Prednost malom gazdinstvu i organskoj proizvodnji
Lim LI Chung iz Mreže Trećeg Sveta kaže da mali farmeri i prirodne sredina gube od trgovinske liberalizacije i da bi zemlje u razvoju trebalo da zaustave poplavu jeftinih subvencionisanih proizvoda iz razvijenih zemalja. Mala gazdinstva i ekološke metode proizvodnje ukazuju na put kojim treba ići da bi se izbegla sadašnja kriza hrane i zadovoljile potrebe
(ilustracija: Južna strana Maljena, selo Mionica, opština Kosjerić)
“Mi moramo da razvijamo poljoprivredu koja je manje zavisna o fosilnim gorivima, i koja favorizuje korišćenje lokalno raspoloživih resursa.” – Guilhem Calvo, ekspert Unesco-a na predstavljanju Sinteznog izveštaja IAASTD u Parizu.
Unesco je u Parizu 15. 04. 2008 predstavio Sintezni izvestaj IAASTD (International Assessment of Agricultural Science and Technology for Development) koji zahteva revoluciju u poljoprivredi da bi se izbegla velika svetska kriza hrane. Šezdeset zemalja sveta uz Svetsku banku i većinu tela Ujedinjenih nacija je podržalo taj izveštaj koji traži radikalne promene u svetskoj poljoprivrednoj proizvodnji da bi se izbegle sve veće regionalne nestašice hrane, sve veće cene hrane kao i sve veći problemi sa očuvanjem životne sredine.
Seosko gazdinstvo na obroncima Kablara
Izveštaj na kome je radilo preko 400 stručnjaka IAASTD u periodu od četiri godine, zaključuje da je dosadašnji sistem proizvodnje hrane postao neodrživ i da promene klime, povećana potražnja hrane iz niza zemalja kao i sve veća proizvodnja biogoriva, uz nedostatak vode i sve skuplja fosilna goriva, zahtevaju hitne promene u načinu proizvodnje hrane. U najkraćem oni zaključuju:
- Dosadašnji progres u poljoprivredi je doneo veoma nejednake benefite uz visoku socijalnu i ekološku cenu; izveštaj nalazi da je industrijska poljoprivreda (sa mineralnim đubrivima, pesticidima i ukrupnjavanjem poseda) – postala neodrživa.
- Proizvodnja hrane treba da koristi “prirodne procese” kao što su rotacija useva (plodored) i korišćenje organskih đubriva; potreban je održiv i ekološki čist način proizvodnje hrane kao i celovit pogled na poljoprivredu - ne samo kao proizvodnju hrane i useva, već i kao ekološki servis; zato treba okončati subvencije koje podstiču neodrživu praksu proizvodnje (preterano iscrpljivanje zemljišta i velika ekološka zagađenja);
- Rastojanje između mesta proizvodnje hrane i potrošača treba da bude smanjeno zbog sve većih troškova transporta (lokalno snabdevanje hranom).
Stručnjaci kažu da se treba usredsrediti na potrebe malih farmera u raznovrsnim ekosistemima kao i u područjima sa većim potrebama. Njima treba omogućiti bolji pristup znanju, tehnologiji i kreditima.
Posebno se naglašava da treba posvetiti pažnju boljoj bezbednosti hrane u kojoj neće biti ostataka pesticida, neprihvatljiv nivo hormona ili teških metala. Isto tako treba razmotriti pitanja zaštite prirodne sredine od biodiverziteta do pitanja vode, ekonomska pitanja od marketinga do trgovine kao i socijalna pitanja od položaja žena u poljoprivredi do pitanja uloge i specificnog značaja kulture.
Sintezni izveštaj obuhvata niz tema: bioenergiju, biotehnologiju, klimatske promene, ljudsko zdravlje, upravljanje prirodnim resursima, trgovinu i tržišta, tradicionalno i lokalno znanje kao i inovacije bazirane na znanju lokalnih zajednica i položaj žena u poljoprivredi.
Stado koza na poljoprivrednom gazdinstvu Nikole Bankovića, Rudnik, 555 metara nadmorske visine
Ovde izdvajamo dva zaključka iz ovog izveštaja koji mogu da ukažu na dubinu zahtevanih promena.
Prvi se odnosi na potrebu za proširenjem skale odnosa između proizvođača hrane i potrošača kao i na potrebu za promenom dosadašnjeg odnosa između sela i grada:
“Novi oblici upravljanja za razvijanje lokalnih mreža snabdevanja i decentralizovana vlast koji se fokusiraju na male proizvođače i siromašno gradsko stanovnistvo (uz uključenje poljoprivredne proizvodnje u gradovima i direktnu vezu potrošača u gradovima sa proizvođačima hrane u selima) će pomoći da se stvore i ojačaju efektivnost i komplementarni kapaciteti.”
Drugi zahteva preispitivanje naglog otvaranja malih poljoprivrednih tržišta:
“Postoji sve veća zabrinutost da otvaranje nacionalnih poljoprivrednih tržišta (zemalja u razvoju – prim.) prema međunarodnoj konkurenciji, pre nego što su uspostavljene osnovne institucije i infrastrukura, mogu da potkopaju lokalni poljoprivredni sektor sa dugoročnim posledicama na siromaštvo, sigurnost snabdevanja hranom i prirodnu sredinu.”
Naučnici koji su radili na ovom izveštaju ne vide neku značajniju ulogu GM (geneticki modifikovanih) useva u ishrani siromašnih u svetu i smatraju da su procene dobiti i štete koji dolaze od ovih useva nedovoljne, nepotpune i da ne prate brzinu kojom se širi njihova upotreba i razvoj.
Grupa od osam međunarodnih organizacija koja uključuje Mrežu Trećeg Sveta, Praktičnu akciju, Grinpis, Prijatelje Zemlje i dr. kaže u saopštenju da je ovaj Izveštaj otrežnjujući račun o promašaju industrijske poljoprivrede.
“Mala gazdinstva i ekološke metode proizvodnje ukazuju na put kojim treba ići da bi se izbegla sadašnja kriza hrane i zadovoljile potrebe” – kažu u saopstenju. Lim LI Chung iz Mreže Trećeg Sveta kaže da ovaj izveštaj pokazuje da mali farmeri i prirodna sredina gube od trgovinske liberalizacije i da bi zemlje u razvoju trebalo da zaustave poplavu jeftinih subvencionisanih proizvoda iz razvijenih zemalja.
Linkovi:
Executive Summary of the Synthesis report of the IAASTD
www.agassessment.org/docs/SR_Exec_Sum_130408_Final.htm UN calls for farming revolution – (ima direktan link - Executive Summary)
http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7348728.stm
Change in farming can feed world – report
www.guardian.co.uk/environment/2008/apr/16/food.biofuels
Objavljeno: 18.4.2008.
