Zaključci novih naučnih studija: Nuklearni sukob mogao bi dovesti do globalne gladi
Nezavisno istraživanje razmatra šest scenarija nuklearnog rata. U najgorem slučaju, 5 milijardi ljudi rizikuje da umre od gladi. Da ne govorimo o onima koji će stradati od posledica eksplozija – piše u studiji
(ilustracija, Smatra se da bi nuklearni rat, pored ostalog, izazvao i nuklearnu zimu koja bi nastala zbog gomilanja u atmosferi pepela, prašine i čađi kao posledica eksplozija)
„Čak i mali sukob u kojem se dve zemlje sukobljavaju sa nuklearnim oružjem mogao bi da dovede do planetarne gladi“, navodi se u novoj studiji koju je pratio časopis Nejčr (Nature).
Polovinom avgusta objavljeni su u Nejčr fud (Nature Food) alarmantni zaključci neutralne studije o planetarnim posledicama nuklearnog rata – prenosi Kurie Enternasional.
Pored ljudi koji bi direktno stradali od eksplozije atomske bombe, ali i od efekata radijacije i zagađenja životne sredine, nuklearni rat imao bi brojne posledice po planetu.
Čak i atomski rat ograničenih razmera između nacija poput Indije i Pakistana mogao bi da ima katastrofalne posledice po globalne zalihe hrane i izazove masovnu smrt širom sveta
Šest scenarija
Osamdesetih godina prošlog veka studije su isticale "nuklearnu zimu" koja bi mogla da nastane iz ove vrste sukoba, zbog akumulacije u atmosferi pepela, prašine i čađi nastalih posle eksplozije, što bi drastično i trajno promenilo klimu.
U ovoj novoj studiji, Lili Ksia (Lili Xia) sa Univerziteta Rutgers u Sjedinjenim Državama, i njene kolege, napravili su detaljne modele uticaja nuklearnih ratova na globalni sistem ishrane. Proučavali su šest scenarija i njihove posledice na klimu.
„Najmanji rat“ –između Indije i Pakistana – uključivao bi razmenu 100 bombi od 15 kilotona, ispuštajući 5 miliona tona čađi u atmosferu“, navodi Nju sajentist.
Pod ovom pretpostavkom, oko 27 miliona ljudi bi stradalo u eksplozijama, a još 255 miliona bi umrlo od gladi u drugoj godini nakon rata, izračunali su istraživači.
Najgori scenario, koji bi hipotetički uključivao sedam nacija, rezultirao bi direktnom smrću 360 miliona ljudi i izazvao globalnu glad u kojoj bi skoro 5 milijardi ljudi ostalo bez hrane.
Oprezno sa procenama
Set Baum, izvršni direktor istraživačkog centra Instituta za globalni katastrofalni rizik, koji nije učestvovao u ovim studijama, pozvao je na oprez u tumačenju ovih procena.
„Čak i ako su klimatski modeli odlični, uverava on, previše je nejasnoća kako bi čovečanstvo reagovalo na takvu planetarnu katastrofu da bi se tačno procenio broj žrtava“. Za njega, ova nova studija „omogućava da značajno usavršimo ove scenarije“.
U Nju sajentistu mišljenje je objavio i Dejvid Šlapak, iz Rand Korporejšn (još jedan američki trust mozgova), koji takođe nije bio uključen u studiju. Prema njegovim rečima, invazija Rusije na Ukrajinu kao i tenzije oko Tajvana i rastući nuklearni kapacitet Kine održavaju opasnost da dođe do nuklearnih sukoba sa katastrofalnim posledicama. „Svaki nuklearni rat je neprocenjiva katastrofa“, kaže on.
Za Morgana Riversa, https://allfed.info/about/team-and-board?view=article&id=280&catid=10 istraživača u Alijansi za ishranu na Zemlji u uslovima katastrofe, gde proučavaju „otporne“ izvore hrane, očigledna lekcija koju treba naučiti iz ove studije je da se nuklearni rat mora izbeći po svaku cenu.
„Ova analiza pokazuje nešto zaista važno: nuklearna zima je zaista, zaista loša stvar“, zaključuje on za Sajens.
