Cipras i cena vlasti u Grčkoj

Lider Sirize Aleksis Cipras želi vlast po svaku cenu. Do prevremenih izbora nisu dovele samo slabost sadašnje vlade i  pritisci iz EU i MMF, siromašenje grčkih građana ili neuspeh izbora predsednika Grčke, već i širenje političkog straha i spinovanje društvene krize od strane Ciprasa. On je prvo zaplašio EU izlaskom iz evrozone a onda podsticao socijalni egalitarizam i pseudopatriotizam uz radikalnije levičarske političke poruke.

Sve ovo doprinelo je da Cipras i Siriza steknu podršku kod osiromašenih građana Grčke. Cilj je Ciprasa i Sirize da iskoriste slabosti vlasti i da preko njih dođu na vlast.

Cipras nije protiv evrozone ali jeste protiv štednje

Izvesno je da je Cipras redizajnirani umereni levi evroskeptik ali, u suštini, njegova politika je bliska političkim uticajima iz SAD i načinu kako da se privuku strane kompanije u Grčku po dolasku na vlast.

Cipras nije protiv evrozone i EU jer dobro zna da su izlazak Grčke iz EU i evrozone i povratak na drahmu - gotovo nemogući jer to ne bi dozvolila Unija zbog svoje stabilnosti a štetilo bi i južnom krilu NATO i politici SAD koja balansira na krizi u EU i evrozoni.

Po mnogo čemu, hipotetički gledano, Cipras igra između evropopulizma i neoglobalističko - proameričke politike koliko god kritikovao globalizam SAD i MMF. Zato Cipras, kad je dobio raspisivanje vanrednih izbora što je i tražio, u kritici EU i evrozone kaže:

„Grčka će ostati u evrozoni dok će se, istovremeno, boriti protiv mera štednje”.

Proamerički igrač?

Cipras je naglasio da je ideja izlaska Grčke iz evrozone samo „alarmiranje“ koje datira iz 2012. godine kada je kriza bila na vrhuncu zbog čega je Atina dobila međunarodnu pomoć vrednu 240 milijardi evra. 

„Klima je sada potpuno drugačija“, kaže.

Cipras je vešto iskoristio krizu, stajao je iza niza generalnih štrajkova preko svojih mreža uticaja i tako dobio podršku koja  vodi Grčku na vanredne izbore 25. januara. On je blizu vlasti ali ne i potpuno siguran da će je dobiti jer Siriza sama neće moći da formira vladu niti da ima svog predsednika države.

Dosadašnji premijer Samaras, koji uživa poverenje kod “trojke”, iz svojih političkih razloga je upozorio da bi bilo katastrofalno ukoliko bi Siriza pobedila na izborima i okončala mere štednje uslovljene od EU i Međunarodnog monetarnog fonda. Jasno je i Samarasu da Cipras neće imati snage da traži istupanje Grčke iz evrozone jer bi to zemlju vratilo 40 godina unazad a možda i u građanske sukobe širih razmera...

Cipras je dobio poverenje birača na strahu naroda od opšte bede i podsticanju patritizma. Cipras dobro zna i stav EU da Grčka treba da ostane u  evrozoni.

”Članstvo Grčke u evrozoni je neopozivo”, izjavila je portparolka Evropske komisije Anika Brajthart i da je taj status institucinalno definisan u dokumetima EU i u članu 140, paragrafu tri Lisabonskog sporazuma.

Najava mogućnosti da bi Grčka, dolaskom Ciprasa na vlast, izašla iz evrozone, uticala je da evro je sklizne na najniži nivo prema dolaru za poslednjih devet godina, usled spekulacija da je Evropska centralna banka (ECB) sve bliža programu velikog otkupa državnih obveznica, ali i zbog izborne kampanje u Grčkoj, koja bi se mogla završiti pobedom stranke koja se protivi stezanju kaiša. Na ovaj način Cipras politički radi za jačanje dolara u odnosu na evro pa bi, politički gledano, moglo da se kaže da radi za interes SAD (dolara) u Grčkoj i evrozoni.

Program Sirize kao “Potemkinova sela”

Cipras se zalaže za povećanje plata i penzija, zaustavljanje otpuštanja i obustavu privatizacije državne imovine. Po dolasku na vlast, ako to bude uspeo na izborima 25 januara, izvesno je da će biti znatno drugačije nego što je obećavao. I sam stav oko ostanka Grčke u evrozoni govori da je Cipras spreman na mnoge kompromise i ustupke sa EU i MMF. Iz Pariza i Berlina stižu poruke Grcima da moraju da ispune obaveze prema EU i to će biti tako bio Cipras na vlasti ili ne. Vicekancelar i nemački ministar privrede Zigmar Gabrijel je za „Hanoveriše alemajne cajtung” rekao da je cilj nemačke vlade, EU pa i vlade u Atini da Grčka ostane u evrozoni i da ne postoje planovi za drugačiji scenario. On je dodao da Berlin očekuje da se Atina drži reformskog programa, napominjući međutim, da je evrozona postala stabilnija tako da se „ne može ucenjivati”.

Činjenica je da se Nemačka do sada intenzivno zalagala za ostanak Grčke u evrozoni, pre svega zbog straha od domino efekta i eventualnog kraha evrozone. Cipras nema tu snagu i moć da promeni politiku EU u Grčkoj niti da vodi Grčku nekim drugim putem. Cipras zna da postoji evropski mehanizam za stabilnost koji obezbeđuje način za spasavanje zemalja, a bankarska unija daje bezbednost kreditnim institucijama.

Prema anketama koje je objavio desničarski orijentisan list Elefteros tipos, Siriza ima podršku 30,4 odsto birača, sledi Nova demokratija sa 27,3 odsto, dok bi za novu stranku bivšeg premijera Jorgosa Papandreua glasalo oko šest procenta ispitanika. Ova istraživanja govore da Siriza sama ne može da vlada i da će morati da pravi ustupke i sa Pasokom i Novom demokratijom ali i Zlatnom zorom ako želi vlast. A moguće je i da nastupi kriza oko sastavljanja vlade pa da dođe i do novih  izbora.