Evropa jezgra i orbite

Petar Popović

Na samitu lidera u Versaju, Nemačka, Francuska, Italija i Španija usaglasile koncept EU s kojim Angela Merkel putuje u Vašington, Donaldu Trampu. Periferija Unije reći će šta ima o predstojećem jubileju zajednice, 25. marta u Rimu
(foto, Versailles, Paris, 06.03.2017 - konferencija za novinare lidera Francuske, Nemačke, Italije i Španije posle sastanka u Parizu: Mariano Rajoy, Francois Hollande, Angela Merkel, Paolo Gentiloni)

Šezdeset godina nakon izgradnje, Rimskim ugovorima 1957, motor Evropske unije na putu je da, o jubileju čiji spektakl neposredno predstoji, bude opskrbljen i s više brzina – javljeno je iz ad hok političke radionice francuskog Versaja, gde su se u ponedeljak sastali “glavni mehaničari” evro-konstrukcije, lideri Nemačke, Francuske, Italije i Španije, Angela Merkel, Fransoa Oland, Paolo Đentiloni i Mariano Rahoj.

Njihove četiri zemlje važe za četiri vodeće evropske ekonomije.

versaj-razgovor-1

Versailles, Paris, 06.03.2017 - sastanak lidera Španije, Italije, Nemačke i Francuske: Mariano Rajoy (levo), Paolo Gentiloni, Angela Merkel, Francois Hollande

Evropa između Trampa i Putina

Preokupacija okupljenih vođa su opstanak, razvoj i eventualno uloga EU u svetu poljuljane bezbednosne konfiguracije “između Trampa i Putina”, kako je sklon da povod i razloge hitne reorganizacije Evrope vidi izvršni funkcioner Brisela Poljak Donald Tusk. Tusk je uznemiren perifernošću Evropske unije na političkoj mapi koju je pri ulasku u Belu kuću razvio predsednik SAD Donald Tramp.

“Ne možemo se predati onima koji žele da oslabe ili osakate transatlantsku vezu bez koje ne mogu da prežive globalni poredak i mir“, napisao je Tusk Evropljanima koji su se povodom hitnih konsultacija o novim okolnostima prošlog meseca okupili na Malti. “Mi bi morali da svoje američke prijatelje podsetimo na njihov sopstveni moto: Ujedinjeni, opstajemo, podeljeni, mi padamo”, dopisao je, ne bez patetike Donald Tusk.

Posle izbora u SAD, s pobednikom drugačijim u odnosu na očekivanog, poigravanje igle na kompasu Evropske unije ne uspeva da se smiri. Stari kontinent obreo se u drugom planu američkog interesovanja.

Amerikanci prisutni Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, potpredsednik SAD Pens, Državni sekretar za odbranu Matis i državni sekretar za spoljne poslove Tilerson, uložili su trud da bi saveznike u NATO uverili da se u odnosima dva krila, evropskog i američkog, “u principu” ne menja ništa.

Ili različito brzo ili blokada

Skup na Malti, prethodio je sastanku “komiteta vodećih” u Versaju. Četvoro velikih zastupaju da će sve to, naoko komplikovano, postati lakše izvodljivo ukoliko se Brisel (EU) opskrbi “brzinama” i omogući da brojna posada “minus odbegla Britanija”, ne izmeni kurs, ali stekne mogućnost izbora između brze i sporije trake napred.

“Višebrzinska Evropa je neophodna, u protivnom smo blokirani”, izjavila je govoreći posle sastanka u Francuskoj lider Nemačke Anglea Merkel. “Moramo biti hrabri i prihvatiti da neke zemlje mogu napred malo brže nego druge”, rekla je Merkel.

“Jedinstvo nije uniformnost”, dopunio je stojeći uz Nemicu Fransoa Oland.

Oland se založio za “nove forme saradnje”. Predsednik Francuske je pomenuo prioritete u novostvorenoj situaciji Evrope. Kao prioritet, pomenuo je “evropske odbrambene snage koje će sarađivati s NATO”, preneo je iz Francuske nemački Dojče vele. “Takođe, pojedine EU države mogu brže i dalje napred u produbljivanju evrozone i usaglašavanju svoje fiskalne i socijalne politike”, preneo je nemački DW.   

versaj-sastanak-2-s

Versailles,Paris, 06.03.2017 - sastanak lidera Francuske, Nemačke, Italije i Španije

Prva i druga liga

London – na početku samo podozrivi posmatrač unionizma Evropljana  (više nego jednu deceniju), ali onda i član zajednice i činilac pri odlukama - neočekivano je rešio da taj politički esnaf na kontinentu, prema kome je Engleska tradicionalno podozriva, napusti i okrene mu leđa. Vratio je ljubomorno čuvanu Englesku nazad preko Kanala, na njena ostrva, gde pomorski osećaj i istorijsko iskustvo slute novi svetski vetar. I, kao i uvek, požurio je i izjavio lojalnost “rođacima” u SAD. 

U ponedeljak, Versaj Francuske i Nemačke, gradio se ravnodušnim u odnosu na tu činjenicu. Evropa ima svoj put, ponovili su lideri. Evropska unija ne menja ni smer ni ciljeve ujedinjenja. Međutim, svesna složenih, novih okolnosti i čitavog haosa antagonizama u bloku preostalog članstva (naročito na istoku kontinenta), njena Versaj grupa traga za balansom tako što nudi da se proces produži fakultativnošću “doze unionizma”.

Više unionizma podrazumevaće “najveću brzinu” – po svoj prilici, tešnje veze prstena država oko Nemačke, spremnih da polože suverenost u ime više centralnog odlučivanja o finansijama, ekonomiji i odbrani.

Iduće nedelje, kancelar Nemačke gospođa Angela Merkel odlazi s tim papirom u tašni u Vašington, pozvana na susret s Donaldom Trampom. Misija će pokazati da li je možda to Evropa po američkim merama.

Za dve nedelje, u Rimu je jubilarni skup zajednice. Trebalo bi da bude nadahnuto i da blješti verom u Evropu i optimizmom oko njene budućnosti to što će se tamo objaviti.

Jezgro i orbita

Nedelju pre skupa u Versaju, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker saopštio je “brzinske opcije” EU kao lepezu krajnje demokratskog izbora zemalja članica zajednice. Govorio je o “pet mogućnih pravaca” Evropske unije – jednom, koji bi EU sveo samo na jedinstveno tržište, drugom koji bi izrazio stanje koje jeste, trećem s reduciranim uticajem Brisela, četvrtom u pravcu federalizma i petom, s “višebrzinskom” opcijom za koju su “najveći igrači bloka”. 

Ova poslednja ima i dodatke. Među njenim pristalicama govori se o EU kao globalnom faktoru. Računa se da Evropa ima sopstvenu “odbrambenu uniju” sklopljenu od “armija zemalja-članica” i osposobljenu da “autonomno dejstvuje u operacijama u inostranstvu, a takođe i Evropsku obaveštajnu službu.

Evropa samo na taj način može odgovoriti spoljnim bezbednosnim izazovima, brane tu ideju pristalice.

Štaviše, Junker je govorio o Evropi “jezgra” i Evropi “orbite”, spekulišući idejom o “orbiti” Britanije i Turske koje ne moraju odbiti saradnju s “jezgrom” u okolnostima ad hok ustanovljenih zajedničkih interesa.

junker-evr-parl-pet-scenarija-

Predsednik Evropske komisije govori u Evropskom parlamentu 1. marta 2017. o pet mogućih scenarija za budućnost Evropske unije 

Aparthejd za periferiju

Zvučno sročene poruke, sve same nebeske zamisli. Međutim, utisak je posmatrača sa strane, entuzijazma nedostaje unutar “plebsa”. Njegov rang u članstvu ne podrazumeva jak glas i visok uticaj kakav ima elita vodećih zemalja i njoj služeća politička birokratija Unije.

Član Evropskog parlamenta iz Bugarske Petar Kurumbašev (odmah su mu pronašli za zlo što je socijalista), uporedio je teoriju Evrope “s brzinama” sa propagiranjem aparthejda, objavio je Juroaktiv. Govoreći televiziji, Kurumbašev je čak pomenuo scenario po kome ne bi bio lično iznenađen da se “za predstavnike iz istočne Evrope, sutra otvore i posebni toaleti”, citirao je Juroaktiv.

Potrebne su čvrste odluke, ali odluke vodećih ne mogu se nametati drugim članicama, čija politička elita u svojim zemljama ima sasvim drugačije raspoloženu javnost, zastupa Bugarin, parlamentarac.

Stanovišta o kojima u porukama iz Versaja nema mesta su ona Grupe Višegrad - Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske – koja 25. marta dolazi u Rim, rešena da iznese svoje i kaže “ne” Evropi “s brzinama”. Šta god da to znači, zemlje ove grupe su za evropsku “kohezionu politiku” i, od prve do poslednje, upravile su pogled u Trampa i Ameriku. Veruju u razvoj i istrajnost posebnih veza SAD i istočne Evrope. Istočna Evropa je vojni rov NATO protiv Rusije.  

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...