Preporuke UN za poljoprivredu i kako sa malim posedima u Srbiji

U dnevnom listu Politika je nedavno (5. 12. 2012) objavljen članak o potrebi preusmerenja domaće poljoprivrede, koji verovatno odslikava stav većine domaćih poljoprivrednih stručnjaka – da treba ukrupniti poljoprivredna gazdinstva u Srbiji, odnosno da treba eliminisati mala gazdinstva kao neefikasna.

Sitan posed je za male traktore i domaćinstva na nivou samodovoljnosti od čega društvo nema puno koristi – kaže autor članka, inače urednik u Poljoprivredniku. - (1)

UN FAO - Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija - je objavila dan kasnije (6. 12. 2012) izveštaj pod naslovom Stanje hrane i poljoprivrede 2012 - investiranje u poljoprivredu za bolju buducnost u kome predlaže suprotno – veću podršku za mala poljoprivredna gazdinstva. - (2)

U uvodu ovog izveštaja stoji:

Investicije u poljoprivredu su esencijalne za smanjivanje gladi i promociju održive poljoprivredne proizvodnje. Oni delovi sveta gde su kapitalne investicije po radniku, i javne investicije u poljoprivredu stagnirale – danas su epicentri siromaštva i gladi…

Vlade imaju posebnu odgovornost da pomognu malim farmerima u prevazilaženju ograničenja sa kojima se suočavaju u proširenju proizvodnih sredstava, i da obezbede da velike investicije u poljoprivredu donesu socijalne benefite kao i da su održive u odnosu prema prirodnoj sredini… 

Autor pomenutog članka u Politici piše u naslovu, Seljak u Nemačkoj hrani 152, a u Srbiji 18 stanovnika, pri čemu navodi samo posebno odabrane statističke podatke - čime se stiče iskrivljena slika o evropskoj poljoprivredi. Iskustva razvijenih evropskih poljoprivreda nedvosmisleno ukazuju da samo krupna gazdinstva i velika imanja donose traženi kvalitet proizvoda i profit, kaže ovaj autor.

Ovo, naravno, nije tačno.

Prema podacima iz Eurostat-a za grupu EU-25 zemalja (bez Rumunije i Bugarske koje imaju još više malih gazdinstava) – skoro polovina (46%) poljoprivrednih gazdinstava u EU-25 je veličine do pet hektara ili, drugačije, skoro dve trećine gazdinstava (64%) je veličine do deset hektara. U Italiji, koja ima jednu od najrazvijenih evropskih poljoprivreda, je 69 odsto poljoprivrednih gazdinstava veličine do pet hektara! Ono što čini njihovu održivost nije isključivo veličina samog zemljišnog poseda i visina prinosa, već činjenica da su u starim članicama EU, osim visokih državnih subvencija i uzgajanja profitabilnijih useva, farmeri isto tako i vlasnici većeg dela preradnih kapaciteta – klanica, mlekara, hladnjača, mlinova i silosa čime dopunjavaju prihode od primarne poljoprivrede!

Zvanični izveštaji EU isto tako govore da je zbog prakse intenzivne poljoprivredne proizvodnje, odnosno insistiranja na što većim prinosima i preterane eksploatacije poljoprivrednog zemljišta, u Evropi došlo do degradacije oranica - pa novi predlog Zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP) zahteva da farmeri na svom posedu ostave 7 odsto oranica neposejano, da bi se zemljište oporavilo (približno oko 7 miliona hektara oranica treba da ostane u parlogu). – (3)    

Euractiv, zvanični sajt EU navodi nedavno u jednom prilogu:

Zabrinutost zbog opadanja kvaliteta poljoprivrednog zemljišta navela je Komisiju da predloži izmene poljoprivrednog programa za period posle 2013-te godine kojima bi se smanjile posledice intenzivne poljoprivredne prakse na zemljište… Među glavnim razlozima za brigu u Evropi, kao i globalno, su erozija, opadanje kvaliteta zemljišta koje dolazi od intenzivne poljoprivrede, i širenje gradova koje uništava plodno zemljište… – (4)

Izveštaji Ujedinjenih nacija o poljoprivredi

Izgleda da domaći poljoprivredni stručnjaci ne čitaju izveštaje Ujedinjenih nacija o poljoprivredi. Pomenuti izveštaj FAO je samo najnoviji u nizu izveštaja UN o poljoprivredi u kojima svetski stručnjaci traže veću podršku za mala gazdinstva i male farmere - umesto dosadašnje prakse ukrupnjavanja poseda i korišćenja metoda Industrijske poljoprivrede.

Ovde bi trebalo pomenuti još nekoliko značajnih izveštaja UN, novijeg datuma: 

-- Izveštaj IAASTD iz 2008-me godine – Međunarodna procena poljoprivredne nauke i tehnologije za razvoj – koji je uradio tim od 400 svetskih eksperata (podržala ga je i Svetska banka) i u kome se traži veća podrška malim gazdinstvima i ekološkim metodama proizvodnje; - (5), (6)

-- Izveštaj Organizacije za hranu i poljoprivrivredu iz 2011. godine Stanje svetskih rezervi zemljista i vode za hranu i poljoprivredu, koji navodi podatke o ozbiljnoj degradaciji plodnog zemljišta u svetu - do čega je došlo zbog preterane eksploatacije oranica metodama industrijske poljoprivrede, odnosno zbog pritiska za što većim prinosima. Izveštaj navodi da je degradacija poljoprivrednog zemljišta najviše izražena u delovima Centralne Azije, Podsaharske Afrike i centralnim delovima SAD, i konstatuje da se ovi regioni suočavaju sa pretnjom progresivnog sloma proizvodnje zbog neodržive poljoprivredne prakse. – (7)

-- Izvestaj iz 2011. godine Agroekologija i Pravo na hranu, specijalnog izveštača UN, navodi tri glavna cilja koja stoje pred svetskom poljoprivredom:

- prvo – da je potrebno povećanje svetske proizvodnje hrane i da treba prekinuti korišćenje poljoprivrednih useva za druge namene i za proizvodnju biogoriva;

- drugo – da se poljoprivreda mora razvijati na način kojim se uvećavaju prihodi malih farmera, odnosno malih gazdinstava;

- i treće – da se mora zaustaviti neodrživa postojeća poljoprivredna praksa korišćenja zemljišta i vode, koja dovodi do erozije i degradacije zemljišta, zagađenja prirodne sredine i uništavanja raznovrsnosti živog sveta.

Korišćenje agroekoloških metoda proizvodnje sa više internih (stajsko đubrivo, leguminoze, prepokrivanje zemlje zelenim đubrivom) i sa manje spoljnih imputa (tj. agrohemikalija - veštačkih đubriva, pesticida) može da omogući iste ili čak veće prinose od konvencionalne poljoprivrede: izveštaj navodi primere agroekološke proizvodnje u 57 zemalja, na oko 37 miliona hektara, gde su prinosi porasli (u poređenju sa konvencionalnom proizvodnjom) za prosečno 79 procenata! – (8)

Šta sa malim posedima u Srbiji

Očigledno je da između zaključaka naših, domaćih poljoprivrednih stručnjaka i stručnjaka iz sveta - postoji veliki raskorak.

Posle upoznavanja sa ovim dokumentima UN može se sa pravom postaviti pitanje: Zašto pored svih ovih studija i analiza svetskih stručnjaka, srpska poljoprivreda luta već godinama bez jasnog cilja i vizije? Da li je u pitanju slabo vladanje svetskim jezicima ili domaći stručnjaci i odgovorni ministri u vladi nemaju vremena da pročitaju ove studije?

U svakom slučaju, strategija razvoja srpske poljoprivrede se ne može zasnivati na nepoznavanju preporuka i iskustva svetskih stručnjaka. U njima se, između ostalog, može naći i odgovor na pitanje - kako postupati sa malim poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji. 

Postoji i niz drugih izveštaja međunarodnih instituta (IFPRI naprimer) i priznatih svetskih stručnjaka (Miguel Altieri, Jules Pretty, Vandana Shiva) koji daju podršku malim posedima i metodama organske, odnosno agroekološke poljoprivredne proizvodnje.

Ovde bi, zbog aktuelnosti za srpsku poljoprivredu, trebalo pre svega pomenuti stav stručnjaka Svetske banke koji su pisali njen Izvestaj o svetskom razvoju 2008: poljoprivreda za razvoj. – (9) 

Preporuke Svetske banke – da li je industrijska poljoprivreda lažni mit?

U prvoj polovini 2012. godine predstavnici Svetske banke su Vladi Srbije preporučili ukrupnjavanje domaćih poljoprivrednih gazdinstava – što nije u skladu sa stavom naučnika koji su pisali izveštaj ove banke za 2008. godinu Izveštaj o svetskom razvoju 2008: Poljoprivreda za razvoj.

Ovaj izveštaj se, inače, pretežno bavi regionima Podsaharske Afrike, Azije i Južne Amerike gde je, u prva dva slučaja, prosečna veličina poljoprivrednih gazdinstava 0,6 i 0,9 hektara – pa preporuke o ukrupnjavanju tamošnjih poseda ne bi trebalo primenjivati na situaciju u Srbiji, gde su prosečni posedi ipak znatno veći.   

U razgovoru za nemački Špigl (Der Spiegel), krajem avgusta 2012. godine, grupa naučnika koja je pisala ovaj izveštaj Svetske banke iznosi sasvim drugačiji stav po pitanju malih poseda:

Osim toga, nisu svi stručnjaci optimistični da se poljoprivredna kriza može rešiti sa više tehnologije, biologije i hemije. Nasuprot tome, mnogi od njih upozoravaju protiv maksimizacije prinosa kao rešenja. Ova grupa uključuje tim naučnika koji su pisali ‘Izveštaj o svetskom razvoju’, četiri godine ranije.

Oni zaključuju da je superiornost industrijske poljoprivrede lažni mit i da je ona (veliki posedi, monokulture, veštačka đubriva i dr. – prim.), u stvarnosti, velikim delom odgovorna za klimatske promene, nestanak živih vrsta, trovanje prirodne sredine, nestašice vode i bolesti, što je na kraju čini odgovornom za glad i siromaštvo.

Ovaj izveštaj dokazuje da monokulture, upotreba pesticida, veštačko navodnjavanje i veštačka đubriva, zagađuju vode i upropašćuju plodno zemljište. 

Kao rezultat, kažu autori ovog izveštaja, bolje je da se osnaže mali farmeri koji se koncentrišu na lokalna tržišta i koriste manje vode nego što traže operacije za velike zemljišne posede... ” – (10)   

Reference: 

1. – Seljak u Nemačkoj hrani 152, a u Srbiji 18 stanovnika

www.politika.rs/rubrije/ostali-komentari/Seljak-u-Nemackoj-hrani-152-a-u-Srbiji-18-stanovnika.rs.html

2. – The State of Food and Agriculture 2012 - Investing in Agriculture for Better Future

www.fao.org/publications/sofa/en/

3. – Veličina poseda i produktivnost: Poljoprivreda u Srbiji i Evropi

www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-47315/velicina-poseda-i-produktivnost-poljoprivreda-u-srbiji-i-evropi

4. – Commission isn’t ready to bury soil directive

www.euractiv.com/cap/commission-ready-bury-soil-direc-news-516479

5. – International Assessment of Agricultural Knowledge, Science and Technology for Development – IAASTD –

www.agassessment.org

6. – Prednost malom gazdinstvu i organskoj proizvodnji

www.balkanmagazin.net/nauka/cid144-47931/prednost-malom-gazdinstvu-i-organskoj-proizvodnji

7. – State of the World’s Land and Water Resources for Food and Agriculture

www.fao.org/nr/solaw/solaw-home/en/

8. – Agroecology and the Right for Food

www.srfood.org/images/stories/pdf/officialreports/20110308_a-hrc-16-49_agroekology_en.pdf

9. – World Development Report 2008: Agriculture for Development (World Bank)

http://siteresources.worldbank.org/INTWDR2008/Resources/WDR_00_book.pdf

10. - Drought only one factor behind high food prices (Spiegel, 08/21/2012)

www.spiegel.de/international/business/drought-not-the-only-factor-driving-up-agricultural-prices-a-851068.html