Borisov i GERB na mukama

Desničarska GERB je osvojila oko 34 odsto glasova, rivalska Socijalistička partija oko 16 odsto glasova a manjinski turski Pokret za prava i slobodu 14,1 posto glasova. Ova situacija ukazuje da dve kljčne partije same ne mogu da formirju vladu i da će biti težak i dug put do formiranja novog kabineta.

Bugarska će, najverovatnije, ponovo imati koalicionu vladu, petu za poslednje dve godine, ali je nepoznato kakvu i ko će u njoj biti. Opcije su različite. Jedna od opcija je vlada nacionalnog spasa gde bi bile uključene i GERB Borisova i bugarski socijalisti. Druga opcija je manjinska vlada GERB i  turskog Pokreta za prava i slobode a treća ukoliko se ne formra nova vlada po Ustavu Bugarske propisano vreme  slede novi izbori.

Glasanje u nedelju 5. oktobra

Kriza političkog identiteta

Bugarska je u parlamentarnoj i političkoj krizi i velika je apstinencija građana, najveća od 1990. godine, od početka paralamentarizma u ovoj zemlji. Izišlo je oko 43 odsto birača od  6.875.195 građana sa pravom glasa. Bugarska je za 240 poslanika ponudila 6.063 kandidata, uključujući one istovremeno kandidovane u dve izborne jedinice, koje je nominovalo ukupno 56 političkih partija.

Poslanici u bugarskom parlamentu neće uskoro glasati za novu vladu, jer su niskom izlaznošću birači zakomplikovali postizbornu matematiku. Ankete ukazuju da oko 60 odsto  Bugara smatraju da izbori nemogu  da išta promene  u društvu.

Borisov je bio premijer Bugarske od 2009. godine do masovnih protesta zbog siromaštva i visokih cena energenata, zbog kojih je u februaru 2013. godine podneo ostavku.

Antikorupcijski protesti su čest prizor u Bugarskoj u poslednje dve godine

Parlamentarne krize u Bugarskoj

Na prevremenim izborima u maju 2013, GERB je ponovo odneo pobedu, ali Borisov nije mogao da formira vladu, te su socijalisti i MRF formirali tehnokratski kabinet, na čijem je čelu bio Plamen Orešarski. Vlada Orešarskog, koja se od prvog dana suočila s demonstracijama, trajala je 14 meseci.

Prema anketama, očekivalo se da će GERB u nedelju osvojiti 36-37 odsto glasova, socijalsti 22-23 odsto, a MRF 13 odsto. Očigledno je sada da će Turska partija biti odlučujuća ili važna u donošenju odluka o novoj vladi što će biti veoma značajna promena u bugarskom društvu u kome su rasprostranjene određeni negativni stavovi prema turskoj manjini. Poznato je da je u vreme Todora Živkova, u komunističkom periodu raseljeno  oko 800.000 bugarskih pomaka - muslimana turskog porekla.

Sada će turska manjina, verovatno, imati „ključ“ za sastav nove vlade ili nove izbore. Prethodne bugarske vlade pale su zbog ekonomske situacije kao i energetike ali i obustave gradnje gasovoda Južni tok.

Bojko Borisov

Građani ne veruju izborima

Bugarska je energetski vezana za Rusku Federaciju, ekonomski za EU a vojno za SAD i NATO. Kriza oko Ukrajine dodatno je pogoršala situaciju na Balkanu i u Bugarskoj i stvorila napetost koja se, pre svega, ispoljava kroz visoku izbornu apstinenciju građana i gubitak poverenja u parlamentarizam, odnosno u postojeće političke oligarhije u Bugarskoj.

Izbori u Bugarskoj biće problematični i za stabilnost EU i NATO na Balkanu. Borisov Bojko, lider GERBa je na velikim mukama. Borisov (55), bivši vatrogasac i telohranitelj cara Simeona i komunističkog lidera Todora Živkova, bio je 2005. godine izabran za gradonačelnika Sofije, a naredne godine je osnovao GERB. 

Bugarska, najsiromašnija članica EU, u kojoj je prosečna mesečna plata oko 400 evra, još nije uspela da se izbori s korupcijom i organizovanim kriminalom, a nužne su i korenite reforme u zdravstvenom, penzijskom i obrazovnom sistemu.

Nedavno sprovedena anketa pokazala je da 69 odsto građana smatra da je situacija „nepodnošljiva”, a 60 odsto njih ne veruje da će izbori promeniti stvari.