligarhije.

Ono što je interesantno za Grčku je da od 11,2 miliona stanovinika oko pet miliona živi u Atini i oko milion u Solunu. Dakle, više od polovine grčke populacije skoncetrisano je u ova dva grada. Upravo su Atina i Solun središte socijalnih nemira, štrajkova ali i raznih anarhističkih i terorističkih organizacija.

Veliko je naseljavanje Atine i Soluna. U njih dolazi ruralni deo grčkog društva ali i veliki broj imigranata kojih u Grčkoj ima više od milion. Imigranti su mahom iz islamskih država i država u okruženju, pre svega su iz Albanije i sa Kosova. Ovaj proces partikularne koncentracije stanovništva usmeravala je država. Javni sektor je dominantan u Grčkoj, a to je bio okidač za duboku krizu i na ekonomskom i na socijalnom planu.

Grčko društvo se zasniva na jakom uticaju državne admnistracije i poslovima u državnom sektoru uz veliku moć admnistracije. Država kontroliše dobar deo industrije i finansija. Sa takvim okruženjem, dve vodeće partije PASOK i Nova demokratija se naizmnično smenjuju na vlasti ali im je pristup veoma sličan, posebno po pitanju jačanja državnog aparata, javnih službi i velikog opterećenja Atine i Soluna. Njihov cilj je da u ova dva grada realizuju globalnu moć i definišu svoje partijske i oligarhijske interese.

Vladajući slojevi koristiili su državu da bi ojačali i obogatili se, dok su dogovori s moćnim sindikatima, GSEE i ADEDY, Opštom konfederacijom radnika i Unijom civilnih zaposlenika, omogućavali socijalni mir - na račun nesindikalnog, siromašnog i marginalnog društvenog sloja. Ovaj sloj se, većinom, sastojao od imigranata koji su preživljavali od trgovine, građevine i turizma.

U Grčkoj postoje anarhisti svih boja - reformisti, reakcionari i revolucionari. Globalna kriza otvorila je pitanje položaja sinidikata koji su često “udarna pesnica” raznih levičarskih ali i anarhističkih organizacija i partija. Nije neobjašnjiv ni značajan uspeh grčkih levičara - komunista na prethodnim parlamentarnim i lokalnim izborima. Ekstremne akcije anarhista i terorista u Italiji bile su slične kao i u Grčkoj, sa sumnjivim eksplozivnim “paketima”.

Tanasis Kokalakis, portparol grčke policije, izjavio je da nema dokaza o umešanosti grčkih ekstremista ali je rekao da aluzija na ubijenog grčkog aktivistu pokazuje da između te dve organizacije postoji “izvesna solidarnost”. Evidentno je da međusobna podrška anarhističkih organizacija na jugu Evrope postoji i da će se ona širiti i na druge države EU, pre svega na Francusku i Nemačku. Izvesno je da u Evropi, na talasu globalne krize, jačaju antiglobalistički i antikapitalistički pokreti sa potenciranjem na socijalnu pravdu i nacionalnu državu. Sve akcije anarhističkih organizacija u Grčkoj, pa i Italiji, vidno ugrožavaju ne samo političku već i ekonomsku stabinlost tih država i EU.

Primer Grčke, koja je pred Olimpijske igre 2004 godine imala, po izveštaju Interpola, najnižu stopu kriminala. Tokom 2002. godine na 100.000 stanovnika zabeleženo je samo 4.145 prekršaja. Grčka je, međutim, danas visoko rangirana u pogledu pranja novca, trgovine ljudima i falsifikovanja. To nije iznenađujuće, s obzirom da Grčka predstavlja međunarodnu tranzitnu tačku za kriminalce između Evrope, Afrike i Azije. Što se tiče Grčke, njen glavni problem je kako da zaustavi oružane pljačke i trgovinu oružjem. Takođe, poseban problem je i postojanje ilegalne imigracione mreže, koja „zarađuje” milione evra mesečno, i to samo eksploatacijom imigranata pristiglih iz Azije i Afrike. Danas su stvari radikalno promenile. Grčka je u zoni “visokog rizika” ali se na osnovu ovogodišnje turističke sezone pokazalo da nije bilo ozbiljnih napada na turiste i ugrožavanja njihove imovine i života.