Najveći srpski naučnik - Mihajlo Pupin

Sledeće godine 9. oktobra navršiće se 160 godina od rođenja, po mnogima, najvećeg srpskog naučnika, intelektualca, profesora, pedagoga, inženjera i pronalazača Mihajla Pupina. Povodom godišnjice Pupinovog rođenja na Građevinskom fakultetu održana je tribina „Mihajlo Pupin - stvaralačka koordinacija“ na kojoj se moglo čuti o naučnom radu, pronalazačkim i poslovnim poduhvatima, ali i ulozi u crtanju granica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca nakon Prvog svetskog rata jednog od najvećih i najpotcenjenijih srpskih naučnika.

U priči o Pupinu neizbežno je i poređenje sa Nikolom Teslom njegovim savremenikom, Srbinom koji je takođe iz Austrougarske otišao u svet da bi završo u Americi kao jedan od najvećih ljudi svog doba. I dok je nesporno Tesla bio genije, on ipak važi za najvećeg pronalazača, dok Pupin pre svega slovi za naučnika.

Akademik Petar Miljanić ističe da je Pupin bio u to vreme jedan od najboljih poznavalaca teorijske fizike pošto se školovao u SAD, da bi zatim otišao na Kembridž da izučava matematiku kako bi shvatio Maksvelove teorije. Međutim, on je u isto vreme bio naklonjen i inženjerstvu i na svojoj katedri bavio se primenjenom naukom.

„Pupin je ogromno teoretsko znanje primenjivao u praksi. Njegov moto je bio: školuj se, nauči sve što možeš, primeni to i zaradi. Pupin je život proveo radeći, praveći nešto korisno i zarađujući, i to dosta. Moram da se osvrnem na današnje naučnike koji smatraju da imaju pravo da dobijaju sredstva samo da uče i pišu radove. To ne služi ničemu osim možda da se ode u bankrot. Ako bi danas pokušali svi, ili bar neki, da se ponašamo kao Pupin to bi bila blagodet za našu zemlju“, poručio je akademik Miljanić.

Iako se dugo smatralo da Pupin ima 34 patenta, istraživanja su pokazala da on samo u SAD ima 35 patenata, a još 49 van Amerike, u Velikoj Britaniji i ostatku Evrope.

Mihajlo Pupin je iškolovao četiri dobitnika Nobeove nagrade i u svojoj svestranosti čak dobio i Pulicerovu nagradu za autobiografiju „Od pašnjaka do naučenjaka“ u kojoj je opisao svoj odlazak iz rodnog Idvora u Banatu u školu u Prag, odakle sa pet centi u džepu prelazi okean i u trećoj klasi brodom Vestfalija stiže u Kasl Garden kod Njujorka sa hiljadama drugih imigranata. Nakon četiri godine teškog rada na farmama i kao ložač u fabrici i uporedog učenja latinskog i grčkog, Pupin upisuje Kolumbija univerzitet. Pred kraj studija odlazi u Englesku na Kembridž da izučava matematiku i teoriju talasa, a zatim u Berlin gde doktorira.

Profesor Petar Kočović postavlja 1900. godinu kao ključnu u Pupinovoj karijeri. Tada je registrovao dva patenta, kasnije nazvane Pupinovi kalemovi, koja je prodao kompaniji AT&T Grejema Bela za 445.000 dolara što je ekvivlentno današnjih 11,1 miliona dolara i što je najskuplje plaćena matematička formula ikada. Tako se deveto dete Alimpijade Milovanov Aleksić Pupin i Konstantina Pupina pokazalo ne samo kao veliki naučnik i pronalazač već i kao dobar biznismen.

Istorija telefonije počinje sa Semjuelom Morzeom koji 1836. godine pravi telegraf, a nakon polaganja kablova na dno Atlantskog okeana 1858. godine prostrujala je prva telegrafska poruka između enegleske kraljice i američkog predsednika.

Tomas Alva Edison je 1868. godine napravio tiker koji je slao izveštaje sa berze koje je Edison prodavao za 30.000 dolara po komadu (današnjih 454.000 dolara) i tako zaradio prvi ozbiljni novac koji je uložio u svoj istraživački centar.

Aleksandar Grejem Bel 1876. godine izmišlja prvi telefon, a već sledeće godine uz pomoć budućeg tasta osniva kompaniju Bel telefon kompani a čiji je naslednik današnji AT&T.

Za razliku od Pupina koji je za svoje patente dobio novac, Bel je svoj patent uneo u kompaniju kao osnivački kapital za 30 odsto deonica. Kasnije  se pokazalo da poslovni model ne funkcioniše pa su Belovi partneri prodali svoje udele u Bel telefon kompani. Promenom modela poslovanja po kome samo oprema kompanije može da se koristi u njihovoj mreži.

U to vreme, dok je Pupin završavao Kolumbiju i odlazio za Englesku, Tesla je radio za Edisona za 10 dolara nedeljno. Nakon neispunjenog obećanja Edisona da će platiti 50.000 dolara za obavljen posao i ponude povišice na 18 dolara nedljno Tesla napušta ovog pronalazača-biznismena. On osniva firmu Tesla elektrik&lajt manufakturing. Međutim, posao nije išao pa je Tesla bio primoran da kopa kanale za dva dolara nedeljno. Ipak njegova sreća se preokreće 1888. godine kada Vestinghausu prodaje sedam svojih patenata za 75.000 dolara (današnjih 1,6 miliona dolara), 2,5 dolara po svakoj proizvedenoj konjskoj snazi i još mesečnu platu od 2.000 dolara za konsultantske usluge. Priča kaže da je kasnije odustao od udela u svakoj proizvedenoj konjskoj snazi njegovim motorom što bi mu donelo oko 12 miliona dolara i što bi ga učinilo veoma bogatim.

Pupin u to vreme, 1885. godine po poslednji dolazi u Idvor da vidi majku i prosi Jelisavetu Hađi, koja ga odbija. Nakon toga odlazi na doktorske studije u Berlin, a 1888. godine ženi se sa Sarom Džekson. Zanimljivo je da se venčanje održava u pravoslavnoj crkvi u Londonu.

Pupin se naredne godine vraća u Njujork gde predaje matematičku fiziku na Kolumbiji na novootvorenom odseku elektroinženjeringa.

U telekomunikacijama 1894. godine nastaje pomama jer ističe 17-godišnja zaštita Belovih patenata i otvara se 6.000 telefonskih kompanija u SAD.

Pupin je istraživao i rentgenske zrake i to u slično vreme kao i Rentgen, ali i Tesla. Dok je Rentgen, kome su pripisane sve zasluge za otkriće iks zraka, prvi snimak načinio 8. novembra 1895. godine, Tesla skoro u isto vreme, a Pupin je samo tri meseca kasnije, u februaru 1896. godine na molbu lekara napravio snimak šake pogođene sačmom kako bi se videlo gde su zrna koja treba izvaditi. Međutim, Pupin je prvi koji je izmislio foto ploču za gledanje rendgenskih snimaka koja mu je donela priličan novac. Te godine Pupin dobija hemoragičnu groznicu od čega njegova žena umire i on prestaje da izučava iks zrake.

Zanimljivo je da te 1896. godine JP Morgan kupuje kompaniju od Edisona i preimenuje je u Dženeral elektrik, napravivši najveću kompaniju na svetu vrednu 50 miliona dolara što bi u današnjim dolarima iznosilo preko milijardu.

U međuvremenu, Pupin je vodio pravni rat sa AT&T kompanijom oko njegovog patenta. Jedan od zaposlenih u ovoj kompaniji Kembel je možda i pre Pupina sproveo eksperiment sa kalemovima, ali je Pupin bio prvi koji je registrovao patent i to zbog sporosti u administraciji AT&T. Pupin je dobio na sudu, a Belova kompanija je otkupila njegove patente i dobro platila - 455.000 dolara. Međutim, procenjuje se da je u prvoj četvrtini 20. veka ova firma, zahvaljujući Pupinovim kalemovima, uštedela oko 100 miliona dolara. Koristeći Pupinove kalemove, 1902. godine razvučena je telefonska linija u dužini od 17 kilometara, a već 1906. godine između Njujorka i Vašingtona u dužini od 724 kilometra razvučena je linija na kojoj je na svakih 1.850 metara stajao kalem.

Pupin prelazi u Evropu 1904. godine gde sarađuje sa kompanijom Simens Halske i unapređuje svoje patente koje Simens otkupljuje za jednu trećinu svog profita.

Mihajlo Pupin je postavljen 1911. godine za počasnog konzula Kraljevine Srbije u Njujorku, a 1915. godine postaje suosnivač agencije NACA, preteče današje NASA-e. U 1917. godini istekla je zaštita za Pupinove patente, ali je on do tada na njima zaradio preko milion dolara.

Mihajlo Pupin bio je veoma angažovan prilikom sklapanja Versajskog sporazuma nakon Prvog svetskog rata i na Pariskoj konferenciji 1919. godine uz pomoć svog prijatelja, a tadašnjeg predsednika SAD, izborio se da Kraljevini SHS pripadne Banat koji je dogovorima već bio obećan Rumuniji. Takođe je svojim zalaganjem kraljevini pripojio i delove današnje Slovenije. Zanimljivo je da iako je Pupin bio republikanac, a Vilson demokrata, ipak je imao dovoljno uticaja na američkog predsednika da izvrši pritisak u korist Srbije na pregovorima. Pupin je u delegaciji bio pomoćnik Nikoli Pašiću, vođi delegacije i budućem predsedniku vlade. Pašić nije mogao da izdrži veliki Pupinov autoritet oko sebe i sklonio ga je sa pregovora na tri meseca.

Pupin je umro 1935. godine, a neposredno pred smrt u posetu mu je došao Tesla sa kojim je dugo godina bio u zavadi.

Mihajlo Pupin bio je počasni profesor preko 50 univerziteta u SAD i Evropi, dobitnik mnogih priznanja među kojima i Edisonove medalje, a danas na Univerzitetu Kolumbija jedna dvorana je posvećena njemu, dok zidove krasi portret Mihajla Pupina.

Pupin je tokom života neprestano slao novac u domovinu, pre svega u Idvor i pomagao rođacima i zemljacima. Izračunato je da je poslao preko 340.000 dolara što bi danas vredelo skoro četiri miliona dolara.