Političke igre Grčke i EU

Stav Ciprasove vlade je da Evropi-Eu nije više potrebna strategija štednje već aktivnog investiranja i podsticanja ekonomskog razvoja. Ciprasov ministar finansija Janis Varufakis oko dosadašnjih mera štednje u Grčkoj i EU kaže:

„Osporavamo taj program ne samo zato što nije dobar za Grčku nego zato što je veoma loš i za celu Evropu. Imamo Italiju čiji je dug neodrživ, Francusku kojoj deflacija duva za vratom, a čak je i Nemačka ušla u deflaciju.“

London, 02.02.2015 - susret britanskog ministra finansija Džordža Obzorna i grčkog ministra finansija Janisa Varofakisa

Američka podrška?

Na talasu promena u Grčkoj i mogućih socijalnih pobuna u Evropi oko poliitke štednje, novu politiku za Evropu iznosi i američki predsednik Barak Obama koji za Si-En-En kaže:

„Grčka neće postići ekonomski oporavak sve dok vlasti u vreme krize budu pod pritiskom da sprovode restriktivne mere štednje. Ne možete nastaviti da pritiskate zemlje koje su usred krize. U jednom trenutku, mora postojati strategija rasta kako bi one isplatile dugove i ukinule gubitke.“ On dodaje da je Grčkoj ekonomiji „očajnički potrebna reforma“, ali je upozorio da je teško sprovesti drastične promene u ekonomiji koja se bori za opstanak. Ovde se može videti bliskost stava vlade Aleksisa Ciprasa oko nove politike i reči predsednika SAD Baraka Obame.

Za stanje grčkih dugova, pored dosadašnih vlada u Atini, oligarha i stranih banaka, krive su i agencije za bonitete. Tako su američke vlasti pokrenule istragu protiv bonitetne agencije Mudis zbog dodele lažnih rejtinga pojedinim hipotekarnim obveznicama uoči finansijske krize 2008. godine, piše juče list Volstrit džornal. Uskoro će se videti kako su agencije za bonitete banaka delovale prema Grčkoj. 

Postavlja se strateško pitanje: Da li Cipras deluje uz izvesnu podršku od strane administracije Baraka Obame prema EU i pitanju odnosa prema „trojci“?

Brussels, 02.02.2015 - posle konferencije za novinare glavnih pregovarača EU i SAD za ukidanje carinskih barijera između članica Evropske unije i SAD uoči osme runde pregovora oko zaključivanja TTIP (Transatlantic Trade and Investment Partnership) sporazuma: Dan Mullaney (SAD - levo), Ignacio Garcia Bercero (EU)

Udar na Angelu Merkel

Ciprasova vlada je za novi aranžman sa EU i prekidanje ekonomske i državne diplomatije sa “trojkom” - EU, ECB i MMF - oko dugova i mera štednje. Ciprasova politčka igra je sada udar na “trojku” ali i na nemačku adminstraciju koja je “davila i pomagala” Grčku, istovremeno uz velike profite i ostvarenje svojih interesa. Cipras je krenuo u kritiku politike Angele Merkel u Evropi.

Martin Šulc, predsednik EP je posle susreta sa premijerom  Ciprasom za list Velt am zontag izjavio :

„Ciprasu je dat savet da prekine sa napadima na Angelu Merkel. Smatram neodgovornim ako grčka vlada više ne želi da sarađuje s kreditorima na sadašnjoj osnovi.“

Cipras je u susretu sa Martinom Šulcem, „u šali”, optužio kanlelarku Angelu Merkel da je odgovorna za posrtanje Grčke  i uvlačenje u dužničko ropstvo uz jak korporativni uticaj nemačkih kompanija koje su „dubinski osiromašile” Grčku i zaštitile  moćni deo grčke ekonomske ali i politčke oligarhije. Cipras je “u šali” zapretio da bi Grčka mogla Angelu Merkel da goni preko međunarodnog krivičnog suda zbog nemačke „organizovane pljačke” Grčke. Tom prilikom, u razgvoru Ciprasa i Šulca, premijer Cipras je rekao, sa potrebnim dokazima, da je Nemačka umešana u niz skandala u Grčkoj, poznatih javnosti, poput Simensa, vozova, podmornica, građevinskih kompanija, utaje poreza. „Popis Lagard“ (po imenu sadašnje šefice MMF Kristin Lagard) uvek je sakrivan od pređašnjih grčkih vlada uz saglasnost Nemačke. Šta to Nemačka i vlada Angele Merkle sakrivaju po pitanju nemačke korupcije u Grčkoj?

Parliament building/Budapest, 02.02.2015 - kancelarka Nemačke Angela Merkel na konferenciji za novinare u Budimpešti 

Ciprasova “vruće-hladna” diplomatija      

Cipras kao političar bez iskustva u vlasti, ali sa iskustovm u političkm delovanju van parlamenta, igra na više koloseka. Jedan je njegova igra sa EU i Nemačkom, drugi sa SAD i treći sa Rusijom i Kinom. Cipras kaže:

„Nećemo ulaziti u destruktivne sukobe ali nećemo nastaviti ni politiku potčinjavanja“.

Izvesna  “vruće-hladna” diplomatija Ciprasa prema Merkelovoj uticala je da grčki premijer za neko vreme otkaže susret sa nemačkom kancelarkom. To je istakao grčki ministar bez portfelja Nikos Papas, uz napomenu da će Cipras najpre da se sastane sa premijerom Italije Mateom Rencijem, predsednikom Francuske Fransoom Olandom i članovima grčkog parlamenta.

Cipras je „bacio rukavicu” Briselu i Berlinu. 

Peking, 02.02.2015 - susret kineskog predsednika Hsi Đinpinga sa šefom diplomatija Rusije Sergejom Lavrovim u Pekingu

Tvrd stav Nemačke?

Nemačka kancelarka Angela Merkel odbacila je juče izglede za otpis duga Atini.

„Bilo je već dovoljno oproštaja duga privatnih kreditora, banke su već smanjile milijarde od grčkog duga“, rekla je Merkel u intervjuu listu Hamburger abendblat.

Da je već stvoren tvrd stav Nemačke prema Grčkoj pokazuje  nemački ministar ekonomije Zigmar Gabrijel koji kaže:

”Naš cilj mora biti da zadržimo Grčku u evrozoni, ali mora postojati i fer pristup prema našoj populaciji. Grčka ne može jednostavno izabrati šta želi a šta ne, i očekivati od suseda da priskoče u pomoć.“ 

Aleksander Šuman, glavni ekonomista Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) napominje da se „nemačka privreda ne boji galamdžije Ciprasa“ i dodaje:

„Značaj Grčke kao mesta za investicije i proizvodnju, kao ciljnog područja za izvoz iz Nemačke ili kao izvora uvoza za Nemačku, nije baš veliki. Tokom 2012. godine manje od 0,3 procenta direktnih nemačkih investicija u inostranstvu realizovano je u Grčkoj. Za najveću nemačku pojedinačnu investiciju u Grčkoj zaslužan je nemački Telekom. Taj koncern, čije je sedište u Bonu, je 2008. godine za 4,2 milijarde evra kupio 40 odsto vlasništva grčke telekomunikacione kompanije OTE – i to, kako se kasnije pokazalo, u pogrešnom trenutku: Telekom je, naime, na tom poslu već izgubio 2,6 milijardi evra.“