Poljoprivreda i nacionalna ekonomija
"Celokupna ekonomija stoji na ramenima poljoprivrede, šumarstva i rudarstva (naročito vađenje nafte, gasa, uglja i urana) kao i na postrojenjima koji isporučuju energiju dobijenu od ovih prirodnih resursa"
Većina ekonomista danas, kaže Kurt Cobb, vrednuje privredne grane prema njihovom učešću u bruto domaćem proizvodu, pa se tako poljoprivreda nalazi na dnu liste prioriteta. Prema američkim podacima na primer, u njihovom BDP se na vrhu liste nalaze finasijski sektor i osiguranje koji zajedno stvaraju oko 20,4% BDP, država tj. vlada sa 12,6%, industrijska proizvodnja (manufacturing) sa 12,1% … dok poljoprivreda, kao osnovna delatnost u proizvodnji hrane, stvara svega 1% njihovog BDP i nalazi se na dnu liste.
Ovakav princip formiranja prioriteta nije u skladu ni sa listom osnovnih ljudskih potreba niti sa značajem koji poljoprivreda ima u odnosu na sve ostale sektore ljudske ekonomije(human economy) – a posebno je u neskladu sa novonastalim okolnostima u odnosu na klimatske promene i krizu energije. Od svih privrednih grana poljoprivreda i šumarstvo su zapravo najviše pogođeni promenama klime, a kriza energije posebno pogađa poljoprivredu.
Cobb se inače bavi istraživačkim novinarstvom i piše na teme energije i prirodne sredine na pariskom sajtu za novosti iz nauke Scitizen, u finasijskom magazinu The Wall Streat Journal i nizu drugih novina, i izuzetno je dobro informisan po pitanju prirodnih resursa, ekonomije ekosistema i principa Ekološke ekonomije.
U članku pod naslovom “Obrnuta ekonomija” (‘Upside down economics’ -http://resourceinsights.blogspot.com/2007/07/upside-down-economics.html), Cobb kaže: “Na izvestan način celokupna ekonomija stoji na ramenima poljoprivrede, šumarstva i rudarstva (naročito vađenje nafte, gasa, uglja i urana) kao i na postrojenjima koji isporučuju energiju dobijenu od ovih prirodnih resursa.”
On pominje drugačiji model vrednovanja koji kruži među ekonomistima i koji celokupnu privredu posmatra kao jedan organizam – pa je vrednovanje pojedinačnog privrednog sektora zasnovano na njegovom uticaju na ostale: “Libigov zakon minimuma (Liebig’s Law of the Minimum -http://en.wikipedia.org/wiki/Liebig%27s_Law)” kaže da je rast jednog organizma ograničen iznosom najmanje dostupnog ali esencijalnog hranljivog sastojka. U slučaju svetskog društva taj sastojak bila bi hrana, iako mnogi smatraju da bi taj sastojak trebalo da budu fosilna goriva – kako proizvodnja hrane zavisi najviše od korišćenja fosilnih goriva i njihovih derivata, uključujući tu mineralna đubriva i pesticide.”
Visoka produktivnost moderne poljoprivrede je zasnovana na jeftinoj nafti, gasu i mineralnim đubrivima, što je doskoro bila prednost visoko razvijenih zemalja. Ova poljoprivreda je inače poznata pod terminima Industrijska poljoprivreda ili Zelena revolucija i uključuje proizvodnju zasnovanu na poljoprivrednoj mehanizaciji, mineralnim đubrivima i novim visokorodnim sortama useva koje zavise od njih, kao i na upotrebi agrohemikalija za zaštitu bilja odnosno na pesticidima.
Zbog nastupajuće krize energije to bi uskoro moglo da postane velika slabost poljoprivrede razvijenih zemalja.
Za ilustraciju Cobb navodi primer američke poljoprivrede: u 1930-toj godini u amerčkoj poljoprivredi bilo je zaposleno 21,5% ukupnog broja zaposlenih i stvarali su 7,7% ukupnog BDP; u 2000-toj godini samo 1,9% zaposlenih je radilo u poljoprivredi i stvarali su samo 0,7% ukupnog BDP.
Očigledno je da su se u međuvremenu brže razvijale akumulativnije (profitabilnije) privredne grane što je povećavalo ukupan obim BDP i smanjivalo učešće poljoprivrede u njemu - uprkos rastu njenog fizičkog obima.
Na ovakav način su industrijalizacijom osnažene privrede i u nizu drugih zemalja koje su do sada uživale prednost kupovine jeftine hrane na svetskoj pijaci. Situacija se na žalost menja jer zbog rasta svetske populacije, klimatskih promena i rasta cena inputa (posebno nafte) hrana postaje sve skuplja a potražnja za njom sve više raste. Prelazak na poljoprivrednu proizvodnju koja bi koristila manje nafte, kako preporučuje UNESCO - IAASTD (www.agassessment.org) traži značajne promene. (UN calls for farming revolution -http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/7348728.stm)
Ovaj izveštaj IAASTD - Međunarodna procena poljoprivrednog znanja, nauke i tehnologije za razvoj - na kome je radila grupa od 400 svetskih naučnika u toku četiri godine, predstavlja danas najznačajniji međunarodni dokument o budućnosti poljoprivrede. On jasno ukazuje da će za poljoprivredu budućnosti biti potrebno znatno više sredstava i nauke, ali i više lokalnog znanja da bi se ublažile posledice nedostatka fosilnih goriva.
Navedeni podaci o američkoj poljoprivredi od pre osamdeset godina ukazuju na opšte poznatu činjenicu da manja upotreba nafte - odnosno manja upotreba mehanizacije i danas korišćenih proizvodnih inputa koji zavise od nafte i prirodnog gasa - traži više ruku, odnosno više radnika zaposlenih u poljoprivredi.
Sve manje raspolozive nafte u budućnosti, kao i sve skuplja nafta, jasno ukazuju da će to zahtevati povećanje današnjeg broja zaposlenih u poljoprivredi razvijenih zemalja.
Ekonomija nove realnosti sveta (the real world economics)
Čovečanstvo se na početku ovog veka suočava sa posledicama trostruke krize (triple crunch):
- krizom globalnog finansijskog tržista izazvanom kreditnom krizom u SAD koja je već dovela do recesije u nizu vodećih svetskih ekonomija;
- krizom energije - posebno poskupljenjima i nestašicom nafte - kao i sa iscrpljenošću ostalih prirodnih resursa; i
- klimatskim promenama koje dovode do globalnog zagrevanja i klimatskog haosa - što posebno pogađa proizvodnju hrane.
To su realni uslovi u kojima će delovati ekonomija dvadesetprvog veka a koji zahtevaju redizajn principa na kojima se zasniva današnja svetska ekonomija kao i principa na kojima se zasniva današnja poljoprivreda.
Većina svetskih stručnjaka smatra da je svetska finansijska kriza izazvana deregulacijom finansijskog tržista. U prilogu u nemačkom Spiegelu na temu finansijske krize, autori tvrde da se ova finansijska kriza mogla predvideti (A Subprime Catastrophe Foretold, October 26, 2007 -www.spiegel.de/international/0,1518,513748,00.html).
Razlog zbog koga ništa nije urađeno da se ova finansijska katastrofa spreči, prema autorima priloga je – IDEOLOGIJA: “Bilo je i još uvek ima ljudi koji veruju da je vlada (odnosno državna regulacija) uvek problem, nikad rešenje, i da je regulacija uvek loša stvar...
Na žalost, uveravanja da će neregulisano finansijsko tržište da se stara samo o sebi, se pokazalo isto tako pogrešno kao i tvrdnja da bi deregulacija smanjila cene električne energije.”
U prilogu u Guardian-u “Razvoj uprkos Vašingtonskom konsensusu” navodi se da je Kina sprovela najveće smanjivanje siromaštva na svetu zahvaljujući razumevanju da se tržišna ekononomija ne može ostaviti na automatskom pilotu (www.guardian.co.uk/commentisfree/story/0,,1752817,00.html ).
To isto kaze i Joseph Stiglitz, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju: “Trzišne ekonimije nisu samo-regulišuće. One se ne mogu ostaviti na automatskom pilotu, posebno ako se želi da se benefiti podele šire...”
Pomenuti Vašingtonski konsensus (http://en.wikipedia.org/wiki/Washington_Consensus) predstavlja bazične principe po kojima se upravlja niz međunarodnih organizacija kao što je na primer Svetska banka, i među deset principa uključuje i uslov za (državnom) deregulacijom tržista kao i potpuno otvaranje domaćeg tržista za stranu konkurenciju i uvoz.
Joseph Stiglitz kao i ostali kritičari ovog konsensusa smatraju da je on napravljen za poseban slučaj nekih južnoameričkih država i da njegova široka primena donosi nejednake benefite za razvijene i za zemlje u razvoju.
Neuspeh pregovora o liberalizaciji svetske trgovine u okviru Svetske trgovinske organizacije (jula 2008-me) prouzrokovan je na prvom mestu odbijanjem Kine i Indije da otvore svoja tržista za uvoz visoko subvencionisanih poljoprivrednih proizvoda iz razvijenih zemalja (http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/7532302.stm).
Britanska nevladina organizacija The New Economics Foundation (http://neweconomics.org) isto tako konstatuje da je neophodno uspostavljanje novih ekonomskih principa za delovanje privrede u ovom veku (Real world economics). Iscrpljenost prirodnih resursa kao i klimatske promene koje donose izmenjene i haotične klimatske uslove - predstavljaju potpuno nov okvir za ekonomske aktivnosti. Oni zaključuju da je neophodno transformisati tržiste i da je propala ideja da “tržište treba da odluči” pa je zato potreban nov način merenja progresa: umesto isključivo preko rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) po njima je potrebno uspostavljanje indeksa održivog ekonomskog blagostanja (index of sustainable economic welfare - ISEW). Umesto potpuno odrešenih ruku po njima bi privredna preduzeća trebalo da uključe socijalnu odgovornost za posledice njihovih aktivnosti (Corporate Social Responsibility - CSR).
Ova organizacija bavi se teoretskim istraživanjima ali radi i na praktičnim projektima. Među merama koje predlažu za delovanje u realnim uslovima ovog veka je i veća lokalizacija, odnosno uvođenje mera za ojačavanje lokalnih ekonomija (local multiplier 3 – lm3) .
Moglo bi se reći da se ekonomski principi za koje se zalaže ova fondacija zasnivaju u najvećoj meri na principima Ekološke ekonomije, koja ljudsku ekonomiju (human economy) posmatra samo kao deo šireg eko-sistema naše planete sa njegovim ograničenim resursima kao i uslovima njegove održivosti (http://www.isecoeco.org)
Ako se sa šireg plana ekonomije pređe na plan poljoprivrede, jasno je da je dosadašnja praksa poljoprivredne proizvodnje isto tako neodrživa i da zahteva promene – što će imati različite ekonomske posledice.
U izveštaju Ujedinjenih nacija o poljoprivredi (UNEP: Global Environmental Outlook , GEO – 4, part 4: Feeding the World) stoji da je degradacija zemljišta korišćenjem današnjih metoda obrade smanjila globalnu poljoprivrednu produktivnost za 13 procenata u toku poslednjih pola veka, kao i da je većina pesticida, na koje su usevi postali zavisni, izgubilo svoju efektivnost jer su u međuvremenu biljne štetočine stekle otpornost na njih. Zato je neophodno razvijanje biljnih useva koji imaju veću otpornost na sušu, korišćenje ekološki zdravijih metoda proizvodnje kao i povećavanje raznih oblika irigacije (http://news.bbc.co.uk/2/hi/science/nature/7060072.stm).
Izveštaj “Degradacija zemljišta: Opasnost za sigurnost hrane u zemljama u razvoju do 2020-te godine” koji je uradio IFPRI - Međunarodni institut za istraživanje politike hrane - daje niz preporuka kako da se popravi kvalitet zemljišta (www.ifpri.org/2020/dp/dp27.pdf): “... obnoviti organsku materiju, popraviti strukturu zemljišta i njegovu sposobnost da zadrži vodu, kontolisati oticanje vode preko polja, obnoviti floru i faunu zemljišta i uspostaviti vegetativni pokrivač...”
U nizu mera predlaže se:
- promovisanje održive prakse intenzifikacije poljoprivredne proizvodnje i zdrav menadžment prirodnih resursa;
- razvijanje tehnologije za menadžment mineralnih đubriva i organskih hranljivih materija za specifična zemljišta, klimate i useve kao i razvijanje jeftinijih izvora organskih hranljivih materija za male poljoprivredne proizvođače;
Ove promene neće biti lake i osim većih državnih ulaganja ovo zahteva i promene u tehnologiji proizvodnje - što može da dovede do izmenjenih ekonomskih efekata poljoprivredne proizvodnje. Stroži uslovi za očuvanje prirodne sredine traže manju upotrebu pesticida i mineralnih đubriva i zahtevaju primenu principa ekološke poljoprivrede – što u prvom periodu dovodi do smanjenja prinosa. Da bi nadoknadili ovaj pad prinosa farmeri žele da uvećaju posede pa je zato poljoprivredno zemljište u Evropi dostiglo rekordno visoke cene. U prilogu u Financial Times od 24/04/2008 (European farmland hits record prices - www.ft.com/cms/s/0/55c8dc0c-1159-11dd-a93b-0000779fd2ac.html) stoji da je nova ekološka regulacija u Danskoj, koja traži smanjenje upotrebe azotnih đubriva po hektaru, dovela do smanjenja prinosa, pa farmeri gledaju kako da uvećaju zemljišne posede.
O uslovima za formiranje održivih oblika poljoprivrede u ovom veku najbolje svedoči pomenuti izveštaj međunarodne grupe naučnika koja je izdala IAASTD. Osnovni zaključak ovog izveštaja – da je potrebna veća lokalizacija u proizvodnji hrane uz korišćenje ekološki zdravih metoda proizvodnje – dolazi ne samo iz razloga očuvanja prirodne sredine već i kao rezultat iscrpenosti prirodnih resursa i njihovih daljih poskupljenja (poskupljenja nafte i gasa, fosfata i potase, sve manjih količina sveže vode, iscrpenosti zemljišta odnosno opadanja plodnosti zemljišta od upotrebe intenzivnih metoda industrijske poljoprivredne proizvodnje i dr.).
Poljoprivreda je više od ostalih privrednih aktivnosti izložena neizvesnim uticajima nastupajućih klimatskih promena kao i raznim oblicima tržišnih špekulacija sa cenama hrane i proizvodnih inputa (cenama energije i mineralnih đubriva na prvom mestu).
Da bi se bolje razumeo njen značaj i uloga u nastupajućem periodu možda bi zato bilo korisno da se sadasšnje Ministarstvo poljoprivrede preimenuje u Ministarstvo za hranu i poljoprivredu – po ugledu na UN FAO (Food and Agriculture Organisation).
Objavljeno: 4.9.2008.
