Bez narodne kulture nema kulturnog identiteta
“Narod koji više nema oslonac u narodnom životu - više nije suveren, a to znači da je ugrožena i republika”, rekao je profesor Aleksandar Petrović na promociji knjige Narodna kultura u kulturnoj politici Srbije
(foto - Učesnici u raspravi o knjizi: Đurković (levo), Vujadinović i Petrović)
“Sva istraživanja fenomena povezanih sa narodnim stvaralaštvom, rađena poslednjih godina u Evropi, slažu se da bez narodne kulture, posebno konteksta i poprišta opštih etičkih i estetskih sistema vrednosti, nema kluture uopšte”, stoji u predgovoru knjige Narodna kultura u kulturnoj politici Srbije koja je rezultat istraživanja Miše Đurkovića iz Instituta za Evropske studije, Dimitrija Vujadinovića iz Balkankult fondacije i njihovih saradnika na temu Očuvanje folklornog nasleđa i kulturna politka Srbije.
Miša Đurković i Dimitrije Vujadinović na predstavljanju njihovog istraživanja o narodnoj kulturi
Nemilosrdna modernizacija
Na žalost, kulturna politika u Srbiji ili ne postoji ili je okrenuta savremenoj kulturi i nemilosrdnoj modernizaciji koja preti da zatre tradicionalnu narodnu kulturu i stvaralaštvo. To je dovelo do toga da “narodne kulture ima u tragovima i treba dobar naučnik i mnogo volje da se otkrije”, smatra profesor Aleksandar Petrović.
Profesor Aleksandar Petrović
“Problem kulturne politike sa narodnom kulturom tokom dugih vekova je što je preko nje prešao niz talasa modernizacije, manje više nasilnih i sa ciljem istrebljenja nacionalne kulture. To je otpočelo sa oktroisanjem hrišćanstva, a tokom kasnijih vekova tehnološka politika nastavila je hrišćansku ideju da se zatre narodna kultura. Modernizacija se pokazala kao pokret bez skrupula i obzira koji se obračunavao sa tradicijom. Na primer, australijski Aboridžini su skoro istrebljeni jer nisu bili dovoljno moderni, da bi kasnija istraživanja pokazala da je to najstariji narod na svetu sa kontinuitetom od preko 40.000 godina. Proizvod militantnog modernizma je da narodna kultura ideološki više ne postoji, osim možda kao egzotični proizvod. S druge strane, ova knjiga pokazuje ogromne potencijale narodne kulture. Uočena je korelacija između prirodnog i kulturološkog diverziteta. Degradacijom biodiverziteta degradira se i kulturološki i obratno. Srbija je zemlja visokog stepena kulturološkog diverziteta, ali i najveći evropski izvor biodiverziteta. Narodni život ima oslonac u biodiverzitetu, a nema ni političke slobode bez biodiverziteta. Narod koji više nema oslonac u narodnom životu više nije suveren, a to znači da je ugrožena i republika”, rekao je prof. Petrović na promociji knjige Narodna kultura u kulturnoj politici Srbije.
Opstanak kulturnog nasleđa
Ova publikacija koja je, prema rečima autora, pilot projekat i kao takav nezavršen, u stvari je samo osnov za neka dalja istraživanja kulturnog nasleđa.
“U ovoj publikaciji uspeli smo da sakupimo osnovu i pregled materijala na ovom području koji pokazuje da postoji svest, ali i potencijal narodne kulture. Rezultat istraživanja je ogroman prostor i potencijal koje narodna kultura može ponuditi društvu. Ostaje problem kulturne politike i odnosa onih koji donose odluke. Mi smo pokazali da je uprkos vladajućem kulturnom, političkom i ekonomskom modelu moguća i alternativna kulturna politika koja sa malo sredstava može da se ostvari u različitim oblastima”, naveo je Miša Đurković, jedan od autora ovog istraživanja.
U knjizi su dati primeri kako se narodna kultura može predstaviti na pravi način, kao na primer, korišćenje motiva pirotskog ćilima u industrijskom dizajnu ili kulturni turizam. Takođe, postoje primeri i gde korišćenje narodne kulture može biti lukrativno i komercijalno isplativo.
Autorski tandem je već radio na sličnim projektima, pa su tako pre dve godine bili uključeni u evropski projekat istraživanja narodne kulture i kulturne politike u celoj Evropi, a Đurković i Vujadinović su istraživali na područjima Srbije, Hrvatske i Makedonije.
Narodna kultura i profit
Dimitrije Vujadinović objašnjava da Evropa sve više insistira na kreativnosti.
“Masovna proizvodnja se seli iz Evrope i Evropska unija vidi budućnost u kreativnosti. Komercijalizacija se pojavljuje i agresivna je u vidu industrije zabave koja ulazi u narodnu kulturu. Međutim, narodna kultura je nešto što nosi sa sobom sistem vrednosti koji je stvaran vekovima. Nije u svim zemljama kulturna politika pozitivna prema narodnoj kulturi. Negde se ona koristi da bi se pravili profiti, a ne da bi se preuzeo sistem vrednosti”, objašnjava Vujadinović.
Prema njegovim rečima, državne institucije koje bi trebalo da unapređuju i razvijaju narodnu kulturu su sve više zatvorene i bave se samo konzerviranjem i očuvanjem, a razvoje je zapostavljen, što koristi industrija zabave da osvoji taj prostor.
“Nema kulturnog identiteta bez narodne kulture. U našoj narodnoj kulturi nalazi se izvanredan potencijal. U našim istraživanjima nisam našao nijedno društvo u Evropi sa ovakvim kreativnim potencijalom. Recimo, Hrvati su ovo shvatili mnogo bolje od nas i mnogo bolje koriste mogućnosti narodne kulture. Kako je kod nas, primer je ovo istraživanje. To je naručilo i platilo Ministarstvo kulture, ali nikada nisu poslali nijednu povratnu informaciju, ni da li je ovo dobro, ni da li je loše”, kritičan je Vujadinović.
Kakav je tretman narodne kulture u Srbiji pokazuju i sredstva koja se izdvajaju iz budžeta. Izdvajanja za savremenu kulturu su deset puta veća od sredstava za narodnu kulturu, dok je u okruženju, Hrvatskoj i Makedoniji to priblićno jednako. Osim toga, i ukupna izdvajanja za kulturu su zanemariva, tek oko 0,8 odsto BDP-a što Srbiju zajedno sa Albanijom stavlja na začelje u Evropi. Primera radi, u Srbiji se izdvaja 15 evra po stanovniku godišnje, a u Bugarskoj 35 evra. Ne može se sve objasniti ni nedostatkom sredstava jer je, na primer, Hrvatska zaštitila deset nematerijalnih kulturnih nasleđa, a u Srbiji nije donet ni odgovarajući zakon što je osnovni uslov da bi se zaštitilo nematerijalno kulturno nasleđe.
