Kulturna revolucija - osuda iz medija, političari ćute
"Naša partija već dugo zastupa zvanični stav kojim se, na osnovu korektne analize, hrabro priznaju greške u njenom rukovodstvu", objavljuje kineski partijski list Žen min žibao
(ilustracija - Velika proleterska kulturna revolucija, ili samo kulturna revolucija, bio je najveći pokret ovakve vrste ikad pokrenut - projekat Mao Ce Tunga, koji se odvijao u NR Kini od 1966. do 1976, uz masovnu proizvodnju propagande i gradnju kulta ličnosti oko Maoa)
Kineski zvanični mediji danas ponovo potvrđuju stav koji već tri i po decenije preovlađuje u KP Kine prema tzv kulturnoj revoluciji - da je to bila "katastrofalna greška". Prekjuče, međutim, na samu pedesetogodišnjicu pokretanja ove revolucije nije bilo nikakvih oglašavanja ovim povodom iz partije i vlade... To, naravno, ne znači da oglašavanja iz partijsko-državnih organa neće biti ali se ne može zanemariti da su dosad ona uvek išla pre reagovanja u medijima.
Partijski dnevnik Žen min žibao je prošle noći, kako javljaju agencije, objavio članak u kome se jasno podržava i ističe značaj odluke KP Kine iz 1981. Partija je tada osudila „krvavu kulturnu revoluciju u Kini“ iz 1966. koju je pokrenuo tadašnji kineski lider Mao Ce Tung u cilju postizanja savršenog jedinstva i jednakosti unutar radničke klase i naroda (pominje se da je tokom kulturne revolucije, koju je Mao Ce Tung pokrenuo pre 50 godina, usmrćeno 1,5 do 1,8 miliona ljudi a oko 36 miliona bilo u zatvorima).
"Naša partija već dugo zastupa zvanični stav kojim se, na osnovu korektne analize, hrabro priznaju greške u njenom rukovodstvu", piše u ovom listu.
KP Kine je dugo izbegavala, pa i gušila diskusiju o kulturnoj revoluciji iz bojazni da bi to moglo dovesti u pitanje legitimitet njene vladavine.
"Rezolucija KP Kine iz 1981, o kulturnoj revoluciji kao katastrofi, izdržala je probu vremena i ostaje neporeciva istina", ističe se u ovom članku.
U kineskim liberalnim krugovima i političkoj opoziciji se kritikuje što sadašnji kineski predsednik Si-Đinping dosta često pominje Mao Ce Tunga mada ne uvek sa ukazivanjem na njegove teške greške.
