Veličina poseda i produktivnost: poljoprivreda u Srbiji i Evropi
U našoj javnosti se i dalje šire dezinformacije o potrebi uvećanja poljoprivrednih poseda da bi se time unapredila proizvodnja – ‘jer je tako u Evropi’
Industrijska poljoprivreda je nezdrava za prirodnu sredinu, klimu, naša tela i za ruralnu ekonomiju - američka Unija naučnika-aktivista (Union of Concerned Scientists USA - Food and Agriculture). (1a)
…Van-trzišne sile nastavljaju da manipulišu tržištem hrane. Generalno, problem je što uticajne zemlje izvoze njihove jeftine a subvencionisane poljoprivredne proizvode u siromašne zemlje čiji farmeri nemaju tolike subvencije. Ustvari, SAD i ostale razvijene zemlje prisiljavaju siromašne zemlje na sporazume koji ih sprečavaju da zaštite njihovu, domaću poljoprivredu - kaže američki agro-ekonomista i professor Majkl Perelman (Michael Perelman), autor 19 knjiga iz ove oblasti. (1b)
Uvod
Srbija je, izgleda, po pitanju domaće poljoprivrede ostala slepa kod očiju.
Ako je suditi po izjavama odgovornih, i nova Strategija agrara Srbije se zasniva na principima koje vlast nameće seljacima još od II svetskog rata – na ukrupnjavanju poljoprivrednih gazdinstava i principima industrijske poljoprivrede!
Izgleda da naši, domaći stručnjaci nisu dovoljno upoznati sa uslovima pod kojima rade farmeri u razvijenim zemljama, kao ni sa stanjem poljoprivrednog zemljišta u tim zemljama, pa i dalje insistiraju samo na uvećanju poseda. Pri tome se služe netačnim i nepotpunim podacima iz sveta što može da dovede do još veće štete za srpsku poljoprivredu.
Industrijska poljoprivreda se, inače, u Srbiji naziva Moderne agrotehničke mere - iako takve mere već odavno nisu moderne.
Prema kratkom opisu pomenute Unije američkih naučnika, koja ima oko 400.000 članova, industrijsku poljoprivredu karakterišu:
- monokulture (velike površine zasejane jednim istim usevom);
- mala raznovrsnost biljnih useva;
- oslanjanje na hemikalije i druge impute;
- razdvajanje biljne i stočne proizvodnje;
Ova poljoprivreda traži ukrupnjavanje poseda i stoji na visokim državnim subvencijama farmerima, ali je štetna po više osnova - pa zato američki naučnici zaključuju: Industrijska poljoprivreda je nezdrava za prirodnu sredinu, klimu, naša tela i za ruralnu ekonomiju. (1a)
Domaći stručnjaci kao da su prestali da čitaju izveštaje UN i drugih međunarodnih organizacija i svetskih stručnjaka iz oblasti poljoprivrede. Većina naših, deluje samo u svom uskom specijalističkom području pa zato nisu u stanju da sagledaju celinu problematike poljoprivrede – koju, nažalost, dobro poznaje samo srpski seljak.
Zato postoji opasnost da i nova Strategija agrara Srbije ostane na zastarelim, pogrešnim i nepotpunim informacijama o poljoprivredi u svetu – što nužno vodi u promašaj i dalje propadanje domaće poljoprivrede.
U najkraćem – poljoprivreda razvijenih zemalja je postala neodrživa, pa je zato ne treba uzimati za cilj kome Srbija treba da teži. Ona je zasnovana na visokim državnim subvencijama proizvođačima kakve Srbija ne može da obezbedi, i dovela je do velike degradacije i erozije njihovog poljoprivrednog zemljišta – pa su zato tokom poslednjih deset godina bogate zemlje pokupovale za bagatelu oko 230 miliona hektara zemlje u siromašnim državama Afrike, Azije i Južne Amerike.
Subvencije u poljoprivredi EU i drugim razvijenim zemljama
Informatičko zamračenje u Srbiji je donelo pravu poplavu netačnih, čak bizarnih informacija. Tako se do pre par meseci u domaćoj štampi moglo pročitati da se Evropska komisija ne slaže sa srpskom politikom subvencionisanja poljoprivrednika po hektaru, jer se tako uništava njena konkurentnost – mada Evropska zajednica subvencioniše svoje farmere po hektaru, uz tri do četiri puta viši nivo subvencija (uz direktna plaćanja farmerima, oni dodatno subvencionišu izvoz kao i ruralni razvoj); da način subvencionisanja po hektaru postoji samo u Srbiji i drugim zemljama u razvoju – mada su ove subvencije prvo uvedene u razvijenim zemljama (1933. godine u SAD), i tamo su one najviše.
Ponovo se vrši pritisak za ukrupnjavanje zemljišnih poseda u Srbiji – navodno radi poboljšanja efikasnosti proizvodnje – mada je u Italiji naprimer, jednoj od najuspesnijih evropskih poljoprvreda, skoro 69% gazdinstava manje od pet hektara!
Treba jasno reći da Evropska zajednica subvencioniše svoje farmere i ne namerava da to promeni ni za period posle 2013. godine. - (2)
Oni primenjuju sistem flat rate payments tj. direktno plaćanje farmerima u biljnoj proizvodnji, prema veličini poljoprivrednog zemljišta, odnosno po hektaru, a ne prema količini isporučenih proizvoda. Osim podsticaja za biljnu proizvodnju po hektaru, EU dodatno subvencioniše stočnu proizvodnju po grlu stoke kao i dodatno po proizvedenoj litri mleka, naprimer.
Poljoprivredne subvencije u EU do 2013. godine iznose oko 53 milijarde evra ili oko 45% ukupnog budžeta EU koji iznosi oko 120 milijardi evra. - (11)
Ako se uzme u obzir da ukupna poljoprivredna površina EU (koja osim obradivog zemljišta uključuje livade i pašnjake, pošumljeno zemljište, bašte i neiskorišćeno zemljište) iznosi oko 172 miliona hektara, onda su prosečne subvencije oko 310 evra po hektaru zemljišta – uključujući tu sve vrste subvencija: za biljnu i stočnu proizvodnju, ruralni razvoj i za izvozne subvencije.
Ovde treba uzeti u obzir nekoliko činjenica:
- subvencije nisu iste za različite kategorije zemljišta (za oranice kojih ima ukupno 104 miliona hektara – su najviše);
- subvencije nisu iste za sve zemlje EU: u starim članicama su nekoliko puta veće nego u novodošlim (uglavnom bivšim socijalističkim) zemljama; u starim članicama su oko 300-400 evra po hektaru za direktna plaćanja farmerima u biljnoj proizvodnji, dok su kod novih članica oko 100 evra po hektaru; direktna plaćanja farmerima iznose oko 70% ukupnih subvencija; oko 20% ukupnih subvencija ide na ruralni razvoj; oko 10% subvencija ide na podsticaje za izvoz;
- zemlje članice same uplaćuju u zajednički budžet sredstva za poljoprivredu i odatle povlače sredstva: samo Nemačka i Holandija uplaćuju u poljoprivredni deo budžeta više sredstava nego što povlače, dok sve ostale zemlje povlače nešto malo više nego sto uplaćuju;
Visoke subvencije evropskim i američkim farmerima dovele su do pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda u svetu, kao i u Evropskoj zajednici, pa su one sada niže od realnih troškova proizvodnje. Francuski ministar poljoprivrede, Bruno Le Maire kaže doslovno: Ključno pitanje su cene. Ja neznam ni jednog poljoprivrednog proizvođača, bilo da je u proizvodnji mleka, žitarica, voća ili povrća, koji se ne suočava sa osnovnim problemom da su prodajne cene niže od troškovnih cena. - (3)
U uslovima kada Srbija ide na smanjivanje i ukidanje carina na uvoz visoko subvencionisanih poljoprivrednih proizvoda iz Evrope (koji imaju cenu nižu od troškova proizvodnje – što se inače zove damping) - srpska poljoprivreda gubi i ne može da bude konkurentna jer nema isti nivo i način subvencionisanja.
Združeno dejstvo visokih subvencija farmerima u razvijenim zemljama i liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima (čitaj - bescarinski uvoz) već su dovele do propadanja malih farmera u siromašnim zemljama koje nemaju isti nivo subvencija, kao i do rasprodaje njihovih oranica strancima po bagatelnim cenama. U našem susedstvu ovo je posebno izrazeno u Rumuniji, koja je član EU, ali i širom sveta je došlo do grabeža za plodnom zemljom - pa se procenjuje da su milioni hektara plodne zemlje kupljeni ili dugoročno zakupljeni po bagatelnim cenama u siromašnim zemljama. (4,5).
Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP)
Promena načina podsticanja poljoprivrede u Srbiji, tokom marta 2012. godine, dovela je do protesta poljoprivrednika i podigla dosta prašine u javnosti. Zato treba reći na početku da ovaj prelazak sa subvencionisanja po hektaru na subvencionisanje po količini poljoprivrednih proizvoda - nije bio u skladu sa postojećom i budućom Zajedničkom poljoprivrednom politikom Evropske zajedice (Common Agricultural Policy - ili skraćeno - CAP).
Evropa već desetak godina subvencioniše svoje farmere po hektaru, i nema nameru da menja ovu politiku ni posle 2013. godine. (2)
Prema propisima Evropske komisije ovo predstavlja oblik direktnog plaćanja farmerima koji nije uslovljen količinom proizvedene robe.
Među glavnim razlozima za prelazak sa subvencionisanja poljoprivrede prema količini proizvoda, na ovaj današnji po hektaru, je ozbiljna degradacija poljoprivredog zemljišta u EU - do koje je došlo od intenzivnog korišćenja hemijskih (vestačkih) đubriva uz nedovoljno korišćenje organskog đubriva kao i zbog insistiranja na što većim prinosima (drugim rečima od prekomerne eksploatacije zemljišta). (6)
Radni dokumenti iz 2006-te godine navode da oko 45% zemljišta u EU ima veoma nizak sadržaj organske materije (ima 0-2% organskog karbona – napomena: plodno zemljišta traži bar 2%) a dobar deo je zahvaćen erozijom i kompaktizacijom zemlje. (7)
Inače, prema podacima raznih međunarodnih organizacija kao i Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (UN FAO) između 25% i 40% poljoprivrednog zemljišta u svetu je degradirano (opala mu je plodnost) od posledica industrijske poljoprivrede (preteranog korišćenja veštačkih đubriva i insistiranja na što većim prinosima), klimatskih promena i urbanizacije (širenja gradova, izgradnje puteva i zauzimanja oranica za druge namene).
Mali broj stručnjaka zna da poljoprivredne aktivnosti ionako dovode do gubljenja plodnog sloja zemljišta od erozije vetrom i padavinama (od topljenja snaga i jakih kiša) i to u količini od 10 do 100 tona zemlje po hektaru godišnje – što je deset do sto puta više od količine zemljišta koje se prirodno regeneriše. Prema nekim podacima potrebno je od 150 do 500 godina da bi se prirodno oformio površinski sloj plodnog zemljišta debljine samo 2,5 cm.
Zato gore pomenuti predlog Zajedičke poljoprivredne politike EU (CAP) za period posle 2013. godine (2) insistira na uvodjenju mera za očuvanje zemljišta. Po njemu, trideset procenata direktnih plaćanja (subvencija) farmerima uslovljeno je sprovođenjem mera ozelenjavanja kojima se zahteva:
- da se izvrši diverzifikacija useva po kojoj je obavezno da se u sklopu svakog poljoprivrednog gazdinstva poseju bar tri različite biljne kulture svake godine (nije dozvoljena monokulturna proizvodnja) i da se vrši rotacija useva (plodored);
- da se ne smanjuju površine pod pašnjacima;
- da se 7% zemljišta u sklopu poljoprivrednog gazdinstva ostavi svake godine pod ugarom, neposejano, ili da se iskoristi za formiranje zaštitnih zelenih pojaseva (živica) ili da se eventualno pošumi – da bi se zemljište oporavilo.
Ako se uzme u obzir da Evropska zajednica ima oko sto miliona hektara oranica, zbog ovih mera njoj će trebati dodatnih sedam miliona hektara plodne zemlje samo da održi sadašnju proizvodnju.
Ako bi se uvoz i izvoz poljoprivredih proizvoda EU izrazio preko količine zemljišta koja je potrebna za njihovo uzgajanje, prema podacima sa Humbolt univerziteta iz Berlina, dobija se veoma dramatična slika: (8)
Mereno na taj način, Evropa je u sezoni 2007-08 izvezla poljoprivredne proizvode za čiju proizvodnju je bilo potrebno 14 miliona hektara – ali je uvezla poljoprivrednih proizvoda za čiju proizvodnju je bilo potrebno 49 milionaa hektara oranica.
Kad se svedu izvoz i uvoz ostaje podatak da Evropa za proizvodnju njoj potrebnih poljoprivrednih proizvoda koristi dodatnih 35 miliona hektara oranica koje se nalaze izvan granica njene teritorije – što je otprilike jedna trećina ukupno obradivog zemljišta koje Evropa koristi za sopstvene potrebe. (videti na str. 14 tog izveštaja)
Poljoprivredna statistika EU i Srbije: domaća agrarna strategija operiše sa pogrešnim podacima
U našoj javnosti se i dalje šire dezinformacije o potrebi uvećanja poljoprivrednih poseda da bi se tako unapredila proizvodnja – jer je tako u Evropi.
Trnavčević (predsednik Nacionalnog agrarnog saveta - prim.) je podsetio da Srbija ima 470.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava sa prosečnim posedom od četiri do pet hektara… što je 10, pa čak i 15 puta manje nego u EU. (12)
Ovaj podatak nije tačan: - (9)
- Prema podacima iz Eurostat-a vidi se da, naprimer, Italija sa jednom od najuspešnijih poljoprivreda u Evropi, ima oko 69% poljoprivredih gazdinstava koja su manja od 5 hektara;
- U Grčkoj oko 69% gazdinstava ima manje od 5 ha;
- U Španiji je oko 50% gazdinstava manje od 5 ha;
- Čak i u Holandiji, koja vekovima otima zemlju od mora, oko 43,4% gazdinstava je manje od 10 hektara;
Na nivou Evropske unije, prema podacima iz 2005. za EU-25 (tj. bez Rumunije i Bugarske koje inače imaju još više malih gazdinstava) stanje je bilo:
- oko 46% poljoprivrednih gazdinstava manje je od 5 ha; 18% ima 5-10 ha; 20% ima 10-30ha; 6% ima 30-50 ha; 10% ima posede veće od 50 ha.
Drugim rečima u EU-25 je skoro polovina gazdinstava bila manja od 5 hektara a skoro dve trećine (64%) poljoprivrednih gazdinstava imalo je manje od 10 hektara. - (9)
Prema statističkim podacima iz 2007. godine, u EU-27 (koja uključuje Bugarsku i Rumuniju) ima oko 7,3 miliona komercijalnih poljoprivrednih gazdinstava, uz dodatno oko 6,4 miliona malih gazdinstava, manjih od jedne ESU jedinice (koja je različite veličine po zemljama, uglavnom veličine do jednog hektara ili mereno po produktivnosti oko 1.200 evra po hektaru).
Ovome treba dodati i podatak da je u 2007. godini u EU-27 bilo ukupno oko 89,5 miliona krava, od čega 21,6% u Francuskoj.
Radna snaga zaposlena u poljoprivredi EU-27 je bila u 2007. godini ekvivalentna sa 11,7 miliona radnika zaposlenih sa punim radnim vremenom, među kojima su 10,8 miliona bili regularna radna snaga. (10)
Kada se ovi podaci ukrste sa podacima o veličini i strukturi zemljišta u EU-27 iz 2007. godine (vidi Tabele 3: Land use, 2007) dobija se sledeća slika:
- Ukupna kopnena površina EU-27 je oko 429,90 miliona hektara;
- Ukupna poljoprivredna površina (UAA) je oko 40,1% ukupne kopnene površine, odnosno oko 172,48 miliona hektara;
- Obradivo zemljište (arable land) je oko 24,3% tj. 104,4 miliona hektara;
- Kućne bašte 0,1% tj. 4,299 miliona hektara;
- Trajni pašnjaci i livade 13,2% tj. 56,75 miliona hektara;
- Trajni usevi 2,6% tj. 11,18 miliona hektara;
- Pošumljeno područje 7,2% tj. 30,95 miliona hektara;
- Ostalo nekorišćeno zemljište 2,8% tj. 12,03 miliona hektara;
U Srbiji, prema zvaničnim podacima sa sajta vlade Srbije, struktura poljoprivrednog zemljišta je: - (13)
- ukupna poljoprivredna površina = 5,051.000 hektara;
- obradivo zemljište i bašte = 3,295.000 ha (65,2% ukupne polj. površine);
- pašnjaci = 833.000 ha (16,5%);
- livade = 626.000 ha (12,4%);
- voćnjaci (4,8%)+ vinogradi (1,1%) = 298.000 ha (ukupno 5,9%);
Prema podacima sa ovog vladinog sajta, Srbija ima 778.891 registrovanu porodičnu farmu i 789 poljoprivrednih kompanija i kooperativa – ukupno 779.891 gazdinstava.
Srpska farma - prošlost ili budućnost?
Poredjenje prosečnih gazdinstava u EU i Srbiji
Upoređivanje prosečne veličine poseda u Srbiji sa onim iz EU je teško sprovesti na osnovu prednjih podataka, iz više razloga:
- Na sajtu srpske vlade ne postoji podatak o broju malih gazdinstava do jedne ESU jedinice, već je očigledno dat njihov zbirni broj – dok evropska statistika iskazuje njihov broj posebno (7,3 miliona komercijalnih i 6,4 miliona malih gazdinstava); ovo je ključni problem za odredivanje prosečne površine komercijalnih gazdinstava u Srbiji i poređenje sa istim u EU;
- Površine obradivog zemljišta i bašti su spojeni u srpskoj statistici; iz podataka nije jasno da li su bašte u sklopu većih ili manjih gazdinstava ili (delimično) potpadaju pod okućnice (koje možda obrađuje nepoljoprivredno stanovništvo);
Srbija, isto kao i EU, ima poljoprivredne posede različite veličine – od par hektara do onih većih od 20.000 hektara. Zato je i samo određivanje prosečne veličine komercijalnih gazdinstava u EU, a posebno u Srbiji, nepouzdano sa ovakvim podacima - ali se za poređenje ipak moraju koristiti ista merila:
- Ako bi se ukupna poljoprivredna površina u Srbiji (5 mil. ha) podelila sa ukupnim, tj. zbirnim brojem komercijalnih i malih gazdinstava (779.891 gazdinstava) - dobija se prosecna površina od 6,47 ha po gazdinstvu;
- Ako se na isti način ukupna poljoprivredna površina u EU (172 mil. ha) podeli sa zbirnim brojem komercijalnih i malih gazdinstava (7,3 + 6,4 = 13,7 gazdinstava) dobija se prosečna površina od 12,55 ha po gazdinstvu;
Ovakvo obračunavanje prosečne površine gazdinstava u Srbiji i EU se ipak teško može prihvatiti.
U razgovoru za medije Z. Trnavčević, predsednik Nacionalnog agrarnog saveta, navodi podatak o 470.000 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, što bi se eventualno moglo protumačiti kao broj komercijalnih gazdinstava - a razlika do 779.891 gazdinstva tj. 308.891 gazdinstvo kao ukupan broj malih gazdinstava veličine do jedne ESU jedinice (radi lakšeg obračunavanja u proseku veličine 1 ha po gazdinstvu - ili ukupno 308.891 ha).
U tom slučaju obračun za Srbiju bi bio:
5,051.000 – 308.891 = 4,742.109 ha : 470.000 gazdinstava = 10,09 ha po prosečnom komercijalnom gazdinstvu;
Sličan obračun za EU:
172,480.000 – 6,400.000 = 166,080.000 ha : 7,300.000 gazdinstava = 22,75 ha po prosečnom komercijalnom gazdinstvu u EU;
Čak i ako se za obračun veličine prosečnih komercijalnih gazdinstava uzme isključivo veličina oranica, tj. obradivih površina sa baštama, a odbiju mali posedi iz ukupne oranične površine, dobijaju se slični podaci:
Srbija: 3,295.000 – 308.891 = 2,986.109 ha : 470.000 = 6.35 ha oranica po prosečnom komercijalnom gazdinstvu;
EU: 104, 400.000 + 4,299.000 – 6,400.000 = 102,299.000 : 7,300.000 = 14,01 ha oranica po prosečnom komercijalnom gazdinstvu;
Očigledno je da statistika o strukturi zemljišta u Srbiji nije prilagođena evropskom obračunavanju – pa je teško izvesti precizno poređenje po strukturi zemljišta.
Na osnovu prethodnih analiza se ipak moze zaključiti da prosečni evropski posedi nisu mnogo veći od onih u Srbiji – a sigurno nisu 10-15 puta veći kako navode domaći stručnjaci.
Posebno treba napomenuti da i neke od zemalja sa vrlo uspešnom poljoprivredom imaju od jedne polovine do čak dve trećine poseda ispod pet hektara (Italija, Grčka, Španija, Poljska).
Ono što se može naučiti od evropske poljoprivrede je podatak (Table 2: UAA by land use, EU-27, 2007) da od ukupnog poljoprivrednog zemljišta (UAA – 172 mil. ha) samo 33,7% (58 mil. ha) se koristi za proizvodnju žitarica, a 26,8% (46 mil. ha) zemljišta se koristi za druge namene (povrće, industrijsko bilje, lekovito bilje, proizvodnju cveća i sl.). Ovo znači da je 45% obradivog zemljišta (od 104 mil. ha) namenjeno za biljnu proizvodnju koja donosi veci profit (zato EU više izvozi takve biljne proizvode i meso a uvozi stočnu hranu i žitarice).
Veličina poseda i prinos po hektaru nisu jedini kriterijum za uspešnu poljoprivredu
U središte diskusije o srpskoj poljoprivredi treba postaviti profitabilnost poljoprivrednog gazdinstva a ne njegovu veličinu i prinos po hektaru.
Tokom tranzicije u Srbiji velika gazdinstva su došla u posede silosa, preradnih kapaciteta i trgovine, pa tako eventualne gubitke u primarnoj proizvodnji dopunjavaju preko prerade i prodaje hrane.
I veliki posed, kao i mali, koji stoji na isključivo biljnoj proizvodnji i niskim domaćim subvencijama – ne može da konkuriše visoko subvencionisanoj evropskoj poljoprivredi.
Za veću profitabilnost malog poseda kod nas ključno je povezivanje biljne i stočne proizvodnje, kojom se, preko uzgoja stoke, uvećava profit iz biljne proizvodnje.
I svakako – subvencije na nivou zemalja iz kojih se, po bescarinskom režimu, uvozi meso i ostala hrana.
Za poboljšanje stanja u srpskoj poljoprivredi potrebno je mnogo više od samog uvećanja poseda, ili podizanja nivoa biljnih prinosa po hektaru.
Kada se govori o povećanju prinosa po hektaru - umesto povećanja zarade putem veće proizvodnje visoko-profitnih biljnih useva i mesa - naši stručnjaci kao da nisu upoznati sa posledicama preterane intenzifikacije u poljoprivredi.
Insistiranje na povećanju poljoprivrednih prinosa je dovelo do znatne degradacije zemljišta u Evropi, a jos više u SAD – o čemu naši stručnjaci ne govore. Oni se pozivaju na visoke prinose evropske poljoprivrede ali su očigledno bez informacija o posledicama ovih uspeha.
Uspešnost evropske pljoprivrede stoji na visokim subvencijama njihovim farmerima i na državnim ulaganjima u poljoprivredu koja su - mereno u novcu po hektaru, uključujući ukupno obradivo zemljište i ukupna ulaganja – bar četiri puta veća od onih u Srbiji.
Ovome bi trebalo dodati da su u starom delu EU farmeri uglavnom vlasnici ili suvlasnici silosa i mlinova, hladnjača, mlekara i klanica - što znatno uvećava njihove prihode iz primarne proizvodnje.
Stari sistem za navodnjavanje u Toskani
Zato treba reći da veličina zemljišta jednog poljoprivrednog gazdinstva predstavlja samo (manji) deo formule za dostizanje veće produktivnosti domaće poljoprivrede. U svetu je, pod odgovarajućim uslovima, produktivnost malih poseda po hektaru veća od produktivnosti po hektaru kod velikh farmi. One, uz to, troše manje nafte i gasa po jedinici proizvoda, manje iscrpljuju a bolje prihranjuju zemljište i manje zagađuju prirodnu sredinu.
Za dostizanje evropske efikasnosti, domaća poljoprivreda treba da uvede i ostale mere koje imaju evropski farmeri – a to nije samo uvećanje poseda.
Put do uvećanja produktivnosti poljoprivrede Srbije može da ide isključivo preko uvećanja profitabilnosti malog poljoprivrednog gazdinstva i njegove zaštite:
- merama za sprečavanje dampinga, odnosno sprečavanje bescarinskog uvoza stranih poljoprivrednih proizvoda i hrane po cenama nižim od troškova proizvodnje;
- boljim povezivanjem biljne i stočne proizvodnje;
- boljim povezivanjem primarne proizvodnje, prerade i trgovine, odnosno vlasničkim učešćem primarne proizvodnje u celokupnom lancu hrane;
- povećanjem subvencija primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji;
- odlaganjem primene Sporazuma o saradnji i partnerstvu (SSP) potpisanim sa EU, po kome će stranci, već od 2014-te godine, moći da kupuju poljoprivredno zemljište u Srbiji.
Strategija razvoja poljoprivrede Srbije može da uspe samo ako je prilagođena domaćim mogućnostima i resursima, pa je zato ne treba graditi na formuli koju primenjuju bogate zemlje. Uvećanje poseda zahteva i znatno povećanje subvencija da bi se dostigla evropska konkurencija - a mi za to jednostavno nemamo dovoljno sredstava.
Zato bi odbacivanje malih poljoprivrednih poseda i malih seljaka u Srbiji, umesto znatno veće pomoci za njih, bilo samo priprema za rasprodaju domaćeg obradivog zemljišta strancima.
Stado ovaca na pašnjacima Sicilije
Zaključak
Skorašnja izjava novog ministra poljopivrede da Domaćinstvo sa jednom kravom i okućnicom ne može da opstane i to nije poljoprivreda - pokazuje da ni on, kao ni većina domaćih agrarnih ekonomista, agronoma i agrarnih novinara, zapravo ne zna kakva je struktura poljoprivrednih poseda u Evropi. – (14)
Skoro polovina poljoprivrednih gazdinstava u EU je mali posed, velicine ispod jedne ESU jedinice (45% od ukupnog broja ili 6,4 miliona malih gazdinstava - naspram 7,3 miliona komercijalnih gazdinstava)!
Evropi, očigledno, ne smetaju takvi mali posedi kod njih - ali zato kod nas evropsku nagradu za izveštavanje u poljoprivredi dobijaju agrarni novinari koji se zalažu za ukidanje malih poseda u Srbiji. Kod nas možete da pročitate i tekstove agronovinara koji tvrde da poljoprivreda SAD, naprimer, sa samo 2% zaposlenih u tom sektoru, učestvuje sa 15% u njihovom BDP - iako ustvari učestvuje sa samo 1% (ali industrija hrane
zajedno sa preradom i trgovinom ima veće učešće). – (15)
Teza da je smanjivanje broja poljoprivrednika i odumiranje sela u Srbiji dobro za domaću poljoprivredu je apsurdna i u potpunom je neskladu sa izveštajima UN (IAASTD) i UNEP+ILO prognozom za stvaranje radnih mesta u 21-om veku. Oni naime, daju podršku malom posedu i organskoj poljoprivredi kao jednom od glavnih sektora za porast zaposlenosti tokom ovog veka.
Put prema selu Pijenca (Pienza) u dolini Val di Orkia (Val D’Orcia) u Toskani, Italija
Dodatak: Obmane lažnim podacima o poljoprivredi razvijenih zemalja
Da bi se dokazala zaostalost i neodrživost srpske poljoprivrede, domaća javnost i stručnjaci su zasuti ovih dana lažnim statističkim podacima o poljoprivredi razvijenih zemalja.
Tako se nedavno na sajtu Agropress-a pojavio članak koji iznosi niz potpuno netačnih podataka, u kome autor piše:
…Udeo agrara u srpskom bruto domacem proizvodu (BDP) je 15% koliko je i u SAD, gde se primarnom poljoprivredom bavi jedva 1,5% radne snage.
– (16)
Ovo je netačan podatak. Prema podacima Svetske banke za 2010. godinu, udeo američke poljoprivrede u njihovom BDP je bio samo 1% - jedan posto !!! – (17)
Autor dalje tvrdi: U Evropskoj uniji 4,5% zaposlenih na selu stvara 14,7% ukupnog BDP. – (16)
I ovaj podatak je netačan. Prema podacima Eurostata udeo poljoprivrede, lova, šumarstva i ribarstva u ukupnoj dodatoj vrednosti pri osnovnim cenama je 1,9% u EU-25. – referenca pod (9), strana 11.
Napomena: Ukupna dodata vrednost (GVA - Gross value added) je približno kao BDP - vidi ref. (18)
U daljem tekstu stoji: Ozbiljan ratar danas obrađuje bar 50 hektara, stočar uzgaja 30 krava mlekulja… – (16)
U delu ovog priloga, pod međunaslovom Poljoprivredna statistika EU navedeni su podaci koji opovrgavaju ovu tvrdnju. Samo da navedemo da u Italiji, naprimer, skoro 69% poljoprivrednih gazdinstava je veličine do 5 hektara! – vidi ref. (9)
Zaključak ovog članka u Agropress-u glasi: Mada futuristi i sociolozi izbegavaju da se decidno izjasne kada govore o broju poljoprivrednika u budućnosti, sve ukazuje da će ova delatnost neposredno zapošljavati uočljivo manje nego do sada. – (16)
Zašto bi se o tome izjašnjavali sociolozi? Umesto njih, 400 svetskih poljoprivrednih stručnjaka i naučnika okupljenih u projektu UN (Unesco i Svetska banka) – Međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za budućnost (IAASTD) – jasno kaže u svom izveštaju da je budućnost poljoprivrede u malom poljoprivrednom gazdinstvu! – (19)
Isto tako i Ujedinjene nacije (UNEP), Međunarodna organizacija rada (ILO), Međunarodna organizacija poslodavaca (IEO) i Međunarodna konfederacija radničkih unija – podrzavaju izveštaj u kome se zaključuje da je poljoprivreda, posebno ona koja se bavi organskom proizvodnjom i koja se odvija na malim gazdinstvima, jedan od četiri
glavna sektora za stvaranje miliona novih radnih mesta u 21. veku! –
(20)
Reference:
(1a) - Union of Concerned Scientists:
- Food and Agriculture: Toward Healthy Food and Farms
www.ucsusa.org/food_and_agriculture/
(1b) - On globalization, economics and the history of food crises
www.countercurrents.org/perelman170409.htm
(2) - Legal proposals for the CAP after 2013 >> Read the proposals on rules for direct payments
- Videti posebno u Pravilima za direktno plaćanje na str. 7 – “The scheme will operate… to all farmers according to their eligible hectares…” kao i da je ovo direktno plaćanje tj subvencije …decoupled from production…
- I na str. 39, 40, 41 – mere za ‘ozelenjavanje’ poljoprivrede
http://ec.europa.eu/agriculture/cap-post-2013/legal-proposals/index_en.htm
http://ec.europa.eu/agriculture/cap-post-2013/legal-proposals/com625/625_en.pdf
(3) - France wants prices at core of EU farm debate - 18 February 2010;
www.euractiv.com/cap/france-wants-prices-core-eu-farm-debate-news-260458
(4) - Small-scale farmers increasingly at risk from ‘global land grabbing’ -
(5) - G20-Agriculture: hundreds of organizations say STOP farm land grabbing -
http://farmlandgrab.org/post/view/18827
(6) – Deteriorating of agricultural land in the EU –
www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?type=TA&language=EN&reference=P6-TA-2009-0130
(7) – Europa>European Commission>Environment>Soil – The Soil Thematic Strategy – otvoriti link pritiskom miša na prvi deo u zagradi (SEC(2006)1165 u rečenici – The Impact Assessment (SEC(2006)1165
http://ec.europa.eu/environment/soil/three_en.htm
(8) - EU agricultural production and trade:
- Can more efficiency prevent increasing ‘land grabbing’ outside of Europe? - Research Report by Harald von Witzke (Humbolt University Berlin)
www.agripol.de/Final_Report_100505_Opera.pdf
(9) - Agricultural statistics – Eurostat – Europa
Data 1995-2005 – 2007 Edition – ISSN 1830-463X
Catalogue number: KS-ED-07-001-EN-N
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_OFFPUB/KS-ED-07-001/EN/KS-ED-07-001-EN.PDF
- Za podatke o veličini poljoprivrednih poseda u EU pogledati: tabela 2.6 – Number of agricultural holdings of at least 1 ESU by area class 2005, na str. 34; (napomena: ESU – European size unit, isto i Economic size unit, je najmanja ekonomska jedinica, tj. posed, koja je u nekim zemljama oko 1 ha, ali je u nekim zemljama i manja od te veličine – merilo je prihod iz proizvodnje od 1200 evra po hektaru).
(10) – Farm structure statistics – EU data from September 2011
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/statistics_explained/index.php/Farm_structure_statistics
(11) – Poljoprivredne subvencije u EU
http://poljoprivreda.info/?oid=12&id=917
(12) – Strategija o razvoju agrara pred vladom u novembru
www.tanjug.rs/novosti/58081/strategija-o-razvoju-agrara-pred-vladom-u-novembru.htm
(13) – Serbian Government – Agriculture
www.srbija.gov.rs/pages/article.php?id=93
(14) – Budžet za poljoprivredu 42 milijarde dinara
www.tanjug.rs/novosti/58304/budzet-za-poljoprivredu-42-milijarde-dinara.htm
(15) - U srpskoj poljoprivredi previše je poljoprivrednika
www.dnevnik.rs/ekonomija/u-srpskoj-poljoprivredi-previse-je-poljoprivrednika
(16) – Koliko ima seljaka?
www.agropress.org.rs/tekstovi/19463.html
(17) – Agriculture, value added (% of GDP)
http://data.worldbank.org/indicator/NV.AGR.TOTL.ZS
(18) – Gross value added
http://en.wikipedia.org/wiki/Gross_value_added
“GVA + taxes on products – subsidies on products = GDP”
(19) – IAASTD – International Assessment of Agricultural Knowledge, Science and Technology for Development -
www.agassessment.org
(20) – Green Jobs: Toward Decent Work in a Sustainable, Low-Carbon World
www.unep.org/labour_environment/features/greenjobs.asp
U zaključku (Summary, pdf) stoji:
Male farme su vise radno intenzivne. Sa odgovarajućom tehničkom i infrastrukturnom podrškom, prinosi sa malih farmi koje koriste smenu useva (poljored), stajsko đubrivo, prirodne pesticide i druge održive metode, mogu da se izjednače sa većim farmama koje su često štetnije za prirodnu sredinu.
Inače se procenjuje da organska poljoprivreda zapošljava za trećinu više radne snage od konvencionalne poljoprivrede.
