Škola za budućnost bez nafte

U najznačajnijem američkom glasniku za visoko školstvo, The Chronicle of Higher Education, izašao je izuzetan članak pod naslovom: Koledži treba da planiraju - i podučavaju - za svet sa nedostajućim količinama nafte. Već i sam naslov ovog članka nedvosmisleno ukazuje na budući pravac reforme školstva.(‘Colleges should plan – end teach – for an oil-scarce world’, The Chronicle of Higher Education, chronicle.com)

U kratkom pregledu izveštaja IAASTD (International Assessment of Agriculture Knowledge, Science and Technology for Development - Global Summary for Decision Makers), koji danas predstavlja najznačajniji međunarodni dokument o budućem razvoju poljoprivrede, u delu Izazovi: Povećanje održivosti prirodne sredine, zahteva se reformisanje programa školske nastave iz oblasti poljoprivrede - na svim nivoima. (www.agassessment.org)

Tekst u delu Održivost prirodne sredine i menadžment prirodnih resursa, daje nešto detaljniji pravac delovanja:

Ekološke posledice industrijske poljoprivrede su odviše velike da bi se mogle ignorisati, a projektovano povećanje budućih globalnih promena prirodne sredine moglo bi još više da ih poveća…

Zato se predlaže uvođenje prakse održive poljoprivrede koja sadrži:

… niže korišćenje inputa i manju količinu ispuštenih gasova (GHG), konzervacionu poljoprivredu, menadžment vodenih slivova, praksu agro-šumarstva, sekvestraciju karbona, biološku kontrolu i oprašivanje, kao i očuvanje biološke različitosti poljoprivrede…

… uvođenje taksi na karbon (ispuštanje CO²), na upotrebu agrohemikalija i zagađenje voda…

… unapređenje znanja, nauke i tehnologije i fokusiranje na lokalno znanje, koji bi mogli da smanje zavisnost poljoprivrede i lanaca hrane od upotrebe fosilnih goriva za agro-hemikalije, mehanizaciju, transport i distribuciju…

U jednoj od najvećih zbirki lako dostupnih podataka na Internetu na temu prirodnih kapaciteta naše planete i održivosti prirodnih sistema na Zemlji, navodi se istraživanje Univerziteta Viskonsin u SAD - o uticaju mineralnih đubriva na starenje plodnog zemljišta i njegovu dugoročnu plodnost:

Studija Univerziteta Viskonsin ja našla da preterana upotreba mineralnih đubriva dovodi do ubrzanog starenja plodnog zemljišta. Istraživači su našli zemljište koje je posle 30 godina normalne upotrebe mineralnih đubriva ostarilo za 5000 godina. Takvo zemljište izgubilo je većinu svoje sposobnosti da zadrži kalcijum, magnezijum i potasu - zbog povećane kiselosti. Ova kiselost zemljišta javlja se kada se višak azota (u dodiru sa vlagom) pretvori u azotnu kiselinu. Ovo se dešava zato što biljke upiju samo polovinu azota iz primenjenog azotnog đubriva. Kao rezultat kiselosti bogato zemljiste sa severa postaje više kao peskovito, manje produktivno zemljište sa juga. (99U2) - Podatke sakupio Bruce Sundquist;

http://home.alltel.net/bsundquist1/se0.html

- Topsoil Loss – Causes, Effects and Implications

http://home.alltel.net/bsundquist1/se7.html#Bd

- (Bd2) – Environmental Effects of Fertilizer – Soil

Gore navedeni podaci ukazuju na razloge zbog kojih stručnjaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) preporučuju primenu tehnologije Konzervacione poljoprivrede (www.fao.org/ag/ca). Primenom metoda direktne setve, stalne pokrivenosti zemljišta biljnim ostacima (slamom, kukuruzovinom) i rotacijom kultura - smanjuju se za 30-40% utrošeno vreme, rad i gorivo za mehanizaciju. Smanjuje se i količina primenjenog mineralnog đubriva zato što se ono ubacuje u kućice zajedno sa semenom (pored semena) – čime se osim uštede đubriva bolje čuva i zemljište od povećane kiselosti i starenja.

Jos jedno američko istraživanje ukazuje na prednosti Konzervacione poljoprivrede sa donekle neočekivanim rezultatom – da je bolje ne zaoravati ostatke useva:

Organska materija u zemljištu opada sa kultivacijom u većini regiona u svetu, kaže istraživač professor Ann Kenedy sa američkog Univerziteta Vašington, pa je i u žitnom regionu Palouse u SAD zemljište već izgubilo polovinu organske materije za poslednjih sto godina.

Organska materija u zemljištu snabdeva biljne useve hranljivim sastojcima, pomaže zemljištu da zadrži vlagu i sprečava eroziju zemljišta (spiranje gornjeg sloja zemljišta oticanjem vode). Više vlage u zemlji, generalno uzev, daje više vegetacije koja je hrana za mikrobe - koji onda pretvaraju ostatke biljaka (residua - koren, stabljike) u organsku materiju. Ostaci biljaka na njivi nisu, sami po sebi, organska materija dok ih mikrobi ne prerade.

Njihovo istraživanje pokazuje da se organska materija u zemljištu brže obnavlja kada se ostatak useva, odnosno biljni rezidui, ostave na površini zemljišta nego kada se zaoru. www.newswise.com/articles/view/542626

(Napomena: NewsWise izuzetno je vredan Internet sajt koji objavljuje rezultate naučnih istraživanja i predstavlja izvor informacija za novinare koji se bave određenim temama.)

Časopis Ekološka ekonomija od 15. Maja 2007, daje prilog Pabla Gutmana o potrebi promene odnosa između sela i grada u budućnosti:

Tradicionalni sporazum između sela i grada, koji je star hiljadama godina, i po kome selo šalje svoje proizvode i ljude gradu u zamenu za gradske proizvode, usluge i upravljanje – više ne funkcioniše. Seosko stanovništvo sve je više marginalizovano a prirodna sredina je sve više razorena. Potreban je novi sporazum sela i grada po kome grad priznaje i plaća za održivost prirodne sredine. Po tom novom sporazumu sela i grada bilo bi više mogućnosti za zapošljavanje i veće prihode u ruralnim sredinama, a gradovi bi dobili trajno snabdevanje ruralnim proizvodima i bolju prirodnu sredinu koja dolazi od (ekološki) obnovljene ruralne sredine.

www.sciencedirect.com/science/journal/09218009

Ecological Economics – Volume 62, issues 3-4, pp. 379-772 (15 May 2007) - ‘Ecosystem services: Foundation for a new rural-urban compact’, by Pablo Gutman, pages 383-387;

Objavljeno: 3.8.2008.

Izvor: http://poljoprivreda.info//?oid=26&id=758